U našoj kulturi, kao i u većini evropskih, nezamislivo je grupno proslavljanje bilo čega – bez pijenja alkohola. Kada odete kod nekoga u goste jedno od prvih pitanja je: „Šta ćete da popijete?”, pa ukoliko izjavite da ne pijete, to jest da nećete ništa, postajete malo čudni, nakon čega sledi pritisak domaćina da ipak nešto popijete, da ima neko izuzetno piće, šteta da ga ne probate.
Ukoliko ste u grupi ljudi koji piju, obično sledi socijalni pritisak svih njih da ipak nešto „cugnete”. Predviđajući ovakav sled događaja, mnogi se odmah odluče za neko od ponuđenih pića. Međutim, kada čaša postane prazna, sledi novi pritisak da se nastavi s pijenjem, tako da domaćin ponovo puni čašu pa makar vi više ne pili.
Zašto je alkohol toliko prisutan u običajima i društvenim ritualima proslavljanja? Najkraći odgovor na to pitanje jeste da ljudi promene svoje ponašanje i raspoloženje nakon ispijanja čašice, što dovodi do promene i celokupne socijalne dinamike grupe koja nešto proslavlja. Kako pijenje alkohola deluje na našu psihu, emocije i ličnost može nam objasniti model ličnosti koji se koristi u transakcionoj analizi.
Socijalno pijenje
Prema Eriku Bernu, američkom psihijatru koji je osmislio ovaj psihološki i psihoterapijski pristup, na ličnost možemo gledati kao na sistem sastavljen iz tri glavna dela – ego stanja, to su „roditelj”, „odrasli” i „dete”. Svaki od ovih delova ličnosti ima neku posebnu funkciju, tako da sva tri daju svoj doprinos funkcionisanju osobe.
Poznato je da ljudi različito reaguju na alkohol, ali ipak je moguće opisati jedan tipičan obrazac koji važi za većinu. Prvi deo ličnosti koji se „napije” i „ode da spava” jeste naš unutrašnji „roditelj”. Kako je ovaj deo zadužen za samokontrolu, za određivanje šta je ispravno ponašanje u datoj situaciji, pred ljudima koje ne poznajemo dobro, za procenu kako naše ponašanje ocenjuju drugi i slično, glavni efekat nestanka „roditelja” sa unutrašnje scene jeste to da se ljudi opuste, da prestaju da razmišljaju šta će drugi da misle o njima, tako da se više ne ustežu i postaju spontaniji. Kada članovi grupe isključe svoje „roditelje”, dinamika grupe postaje toplija, spontanija, veselija, a samim tim i zabavnija. Sve ovo opisano spada u ono što zovemo „socijalno pijenje” koje je po svojoj prirodi neproblematično.
Kada osoba nastavi da pije, na red za „odlazak na spavanje” dolazi njen „odrasli” koji je zadužen za procenu stvarnosti. Tu razlikujemo dva stepena: pripitost i pijanstvo. Kada su ljudi pripiti, njihov „odrasli” je pospan, ali prisutan. Pripiti su svesni da su popili više nego što bi trebalo, da je popijeni alkohol uticao na njihove sposobnosti razmišljanja i zaključivanja, na motoričke veštine i usporavanje njihovih reakcija. Oni su svesni da su pijani, tako da su svesni i povećanog rizika koji postoji kada bi se angažovali u nekim ponašanjima kao što je to vožnja. Plaše se policijske kontrole i kazne, tako da odbijaju da voze i traže da ih vozi neko drugi ili da im se pozove taksi.
Neka granica bude – pripitost
Kada je, međutim, osoba pijana, njen „odrasli” je zaspao, tako da ona gubi kritički odnos prema sebi i svom stanju, gubi sposobnost samoprocenjivanja i tvrdi da nije pijana. Kako nerealistično procenjuje svoje trenutne sposobnosti i kako otpisuje rizike, ona insistira da je „sve u redu” i da, na primer, može da upravlja autom bez problema.
U ovom stanju osoba je sklona da se uvredi kada joj drugi članovi grupe tvrde da je pijana i da ne bi smela da vozi. Može postati i agresivna kada je sprečavaju u njenoj nameri.
Ako pijana osoba nastavi da pije, na red za „spavanje” dolazi onaj vitalni deo nje koji zovemo „dete”. Kada ovaj deo počne da se isključuje, osoba postaje pospana tako da zaspi. Ovo spavanje se može shvatiti kao odbrambeni manevar jer gubitak svesti sprečava osobu da nastavi da pije i da povećava koncentraciju alkohola u organizmu. Ako pijana osoba iz nekog razloga ne zaspi ili ako za kratko vreme unese preveliku količinu alkohola u sebe, dolazi do trovanja alkoholom koje može imati smrtni ishod. Trovanje alkoholom je ozbiljno stanje koje zahteva medicinsku intervenciju ispiranja želuca.
I zato, ako pijete, pijte pametno: ne na prazan stomak, ne mešajte pića, pijte dovoljno vode. Ne dozvolite sebi da u pijenju odete dalje od pripitosti.
Izvor: Politika.rs