U Donjoj Gradini danas se obeležava Dan sećanja na žrtve ustaškog genocida u koncentracionom logoru Jasenovac, povodom 81. godišnjice proboja poslednje grupe logoraša. Komemorativnom skupu, koji zajednički organizuju vlade Srbije i Republike Srpske, prisustvovali su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i najviši zvaničnici Republike Srpske na čelu sa predsednikom Sinišom Karanom. U Spomen-području Donja Gradina vence je položila i delegacija Sjedinjenih Američkih Država predvođena specijalnim izaslanikom za borbu protiv antisemitizma Jehudom Kaplunom, kao i delegacija Izraela, predvođena višim savetnikom u Ambasadi Države Izrael Ernestom Grinom.
Sistem logora smrti NDH obuhvatao je oko 80 logora, a Donja Gradina kao najveće stratište u sistemu koncentracionih logora Jasenovac formirana je avgusta 1941. godine. Poslednji preživeli zatočenici ustaškog koncentracionog logora Jasenovac počeli su proboj 22. aprila 1945. godine da bi se spasili iz te fabrike smrti, najveće na jugoistoku Evrope. Vlada Republike Srpske proglasila je 19. april Danom žalosti povodom sećanja na žrtve ustaškog genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH od 1941. do 1945. godine.
Patrijarh srpski Porfirije na grobnom polju Hrastovi u Spomen-području Donja Gradina služio je parastos žrtvama ustaškog zločina, poručivši da je ovo mesto najstrašnije golgote srpskog naroda, gde su reči često suvišne. Njegovu besedu prenosimo u nastavku.
Hristos vaskrse! Braćo i sestre, nema uzvišenijeg niti moćnijeg mesta sa kojeg se ovaj živonosni pozdrav može silnije izreći i dalje čuti nego na mestu Raspeća nevinog Hrista Gospoda pokraj Jerusalima i ovde na mestu najstrašnije Golgote srpskog naroda. Sabralo nas je danas ovo sveto mesto, Donja Gradina, zemlja natopljena suzama, ali i osvećena molitvom. Ovde reči same po sebi nisu dovoljne. Ovde je pre svega potrebna tišina srca, tišina u kojoj slušamo glas onih koji su svojim stradanjem posvedočili veru, ljubav i dostojanstvo ljudskog lika. Potrebna je pre svega i iznad svega molitva.
Zato se danas molitveno poklanjamo Svetim jasenovačkim mučenicima, nevino postradalim našim precima, deci Svetog Save, koji su kroz tamu ljudskog zla prošli putem Hristovog Krsta i ušli u svetlost Njegovog Vaskrsenja. Njihovo stradanje nije ostalo samo u istoriji ovog sveta, nego je postalo svedočanstvo pred licem Božjim, svedočanstvo vere koja se ne gasi ni onda kada se čini da je sve obavijeno tamom. Istovremeno sećamo se i nevinih žrtava iz jevrejskog i romskog naroda.
Ovih dana Crkva živi tajnu Vaskrsenja iz mrtvih, tajnu Pobede nad smrću, tajnu Trijumfa života. Zato na ovom mestu, gde je ljudska zloba želela da progovori kao poslednja reč, mi ispovedamo da poslednju reč ima Život, ima Ljubav, ima Hristos. Jer Hristos je vaskrsao iz mrtvih i time je pokazao da smrt nije kraj, da zlo nije jače od dobra, da tama ne može da sakrije svetlost.
U toj vaskršnjoj svetlosti gledamo i naše Svete mučenike i tiho u srcu ispovedamo da oni nisu poraženi, nego u Hristu proslavljeni. Verom u Vaskrsenje znamo da oni koji su ovde postradali nisu mrtvi, nego da su u Gospodu živi i da njihove rane nisu poraz, već živi pečat koji govori o vernosti i ljubavi prema Bogu i svakom čoveku kao daru i ikoni Božjoj.
Ne dolazimo na ovo sveto mesto samo da bismo se sećali prošlosti, nego da bismo od Svetih jasenovačkih mučenika učili i naučili kako da živimo sadašnjost, da čuvamo veru u srcu, da ne dopustimo da nam se srce ispuni gorčinom, da ostanemo ljudi molitve, ljudi radosti, mira, istine i pravde, ljudi koji znaju da je život dar Božji i da poslednju reč i poslednji sud ima Bog, Gospodar života i smrti.
Neka nas Sveti jasenovački mučenici svojim molitvama ukrepljuju da i mi verom i nadom nosimo svoj krst, da neprestano gledamo svetlost koja izvire iz praznog Hristovog groba i da radosno jednim ustima i jednim srcem pojemo Vaskršnju pesmu: Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt porazivši, i svima u grobovima život darovavši! Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!
