Aleksandra Kolaković: Srbi izvan Srbije su njena prva slika

Piše: Jelena Jovanović

U prošlosti i danas pojedinci su ta bitna karika u kulturnoj diplomatiji. Naučnici, umetnici, pisci komuniciraju na specifičan način i svesno ili nesvesno su bili i jesu akteri kulturne diplomatije

This post is also available in: English (Engleski)

Aleksandra Kolaković, viši naučni saradnik Instituta za političke studije, uredila je poslednji broj časopisa Kultura sa temom „Kultura i diplomatija“. Časopis je promovisan krajem juna u prostorijama beogradskog Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, a o njemu su, pored Aleksandre Kolaković, govorili Siniša Atlagić sa Fakulteta političkih nauka i Slobodan Selinić, naučni savetnik Instituta za noviju istoriju Srbije.

U razgovoru za P-portal dr Aleksandra Kolaković govori o konceptu i ideji kojom se rukovodila priređujući zanimljiv tematski broj časopisa za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku. Govori i o nekadašnjem odnosu kulture i diplomatije na ovim prostorima i istaknutim pojedincima i otkriva koji su današnji potencijali kulturne politike, kao i mogući pravci razvoja.

Koje tekstove i ideje donosi novi broj časopisa Kultura?

Primarna ideja ovog broja časopisa Kultura jeste da se unapredi istraživanje kulturne diplomatije, kao i da se pokrenu nova istraživanja. Na osnovu 11 naučnih radova cilj je bilo i dati preporuke kreatorima strategija kulturne diplomatije i donosiocima državnih odluka. Ljiljana Rogač Mijatović istraživala je razvoj agende kulturne diplomatije EU, dok su Siniša Atlagijć, Dragan Trailović i Mladen Lišanin sagledali domete kulturne diplomatije globalnih sila – Rusije, Kine i SAD na Balkanu i Srbiji. Pored konkretnih primera, kompariranja aktivnosti u regionu i Srbiji, kao i objašnjavanja instrumenata kulturne diplomatije, autori radova su uspeli da razjasne i različita razumevanja kulturne diplomatije i njene primene, posebno u kontekstu odnosa tzv. „meke“ i „tvrde“ moći. Nevena Daković i Aleksandra Milovanović su kroz primer serije Senke nad Balkanom osvetlile polje televizijskih serija kao „meke moći“ Srbije. Jelena Todorović je pisala o ulozi kolekcija i kolekcionarstva u građenju slike države, a Tijana Bugarski i Lolita Pejić su razmatrale rad Galerije Matice srpske, eminentne kulturne institucije u kontekstu razvoja i osnaživanja kulturne diplomatije Srbije.

Diplomatija i književnost, a posebno borba da Ivo Andrić dobije Nobelovu nagradu, spor oko kulture i jezika sa Bugarskom i nastojanja da se nesvrstana spoljna politika iskoristi za jačanje književnih veza teme su rada Slobodana Selinića, dok je šezdeseta godišnjica Beogradske konferencije nesvrstanih zemalja bila povod za rad Nemanje Radonjića. Analizi diskrepance između pojave opadanja razvoja horskog amaterizma i uspona ove prakse u kulturnoj diplomatiji socijalističke Jugoslavije posvetila se Ivana Vesić. Temat se završava mojim radom o naučnicima i kulturnoj (naučnoj) diplomatiji i ima za cilj da preporuči uvođenje termina „naučna diplomatija“ u strateška dokumenta Srbije.

Istorijski značaj naučnika u diplomatiji

Koliko ste se bavili i istorijom kulturne diplomatije i kulture na ovim prostorima?

Pored aktuelnog pogleda na kulturnu diplomatiju, autori Selinić, Radonjić i Vesić su temu obradili i kroz prizmu istorijskog iskustva. Ovi radovi su zasnovani na arhivskim dokumentima, naučnoj literaturi i štampi. Svedočanstvo su o istoriji kulturne diplomatije Jugoslavije, ali i dobra pouka za aktuelne strategije. Svoj rad u okviru ovog temata koncipirala sam tako da sam u prvom delu želela da ukažem na istorijski značaj naučnika u okvirima diplomatskih inicijativa od doba ustaničke i Kraljevine Srbije, kao i kroz jugoslovenske države. Ovo je prostor koji je za mene postao dragocen još kada sam počela pisanje doktorske disertacije o francuskim i srpskim intelektualcima, kao i kasnije, istražujući temu istorije kulturne diplomatije Francuske na Balkanu.

U prošlosti i danas pojedinci su ta bitna karika u kulturnoj diplomatiji. Naučnici, umetnici, pesnici i pisci komuniciraju na specifičan način i svesno ili nesvesno su bili i jesu akteri kulturne diplomatije.

Kada je istorija kulturne diplomatije na našim prostorima u pitanju, Srbi poreklom iz Hrvatske imali su u njoj posebno značajnu ulogu?

Srbi u regionu i dijaspori bili su i jesu prva slika Srbije. U prošlosti i danas pojedinci su ta bitna karika u kulturnoj diplomatiji. Naučnici, umetnici, pesnici i pisci komuniciraju na specifičan način i svesno ili nesvesno su bili i jesu akteri kulturne diplomatije. Navešću Nikolu Teslu i Milutina Milankovića čije „zvezde“ i danas imaju sjaj možda čak i više bitan u identitetskom, kulturnom i političkom smislu nego što je to bilo u prošlosti. Istovremeno, oni su veoma bitni za imidž države. Za Srbiju je važno da uvek prepozna ličnosti u matici i rasejanju koje imaju znanje, ali i afinitete za diplomatiju.

Spomenik Nikoli Tesli u Zagrebu, foto: Jovica Drobnjak

Multilateralizam – prostor budućeg delovanja

U najavi promocije časopisa Kultura navedeno je da uspostavljanje, razvijanje, održavanje i unapređenje spoljnih odnosa države putem kulture, umetnosti, sporta, nauke i obrazovanja u novim okolnostima dobijaju i nove zadatke. Koji su to zadaci? Kakav je, generalno, današnji odos kulture i diplomatije?

Muzičari su mi otkrili da je veoma zahtevno u orkestru uklopiti violinu i klavir, ta dva zaista divna instrumenta. Kada se uklope, zajedno grade divnu muziku čiji utisak traje. Odnos kulture i diplomatije bih poredila sa odnosom ova dva instrumenta i željom da se njihovim povezivanjem izgradi kompleksan, ali koristan sistem. Uspostavljanje, razvijanje i unapređenje spoljnih odnosa uvek je složen proces za koji je potrebno vreme. Ipak, danas kada se razvojem saobraćaja, transporta i infrastrukture, kao i novih tehnologija, razdaljine brže prevazilaze, imamo više mogućnosti da se ciljevi i zadaci kulturne diplomatije realizuju. Pored tradicionalnih okvira i insistiranja na autentičnosti, u novim okolnostima potrebno je da nas kulturna diplomatija pripremi za ono što dolazi posle promena u međunarodnim odnosima čiji smo svedoci. Multilateralizam je pored trans i inter-kulturne saradnje prostor budućeg delovanja.

Naveli ste i da je kulturna diplomatija kao deo javne diplomatije i način izgradnje „meke moći“ u ovom kontekstu posebno značajna za kulturu i državu kao što je Srbija. U kom smislu?

U vremenima velikih promena u međunarodnim odnosima, važno je razumeti događaje i predvideti njihov tok, a istovremeno graditi pozitivne predstave o svojoj državi i naciji. Posebno je ovo od značaja kada je reč o malim državama o kojima postoje još uvek negativne predstave s kraja 20. veka. Srpska istorija, kultura, tradicija, područja kao što su nauka i inovacije, vredne su ali još nepoznate svetu. A potrebne su Srbiji u potrazi za ekonomskim i političkim partnerstvima. Važno je osnaživanje kulturne diplomatije i u kontekstu evrointegracija. Putokazi kako osmisliti i unaprediti strategije kulturne diplomatije Srbije postoje. Pored temata časopisa Kultura, pomenula bih da je početkom juna ove godine održana međunarodna naučna konferencija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu koja je bila posvećena kulturnoj diplomatiji i kulturnim odnosima, jačanju fer saradnje, različitosti i dijaloga, što je i najava master programa kulturne diplomatije. Očekujem da ovakve inicijative rezulturaju visokim dometima kulturne diplomatije Srbije u budućnosti.

Kakva je situacija u regionu kada je kulturna diplomatija u pitanju?

Postoje razni tipovi kulturnog predstavljanja i kulturnih razmena koje primenjuju sve države regiona. Ipak, potrebno je unaprediti kulturnu diplomatiju većine zemalja regiona da bi ona ostvarivala svoje ciljeve koji nisu samo promocija vlastitie kulture, izgradnja pozitivnog imidža države, i naravno, ostvarivanje spoljnopolitičkih ciljeva. Kulturna diplomatija je polje na kome se realizuje međusobno razumevanje i saradnja. Ako na primer uzemo region Balkana, svedoci smo da je predstava svih država već vekovima takva da se stalno borimo protiv onoga o čemu je pisala Marija Todorova u Imaginarnom Balkanu, ili pojma balkanizacija. Čini se da svaka generacija iznova dokazuje da smo deo civilizovanog sveta, da imamo bogate kulture i vrednosti koje su deo evropskih i svetskih baština. Možda je vreme da se i zajednički predstavljamo, i da sa, na primer, državama sa kojima se graničimo osmislimo zajedničke akcije kulturne diplomatije. Istovremeno, ovo znači da je potrebno osnažiti strategije kulturne diplomatije i prilagoditi ih aktuelnim trendovima.

 

Ovaj tekst možete poslušati ovdje:

 

 

 


Ako imate prijedlog teme za nas, javite se na portal@privrednik.net

Pratite P-portal i na društvenim mrežama: