Pored hrama Prepodobne matere Paraskeve na Dobroj vodi u Vukovaru u nedelju, 2. oktobra, otvorena je jubilarna deseta kulturno-duhovna manifestacija Brankovi dani u Vukovaru, koju je još 2007. godine ustanovio nedavno preminuli sveštenik protojerej-stavrofor Jovan Radivojević. Manifestacija je posvećena srpskom pesniku epohe romantizma Branku Radičeviću koji je za života često dolazio na Dobru vodu.

Ovogodišnji Brankovi dani su započeli besedom o Branku Radičeviću koju je kazivao jerej Vukašin Cvetojević, starešina hrama Prepodobne matere Paraskeve. Program je otvorio Uroš Antić, učenik vukovarske Osnovne škole Dragutin Tadijanović recitacijom „Pomen ocu Jovanu“ koju je napisao prijatelj oca Jovana, Milan Čorak iz Vukovara. Plesnim i dramsko-recitatorskim tačkama predstavila su se deca iz Dečjeg vrtića Vukovar 2 i nižih razreda Osnovne škole Dragutin Tadijanović.

– Učenici Osnovne škole Dragutin Tadijanović iz Vukovara svake godine učestvuju u programu povodom održavanja Brankovih dana, od samog osnivanja manifestacije pa sve do današnjeg dana. Zajedno sa ocem Jovanom mi smo i osmislili ovu manifestaciju, budući da je otac Jovan bio sveštenik naše škole. Tako smo započeli sa radom na negovanju tradicije i čuvanju uspomene na život i delo Branka Radičevića koji je višestruko vezan za Vukovar, odnosno za prostor oko Svete Petke.

Naši učenici učestvuju na integrisanom danu u okviru Brankovih dana zajedno sa učenicima iz drugih škola. Deca rade podeljena u grupe prema svojim sposobnostima i nakon 3–4 školska sata imaju prezentaciju svojih radova. Deci je najzanimljivije druženje sa drugim učenicima, jer nemaju često takve prilike, a na ovaj način im je omogućeno da razmenjuju svoja iskustva. Oni znaju osnovne stvari o životu i delu Branka Radičevića, a svake godine novim đacima prvacima pripremimo nešto zanimljivo o Branku tako da imaju viziju o ovoj manifestaciji koju će tradicionalno negovati do kraja osmog razreda – rekla je za P-portal učiteljica Osnovne škole Dragutin Tadijanović Jelica Atanacković.

I ove godine je raspisan literarni konkurs za nagradu „Ružica Radičević“, na kojem pravo učešća imaju svi učenici osnovnih i srednjih škola koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Tema je slobodna, a najbolji radovi će biti nagrađeni po završetku manifestacije.

Predsednik Organizacionog odbora manifestacije jerej Vukašin Cvetojević ne skriva da je prilikom organizacije ove manifestacije imao tremu.

– Sada kada je prošao prvi dan programa, radostan sam i presrećan što su ljudi prepoznali naš trud i odazvali se pozivu da nastavimo sa ovom manifestacijom, koja je retka, nesvakidašnja i u svakom smislu posebna na ovim prostorima. Celi današnji dan govorimo o radosti, iako je ta radost prožeta izvesnom tugom zbog toga što više nema onoga koji je tu manifestaciju ustrojio, ali na nama je zadatak i obaveza da nastavimo dalje. Kao neko ko je bio blizak sa ocem Jovanom, mogu odgovorno da tvrdim da bi on želeo da se mi radujemo, a ne da tugujemo – ističe Cvetojević.

Ovogodišnji Brankovi dani će se od prethodnih razlikovati konceptualno. Do sada su bili mešovitog sadržaja, a ove godine će svaki dan manifestacije imati određenu temu. Prvi dan je uspešno prošao s temom dečje radosti.

Cvetojević, govoreći o ocu Jovanu, utemeljitelju ove manifestacije, ističe njegovu sličnost sa Brankom Radičevićem –obojica su živeli kratko, a iza sebe ostavili mnogo, a njihova su dela svevremena. Otac Jovan Radivojević je planirao da izda knjigu o Brankovim danima i godinama je pisao beleške o svim događanjima u okviru manifestacije.

– Planirali smo napraviti retrospektivu prethodnih deset godina, ali zbog nedostatka vremena nismo to uspeli realizovati ove godine. Odaziv publike i učesnika je značajan pokazatelj da smo na dobrom putu i ja se nadam da ćemo uspeti i knjigu koju je započeo otac Jovan da dovršimo i da će to biti monografija njemu u spomen, kao jedan mali omaž – otkrio je Cvetojević.

Za sledeće programske dane manifestacije predviđeno je da se 4. oktobra održi integrisani radni dan za učenike osnovnih škola, a 9. oktobra veče pesama i igara na temu „Tambur, tambur i sitna tamburice“ u kojem će učestvovati vrtićka deca, pevačka grupa „Koreni“ iz Borova i KUD „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Bijelog Brda. Svečano zatvaranje manifestacije i nastupi VSPD „Javor“ iz Vukovara, recitatora vukovarske Gimnazije te hora „Prepodobni Rafailo Banatski“ iz Zrenjanina planirano je za 16. oktobar.

[pullquote class=”full”]

Branko Radičević je rođen 28. marta 1824. godine u Slavonskom Brodu. Osnovnu školu je završio u Zemunu. Pohađao je Karlovačku gimnaziju, a poslednje razrede je završio u Temišvaru. Upisao je studij prava u Beču koji je nakon tri godine napustio. Prvu knjigu pesama je objavio u Beču 1847. godine. Pisao je lirske i epske pesme kao i elegije, narodnim jezikom. Njegovo najpoznatije delo je pesma „Đački rastanak“, a elegija „Kad mlidijah umrijeti“ smatra se jednom od najlepših elegija u srpskoj književnosti. Radičević je uz Đuru Daničića bio sledbenik Vukove reforme pravopisa srpskog jezika i uvođenja narodnog jezika u književnost. Spada u red najznačajnijih pesnika srpskog romantizma. Umro je sa 29 godina od tuberkuloze u Beču 1. jula 1853. godine.

[/pullquote]