Patrijarh srpski Porfirije poručio je večeras na centralnom komemorativnom skupu u Mrkonjić Gradu povodom Dana sećanja na stradale u hrvatskoj vojnoj akciji „Olujaˮ, da istina uvek ostaje istina, a obaveza svih da pamte mučenike i stradalnike iz srpskog roda, kao i da sećanja na stradanja Srbe treba da upute jedne ka drugima kao braći i sestrama, kao jedinstvenom narodu.

Patrijarh Porfirije je u besedi naveo da su Srbi Krajišnici kada su ostajali bez domova i zavičaja nosili u sebi veru da ih Gospod nije ostavio, kao i nadu da zlo nema poslednju reč.

On je istakao da je narod večeras sabrala ljubav prema srpskim mučenicima, sunarodnicima i susedima, koji su kao nedužni ljudi stradali tokom užasnog pogroma sa svojih ognjišta.

„Na njihovom stradanju, ali na istrajnosti svih koji su poneli krst izgnanstva, ispunjavale su se reči velikog i svetog apostola Pavla, koji kaže: ‘U svemu trpimo nevolje, ali nismo potišteni; zbunjeni smo, ali ne očajavamo; progonjeni, ali nismo ostavljeni, oboreni, ali ne pogubljeni’, jer i onda, kada su ostajali bez domova i zavičaja, naša izgnana braća i sestre nosili su u sebi veru da ih Gospod nije ostavio i nadu da zlo nema poslednju rečˮ, naveo je patrijarh Porfirije.

Kako je naveo, istina ostaje ista, bol ne prestaje protokom vremena, a obaveza svih, da pred Bogom pamte svoje srodnike, stradalnike, ostaje trajna i nepromenjiva.

Patrijarh srpski je ukazao da je u Mrkonjić Gradu narod sabrala želja da molitveno pamti nevine žrtve i stradalnike iz srpskog roda, jer, kako kaže, molitva je najdublji i najdostojniji oblik pamćenja.

„Molitva pred lice Božje uznosi i bol žrtve, ali i ranu onoga koji pamti. Ona čuva istinu, a srce oslobađa od mržnje koja čoveka iznova vezuje za zloˮ, kazao je patrijarh Porfirije.

Prema njegovim rečima, stradanja, kao i sećanje na sve gorke epizode srpske mnogostradalne istorije, trebalo bi da Srbe, kao kršteni narod, opet i iznova vrate korenima, okrenu Bogu i upute jedne ka drugima kao braći i sestrama, kao zajednici, kao jednom i jedinstvenom narodu.

„Treba da nas uvedu u istinsko i dublje razumevanje reči Hristovih: „Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebeˮ, pa i dalje i više od toga: „Ljubite i neprijatelje svojeˮ. I večeras zapovest o ljubavi prizivamo i u sećanje i u svoja srcaˮ, istakao je patrijarh Porfirije.

Prema rečima patrijarha, stradanja, kao i sećanje na sve gorke epizode srpske mnogostradalne istorije, trebalo bi da Srbe, kao kršteni narod, opet i iznova vrate korenima, okrenu Bogu i upute jedne ka drugima kao braći i sestrama, kao zajednici, kao jednom i jedinstvenom narodu.

Patrijarh srpski Porfirije je ukazao da je čoveku teško da voli protivnika i neprijatelja, ali da do punoće takve ljubavi „uzrastaju samo ohristovljeni ljudi, svetitelji Božijiˮ.

„Ipak, Hristova zapovest svakome od nas pokazuje put i poziva nas na neprestani podvig očišćenja srca od samoljublja, od samodovoljnosti, kako bismo u sebi umnožavali radost, ljubav i mirˮ, dodao je patrijarh Porfirije.

Kako je istakao, oseća dužnost i odgovornost da sa trona Svetog Save pozove sve duhovne potomke tog velikog svetitelja, da ne dozvole da ih umesto ljubavi prema bližnjem obuzme mržnja.

„Da postane normalno ono što se danas, nažalost, često dešava među nama, da se bližnji pretvara u tuđina, da brat postane protivnik, a različitost da se pretvori u povod za neprijateljstvo. Drugim rečima, da nam mržnja prema bližnjem, to jest mržnja među nama, postane jedini normalan i prihvatljiv način životaˮ, rekao je patrijarh Porfirije.

Naglasio je da zapovest Božija ljubav ima sasvim konkretan sadržaj, a to je da ona nas upućuje na ljude sa kojima živimo.

„Ljubav dugujemo jedni drugima pre svega u porodici, u braku, supružnici jedni drugima. Ljubav dugujemo svojim roditeljima i deci. Braći i sestrama, zatim susedima, kolegama, sugrađanima, ljubav dugujemo svome narodu, učeći se ljubavi prema onima sa kojima neposredno delimo dar životaˮ, kazao je patrijarh Porfirije.

Ukazao je da blagodaću Božijom postajemo sposobni da tek onda i u svakom drugom čoveku prepoznamo brata i ikonu Božiju.

„Tek voleći, svoje, voleći svoj narod, postajemo sposobni da volimo druge, da volimo tuđe, da volimo i poštujemo druge ljude i druge narode. Stoga opet i opet se molim Gospodu i pozivam sve nas da budemo, koliko god možemo, iznad uskih, sebičnih i ideološki motivisanih partikularnih interesa, i da se u duhu hrišćanske i pravoslavne sabornosti izdignemo iznad podela i razdoraˮ, naveo je patrijarh Porfirije.

„Tek voleći, svoje, voleći svoj narod, postajemo sposobni da volimo druge, da volimo tuđe, da volimo i poštujemo druge ljude i druge narode. Stoga opet i opet se molim Gospodu i pozivam sve nas da budemo, koliko god možemo, iznad uskih, sebičnih i ideološki motivisanih partikularnih interesa, i da se u duhu hrišćanske i pravoslavne sabornosti izdignemo iznad podela i razdoraˮ, naveo je patrijarh Porfirije.

Patrijarh srpski je uz reči apostola Pavla, pozvao da se narod prepozna kao braća, da praštamo i da tražimo oproštaj jedni od drugih, da jedni drugima otvorimo srce i da znamo da niko nije višak, nego da je, kako je rekao, svako svakome potreban i da je svako dragocen. „Pozivam, ne svojim, nego rečima apostola Pavla, velikog svetitelja Božijeg, koji hrišćanima u Korintu poručuje: „Molim vas pak, braćo, imenom Gospoda našega Isusa Hrista, da svi isto govorite; i da ne bude među vama razdora, nego da budete utvrđeni u istom razumu, u istoj misli, jer sam čuo za vas, braćo moja, da su među vama svađe. Ta reč apostola Pavla, i danas je reč Crkve Hristove, reč Crkve Svetosavskeˮ, rekao je patrijarh Porfirije.

Prema njegovim rečima, pozvani smo da čuvamo mir i slogu među sobom, ali i da u miru, uzajamnom poštovanju i dobrosusedstvu živimo sa svim ljudima i narodima sa kojima delimo ovaj blagosloveni prostor.

„Setimo se biblijske povesti o jevrejskom narodu, koji je negda 40 godina izgubljeno lutao pustinjom, učeći da pamti jedno, da pamti svoj zavet i da svoju snagu traži u vernosti Bogu. Pustinja je bila škola u kojoj je narod iznova učio ko je i čiji je, odakle dolazi, koji mu je cilj i čemu je prizvanˮ, istakao je patrijarh Porfirije.

Kako je rekao patrijarh Porfirije, narod, ma koliko to bilo strašno i nepodnošljivo, ne propada kada ostane bez zemlje i doma svoga, već najdublji pad jednog naroda počinje kada taj narod zaboravi ko je, čiji je, koji mu je cilj i na kakvom zavetu je utemeljen.

„Iz takvog zaborava rađaju se razdori, brat se udaljava od brata, i iščezava sloga i jedinstvo bez kojih se teško može sačuvati bilo šta, a kamoli graditi. Zato je naše molitveno pamćenje u isti mah i čuvanje identiteta i čuvanje svoga zaveta i svesti o tome ko smo i šta smoˮ, poručuje Njegova Svetost.

Naglasio je da pamteći svoje stradalnike i zavičaje, mi pamtimo ko smo, čiji smo i kome pripadamo.

„A pripadamo Hristu, crkvi njegovoj, jedni drugima, svetosavskom pravoslavnom srpskom narodu. Samo tako smo sabrani i onda kada smo rasejani, duhovno ukorenjeni i onda kada smo daleko od svojih ognjišta. Pomolivši se opet i opet za našu braću i sestre postradale tokom nesrećnih avgustovskih dana 1995. godine, kao i za sve koji su napustili svoja vekovna ognjišta i sestrama koji su nevino postradali u strašnom progonu sa svojih vekovnih ognjišta, progonu nazvanom Olujaˮ, naveo je patrijarh Porfirije.