Za desetak dana Srpsko privredno društvo Privrednik raspisaće svoje redovne godišnje konkurse za stipendiranje učenika i studenata iz svoja dva fonda. Na jesen će biti primljena petnaesta generacija stipendista otkako je obnovljen rad Privrednika. Petnaesta generacija mladih ljudi, pomalo zbunjenih pred izborima i mogućnostima koji im se nude, pomalo uplašenih jer su na životnim prekretnicama, a mnoge mogućnosti ipak su samo načelno dostupne svima, dok su velikom broju njih i dalje nedostižne. Prve generacije stipendista uveliko su završile svoje školovanje, postali su zreli ljudi, koji će možda uskoro i svoju decu prijavljivati na Privrednikove konkurse. Ali u tom relativno kratkom vremenskom periodu, uz one uobičajene dileme i strahove svojstvene svakoj mladosti, pa i velike nade i snove koji svojom silinom i nevinošću ostaju isti u mladom čoveku u svakom vremenu, ipak se mnogo toga i promenilo. Neke promene je teško i definisati, neke je teško pojmiti i pratiti. Količina i brzina informacija i razni mehanizmi manipulacija stvaraju sve veće generacijske razlike, kultura agresivno potencira individualizam, sve je veća socijalna raslojenost… U takvom vremenu koje se ubrzano menja mladi ljudi su često prepušteni sebi. Ali mnogo toga ne zavisi od njih samih. Čak i kad su najuzorniji učenici ili studenti, sa nadprosečnim talentima, vredni i posvećeni, i dalje od njih ne zavisi mnogo toga.
Baš ovih dana kada osnovce i srednjoškolce nakon letnje pauze ponovo okupljaju školska zvona, a kad se oni malo stariji pripremaju za nove akademske izazove, treba se setiti da mnogima „đačko doba“ i nije tako bajno. Pored osnovne dileme – u kom smeru će nastaviti svoje obrazovanje, pred velikim brojem mladih ljudi je i dilema – gde će to obrazovanje sticati. Dok neki budući brucoši vagaju prednosti i mane državnih i privatnih fakulteta, dok porede nivo znanja koji nude jedni, a koji drugi, koja je tržišna vrednost diplome i koje su prednosti svakog od njih, dok razmišljaju o izboru univerziteta, oblasti kojoj će se posvetiti… drugi nemaju luksuz ovog izbora. Izbori se prilagođavaju okolnostima i budžetu. Još ako su poreklom iz manjih sredina, ako moraju da putuju do fakulteta, da stanuju u drugom gradu, broj prepreka raste eksponencijalnom brzinom.
Iako definisano kao „besplatno“, obrazovanje košta, i to prilično. Iz godine u godinu krajem septembra i početkom oktobra na Privrednikovu adresu stiže sve više prijava na konkurse za stipendiranje. Prošle školske/akademske godine Privrednik je stipendirao sto trideset učenika i studenata s područja cele Hrvatske. U Preradovićevu 18 stigle su prijave iz Vukovara, preko Zagreba, Rijeke, Karlovca, Knina,… Iz svake te prijave može se pročitati koliko je obrazovanje skupo. Mnogima nedostižno. Ali u svakoj prijavi, iako to nigde nije direktno navedeno, ko ume da je pročita – može videti zdrav sistem vrednosti koji ceni obrazovanje mnogo više od nužnih materijalnih troškova. U tom sistemu obrazovanje je vrednovano kao preduslov napretka, uspeha. U svakoj prijavi, od onih u kojima je dokumentovano vrlo teško materijalno stanje porodice, pa do onih skromnih ili prosečnih, u svakoj odreda je obrazovanje prepoznato kao važan, neophodan korak da se mladi čovek razvije i realizuje, da se izbori za bolju budućnost. Ne prečicama, povlasticama, raznim zaobilaznim putevima (koji su itekako razrađeni i utabani), ne, već isključivo radom i trudom koji mladi čovek, kandidat za stipendiju želi da uloži u učenje i ispunjavanje školskih zadataka, u svoj razvoj, u bolju budućnost svoje porodice i pravednije društvo. Za to mu samo treba pružiti mogućnost, olakšati taj put njemu i porodici koja ga je tako odgajala. Dati mu, ne stipendiju, već mu dati priliku kroz tu stipendiju i potvrdu da je taj princip ispravan i čestit i da postoje organizacije i pojedinci koji taj princip i dalje poštuju i podržavaju.
Svaka dodeljena stipendija zato je mnogo više od finansijske potpore. Ona je i motivacija mladima i investicija u budućnost. Jedina sigurna investicija koja se višestruko isplati, bez rizika od gubitka.
