Ovogodišnji laureat prestižne srpske književne nagrade, koju nedeljnik NIN dodeljuje svake godine za najbolji roman objavljen u protekloj kalendarskoj godini, je pisac Dragan Velikić. On je nagrađen za roman Islednik, koji je izdavačka kuća Laguna objavila prošlog leta.

Velikić, rođen u Beogradu, 1953. godine, u svom opusu ima niz značajnih, čitanih i nagrađivanih dela. Za roman Ruski prozor dobio je NIN ovu nagradu 2008. godine, pa se tako ove godine našao u društvu  pisaca koji su ovo priznanje dobili dva puta (pored Velikića NIN-ovu nagradu su dva puta dobili još Dobrica Ćosić i Živojin Pavlović).

Nagrada koja obuhvata plaketu i novčani iznos podržana je i od strane Minitarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Po pravilu, ona garantuje veliku čitanost nagrađenog dela, i skreće pažnju na čitav opus dobitnika nagrade. Laureati prestižne književne nagrade bili su najznačajniji pisci iz bivše Jugoslavije i u novije doba, najznačajniji ovdašnji prozni autori.

Roman Islednik, najbolji u 2015. godini, odabran je između 178 pristiglih knjiga. U najužem izboru, pored ovog romana, bili su romani Svetislava Basare Anđeo atentata (“Laguna”), Vuleta Žurića Republika Ćopić (“Službeni glasnik”), Milisava Savića La sans pareille ( „Agora”), Dane Todorović Park Logovskoj („Geopoetika”) i Ljubice Arsić Rajska vrata („Laguna”).

Velikićevo delo se svrstava u žanr ispovedne proze – u romanu pisac pripoveda o svom detinjstvu, odnosu sa majkom, sazrevanju, o vremenima kojih više nema. Sam Velikić je, obraćajući se novinarima nakon saopštenja o nagradi, naveo da roman  predstavlja sumu njegovog životnog iskustva.

– Kada  sam knjigu završio i pročitao pre davanja izdavaču, rekao sam sebi: Islednik je moj Lovac u žitu. Ne znam da li je to moj najbolji roman, ali sam osećao još letos da će biti moja najčitanija knjiga, bez obzira na to da li će dobiti neku nagradu ili ne. To se dogodi piscu, to je ona jednostavnost do koje je jako komplikovano doći.

Velikić  je naveo i da smatra da je NINova nagrada u Srbiji poseban fenomen.

– Kao što svaki građanin Srbije misli da je fudbalski selektor, tako isto sve više ljudi koji, ne da nemaju veze sa književnošću, nego im književnost uopšte nije u vidnom polju, postaju stručnjaci za književnost. Kada dođe vreme za NiN-ovu nagradu, taj poslednji krug, onda se na društvenim mrežama vidi koliko taj izbor izazove neverovatan publicitet. Ne sporeći i druge naše velike nagrade, NiNova je posebna po tome što zaista proširuje čitalačku publiku pisca. Ne znam šta čini taj fenomen, ali verovatno i lista laureata koji nisu bili promašeni.

U žiriju i koji je odlučivao o nagradi bili su Mihajlo Pantić, Zoran Paunović, Tamara Krstić, Jasmina Vrbavac i Božo Koprivica. Roman Islednik dobio je tri glasa članova žirija, a u obrazloženju nagrade je navedeno: “Na ključno pitanje celokupne modernističke književnosti, pitanje identiteta, Velikić u Isledniku odgovara tematizacijom najrazličitijih mogućih vidova uticaja, počev od porodične priče, roditeljskih sudbina, preko porekla, istorije, društva, ideologije, umetnosti, geografskog prostora do enigme genetskog nasleđa, ostvarujući visok umetnički domet.”

Pre NINove nagrade Islednik je prošle godine osvojio priznanje “Kočićevo pero”, nagradu za najbolji roman koji dodeluje Zadužbina “Petar Kočić”, kao i nagradu kompanije Vital, za najbolji roman u 2015. godini.

Dragan Velikić je  diplomirao svetsku književnost na Filološkom fakultetu, radio je kao kolumnista u mnogim časopisima, i urednik u izdavačkoj kući, a u periodu od 2005- 2009.  godine bio je  ambasador Republike Srbije u Austriji. U svet književnosti  je ušao kao autor kratkih priča – zbirke Pogrešan pokret i Staklena bašta objavio je početkom osamdesetih godina, a njegov prvi roman, Via Pula, iz 1988, dobio je nagradu Miloš Crnjanski.  Usledili su naslovi Hamsin 51 (1993), Severni zid (1995), Danteov trg (1997), Slučaj Bremen (2001), Dosije Domaševski (2003), Ruski prozor (2007), Bonavia (2012), Islednik (2015). Za Ruski prozor je dobio NIN-ovu, ali  i nagradu  Meša Selimović ,  godišnje priznanje za najbolji roman koji dodelujuje kompanija Večernje novosti i Udruženje izdavača i knjižara Srbije, kao i Srednjeevropsku nagradu za književnost. Velikić je objavio i zbirke priča Beograd i druge priče (2009), kao i zbirke eseja -YU-tlantida (1993), Deponija (1994), Stanje stvari (1998), Pseća pošta (2006) O piscima i gradovima (2010). Zajedno sa fotografom Igorom Zirojevićem i istoričarkom umetnosti Paolom Orlić  bio je koautor monografije Pula – grad interval, 2014.godine. Njegove knjige prevedene su na petnaest svetskih jezika, a zastupljen je u mnogim  domaćim i stranim antologijama.

O NIN-ovoj nagradi

NIN-ova nagrada ustanovljena je 1954. godine. Inicijator nagrade koja će skretati pažnju na najbolje jugoslovenske romane bio je nedeljnik NIN, koji ove godine obeležava 65 godina postojanja. Prvi dobitnik NINove nagrade bio je Dobrica Ćosić, koji je priznanje osvojio za roman Koreni. Među potonjim dobitnicima nagrade koja se nestrpljivo iščekuje svakog januara bili su i : Oskar Davičo, Branko Ćopić, Miroslav Krleža, Ranko Marinković, Meša Selimović, Bora Čosić, Miloš Crnjanski, Borislav Pekić, Danilo Kiš, Aleksandar Tišma, Mirko Kovač, Slobodan Selenić, Dubravka Ugrešič, Pavao Pavličić, Antonije Isaković, Mirolad Pavić, David Albahari, Svetislav Basara, Svetlana Velmar Janković, Goran Petrović…
NINova nagrada se od samog početka pozicionirala kao važna nagrada koja odmerava i vrednuje domete ovdašnje književnosti – najpre jugoslovenske, a zatim i srpske.  Impresivan spisak laureata  utemeljio je ovo priznanje kao najveće i najznačajnije ovdašnje književno priznanje. Zanimljivo je da nagrada nije dodeljena samo 1959. godine, kada je žiri smatrao da nijedan objavljen roman nije dovoljno dobar da bi dobio nagradu, kao i da su nagradu vratila dva dva pisca – Danilo Kiš, 1972, i Milisav Savić, 1991.  godine. Nagradu su dva puta dobili Dobrica Ćosić, Živojin Pavlović i Dragan Velikić, a samo četiri puta su je dobile žene – prva od njih bila je Dubravka Ugrešić koja je za roman Forsiranje romana reke nagrađena 1988. godine. Zabeleženo je i da je najmlađi dobitnik NINove nagrade bio Vladimir Arsenijević, koji je nagradu za roman U potpalublju  dobio 1994 godine, kao anoniman, dvadesetdevetogodišnji pisac.