Ja nisam samo kćer moga oca, nego i kćer moje majke. U meni je ujedinjeno ono što je u ovim ratovima, na obje strane, prokazano kao nešto najgore. Jedino s drugima mogu živjeti, razumijevajući te druge kao svoju braću i sestre

Dobar deo moje generacije odrastao je u osećanju da se o bombardovanju ne govori, sa nekakvim osećajem krivice. Ali, kako je ta generacija odrastala, ona je ipak danas uspela da kaže: ali tih 78 dana je bilo strašno

Bavila sam se međureligijskim dijalogom preko dvije decenije. To jeste jedna vrsta mirotvorstva, posebno u Bosni, jer se kroz međureligijski dijalog konkretno radi na pomirenju. Neiskreni dijalog ne može da donese ništa dobro

Potomci naših doseljenika i danas imaju problem pri zapošljavanju, naročito u javnim službama. Kada se u firmi prepoznaju po imenu ili naglasku, uvek će Austrijanac brže napredovati nego unuk doseljenika iz Srbije

Ovom predstavom shvatila sam šta znači žrtva za drugog, za porodicu, za djecu, za muža. Danas ljudi neće da se žrtvuju, „jer život je samo jedan“, ali žrtva jeste ispunjenje života, jer se ona daje za nečiji život

Sjećam se razgovora s povjesničarkom Mirjanom Gros, koja je bila s majkom u njemačkom logoru Ravensbrik. Na pitanje da li je iskustvo iz logora s nekim podijelila, odgovorila mi je da nije jer nitko ne bi vjerovao da se tamo tako nešto strašno moglo dogoditi