U ličkom selu Srb, gde je u nedelju obeležena 73. godišnjica početka ustanka naroda tog kraja, jake snage policijskih specijalaca razdvajale su učesnike proslave i desničare koji su se okupili u centru mesta.
Kordoni policije sprečili su incidente, a među onima koji su protestovali što narod ovog kraja organizuje proslavu bili su i predstavnici braniteljskih udruženja.
Kada je skup kraj spomenika Vanje Radauša završen, čule su se ustaške pesme i povici protiv Srba, ali policija nije intervenisala. Strogo je samo kontrolisan ulaz u Srb, tako da su policajci postavili nekoliko kontrolnih tačaka i legitimisali sve koji su došli u Liku.
Proslavi kraj spomenika Vanje Radauša prisustvovali su i bivši hrvatski predsednik Stipe Mesić i predsednik SNV-a Milorad Pupovac, koji su istakli da je u tom kraju počeo otpor protiv fašizma koji su predvodili Srbi i Hrvati. Pupovac je rekao da će veći odjek u medijima imati protesti koji se istovremeno događaju „u rupi“, aludirajući na nekoliko stotina okupljenih desničara koji su u centru Srba slušali Tompsonove pesme i izvikivali „dole četnici“.
– Jasno treba reći da su narodi sa ovog područja zajedno krenuli u borbu. Zajedno su oslobodili Drvar da bi u njega mogao doći Josip Broz Tito. A iako nekima to danas ne vredi da se govori, treba znati da u Drvar nije došao Draža, nego Joža – rekao je Milorad Pupovac, uz gromoglasne aplauze na svako pominjanje Titovog imena.
Stipe Mesić je rekao da je NDH bila država nastala na zločinu, a posebno je osudio Katoličku crkvu, rekavši da je aktivno učestvovala u minorizovanju ustaških zločina:
– Crkva i danas demonizuje sve što se događalo posle 1945. godine. Odnosi se to i na ćirilicu, koja je bila zabranjena u NDH, a danas jedan biskup govori kako je današnja vlast zločinačka i nenarodna – rekao je Mesić.
Obeležavanje Dana ustanka u Srbu obnovio je pre četiri godine hrvatski predsednik Ivo Josipović, otkrivajući obnovljeni spomenik Vanje Radauša „Spomenik ustanku“. U Jugoslaviji je 27. jul bio zvanični praznik Dana ustanka naroda Hrvatske, ali je devedesetih godina prošlog veka ukinut. Od tada se istoričari spore oko toga što se u Srbu dogodilo pre 73 godine.
Za desničare reč je o četničkom pokretu koji je bio usmeren protiv Hrvata, dok Goran Hutinec sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu kaže da je ustanku naroda u Srbu prethodilo ustaško nasilje u tom kraju. Koljačke akcije sprovodio je Vjekoslav Maks Luburić, a posebno su stradali Srbi u selima Suvaja, Osrednjak i Bubanj. Ustaše su ubijale i žene i decu, a muškarce koje su ulovili poslali su u logore u okolini Gospića i na Pag, gde su većinom bili ubijani.
– Ustaško nasilje koje je kulminiralo u julu dovelo je do ustanka srpskog stanovništva u samom središtu teritorije NDH – kaže Hutinec. – Prvog je dana ustanka zauzet Srb, a kasnije su počinjeni zločini i u srpskim i u hrvatskim selima.
Istovremeno, povodom 71. godišnjice odlaska veće organizovane grupe Istrana u narodnooslobodilačku borbu, pod vođstvom narodnog heroja Joakima Rakovca, u Rušnjaku u Istri u nedelju je održan skup kojem je prisustvovao i hrvatski predsednik Ivo Josipović:
– Tolerancija i međusobno razumevanje bit su uspeha Hrvatske. Vrednosti za koje su se ljudi borili i u Drugom svetskom ratu su demokratija, sloboda, međusobno razumevanje i suživot – istakao je Josipović.
Izvor: Večernje novosti