Najvažnija sajamska manifestacija u Srbiji, ali i jedan od najvažnijih godišnjih kulturnih događaja – Međunarodni beogradski sajam knjiga ove jeseni održaće se u znaku napetosti i podela koje već skoro godinu dana prožimaju čitavo društvo. Uobičajene sajamske polarizovane interpretacije koje su se kretale između onih koji u Sajmu još uvek vide hram pisane reči i jedini preostali prostor u kojem knjiga još može da dotakne široku publiku i onih koji ga doživljavaju kao vulgarizaciju kulture, vašar brzih autora, nacionalističkih naslova i instant popularnosti, ipak su se svake godine na kraju sretale pod istim sajamskim kupolama. Ove godine, međutim, mesto susreta biće i mesto razmimoilaženja.

Beograd će i krajem ovog oktobra biti grad knjige. Sajam knjiga, taj višedecenijski ritual, ponovo će okupiti izdavače, pisce i čitaoce, a sa njima i sve one koji se negde između tih uloga traže. Ali ove godine u manjem sastavu. Ovogodišnji 68. Međunarodni beogradski sajam knjiga biće održan od 25. oktobra do 2. novembra pod sloganom „Tvoja nova priča“. Uprava Beogradskog sajma objavila je da očekuje više od 400 direktnih izlagača iz Srbije i Kipra, kao i Rumunije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Italije, Grčke, Nemačke, Belorusije, Rusije, Irana, Gruzije, Maroka i Tunisa. Iz Uprave Sajma kažu da očekuju još i veću posećenost u odnosu na prošlu godinu. Međutim, očekivanja izdavača su značajno drugačija. I kad je u pitanju odaziv posetilaca, ali i kad je u pitanju organizacija Sajma. Naime, brojne izdavačke kuće, okupljene oko Udruženja profesionalnih izdavača Srbije, ove godine su uputile zahtev Upravi Sajma da Sajam knjiga bude pomeren za dva dana, odnosno da traje od 23. do 31. oktobra, kako se pretposlednji dan ove smotre, poslednja subota Sajma, koja je i najposećeniji dan, ne bi poklopila sa obeležavanjem godišnjice pada nadstrešnice u Novom Sadu. Drugi zahtev bio je da se snizi cena zakupnine štanda za 30 odsto. S obzirom na to da zahtevi izdavača o datumima i troškovima nisu prihvaćeni, mnogi od njih su odustali od učestvovanja.

Sajam knjiga je oduvek bio više od trgovine knjigama – on je barometar kulturne, pa i društvene klime. A ovogodišnji bojkot nekih izdavača doneo je novu dimenziju sajamskih podela, koje su mnogo dublje od dosadašnjih i koje se ne tiču samo knjige, već i sveukupne stvarnosti u kojoj knjiga nastaje.

Mnogi od izdavača u svojim saopštenjima o odustajanju u prvi plan istakli su godišnjicu tragedije u Novom Sadu, koja će se poklopiti sa najintenzivnijim sajamskim danom, ali i svoje moralne principe. Možemo im verovati, iako je datum održavanja ovogodišnjeg Sajma knjiga utanačen još početkom godine i nije bilo neophodno prijavljivati se za učestvovanje da bi se kasnije pompozno odustajalo. Principi koji nekim izdavačima nisu dozvolili da nastupe na Sajmu mogu istovremeno biti ispreplitani sa ekonomskim interesima, nezanemarivim i legitimnim. Svaki izdavač uostalom ima pravo da odluči hoće li učestvovati na Sajmu, uzimajući u obzir troškove i poslovni rizik, pa i moralna načela. Ima pravo i da se predomisli. Isto tako ima pravo da tu odluku pretvori u javni spektakl, a svoje učešće ili odustajanje u način da ubere koji politički ili „moralni“ poen. Podela ionako nije samo između izdavača koji dolaze i onih koji odustaju – ona zahvata mnogo širi uzorak društva od „sajamske zajednice“, u kojem kultura, politika i tržište neprestano vode tihu borbu.

Sajam se prosto menja sa nama. Čita nas kao društvo i kao pojedince, zapisuje, beleži, oslikava. Različite generacije, različite poglede, različite vrednosti. I studente koji vrebaju sniženja i digitalne generacije koje knjigu otkrivaju tek kad od nje nastane „kontent”, i poznavaoce klasika i ljubitelje „lagane“ literature, one sa bogatim kućnim bibliotekama, one bez mnogo čitalačkog iskustva, one kojima je odlazak na Sajam zaista praznik kojem se raduju i one koji dolaze sa kamerama da se uslikaju… Ipak, svi se na kraju nađu pod istim krovom. I svi su, makar na trenutak, deo istog sveta. Čak i u godini u kojoj neki izdavači odluče da ne učestvuju, Sajam knjiga i dalje ostaje jedna od centralnih tačaka kulturnog života Beograda.