„Narod koji je klan nekažnjeno, preporučio se za večito klanje“, reči su velikog srpskog pisca Vladana Desnice na koje je juče podsetio akademik Matija Bećković u svom obraćanju okupljenim preživelim logorašima, njihovim potomcima, državnim zvaničnicima i svima koji su došli da odaju počast nevinim žrtvama ustaškog genocida u NDH. Naglasio je ovom prilikom i da je prećutkivanje genocida nova vrsta genocida.
Pomen nevino postradalim žrtvama ustaškog genocida uoči 80. godišnjice od formiranja NDH, 10. aprila 1941. godine, održan je u petak kod Kule Nebojša podno Kalemegdanske tvrđave, pod pokroviteljstvom Udruženja logoraša Jasenovca, krovne organizacije veterana SUBNOR i Zajednice udruženja žrtava Drugog svetskog rata.
Upravo na ovom mestu, prema izjavama i zapisima svedoka, kao i na Velikom ratnom ostrvu nalazile su se masovne grobnice u kojima su sahranjivani leševi koji su doplivavali rekom Savom. Govori se da je u jednom trenutku plutajućih tela jasenovačkih žrtava bilo toliko da se ispod Savskog mosta napravio „čep“, koji su nemačke okupacione vlasti razbijale dinamitom.
Poslednji ešalon logoraša
Kako je na skupu rečeno, poslednji ešalon logoraša Jasenovca želi da upozori da je genocid nad decom u NDH bio najdrastičniji izraz planiranog ustaškog konačnog rešenja i ustaškog genocida, pred kojim živi bedem sećanja predstavljaju još uvek živi svedoci, preživeli logoraši logora smrti koji su u svojoj devetoj deceniji života prisustvovali pomenu.
„Pred vama stoji poslednji ešalon preživelih logoraša. Još smo živi i sećamo se“, rekao je nekadašnji logoraš Gojko Rončević Mraović, koji je kao dete preživeo Jastrebarsko. On je pozvao sve okupljene da podrže „poslednji proboj logoraša Jasenovca“ i inicijativu o donošenju rezolucije kojom bi 28. april, dan masakra u Gudovcu kraj Bjelovara, bio proglašen Danom genocida nad Srbima u 20. veku.
„Usvajanjem Rezolucije i proglašenjem Dana genocida nad Srbima u 20. veku ustaški genocid ostao bi zauvek zapamćen u kolektivnoj memoriji ne samo srpskog naroda već i čitavog čovečanstva“, rekla je Smilja Tišma, najstariji živi logoraš i osnivač Udruženja preživelih logoraša Jasenovca.
Ona je, i sama narodna poslanica u Narodnoj skupštini Srbije, apelovala na ovo telo da usvoji predloženu rezoluciju.
„To je naša dužnost, a moja misija. Crkva u mom selu je paljena četiri puta, sve su knjige uništene. Podatak iz Grubišnog Polja, sela u kom sam rođena, glasi da nisam ni upisana u osnovnu školu i da nisam postojala.“
Preživeli logoraši podršku su dobili od desetine sličnih udruženja širom sveta, kao i od SPC, boraca, veterana, nekih državnih institucija i porodica ubijenih i preživelih.
Simboličkim polaganjem venaca za Srbe, Jevreje i Rome, zaključeno je obeležavanje 80. godišnjice od uspostavljanja Jasenovca, paradigme stradanja čitavih porodica u NDH.
