U Biblioteci grada Beograda danas je otvorena izložba „Jasenovac – trajna opomena“ u organizaciji Muzej žrtava genocida, u sklopu obeležavanja Nacionalnog dana sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu i Dana Muzeja žrtava genocida.

Izložba „Jasenovac – Trajna opomena” traje do 12. maja i predstavlja dva važna segmenta istorije sistema koncentracionih i logora smrti Jasenovac, a autori su kustosi u Muzeju žrtava genocida Aleksandra Mišić i Nikola Miloševski, dok je autor postavke programski direktor muzeja Nikola Radosavljević. Prvi segment izložbe, „Proboj u slobodu”, podrobnije upoznaje posetioce sa poslednjim danima postojanja „pakla na zemlji” u Jasenovcu, a drugi „Hipokrat u žicama” pažnju posvećuje Ustaškoj bolnici u Jasenovcu od 1942. do 1945. godine. Izložba prikazuje i autentične predmete iz vremena Drugog svetskog rata – od ličnih stvari logoraša do delova uniformi i drugih artefakata koji svedoče o svakodnevici i stradanju u logoru. Brojna muzejska, arhivska i audio-vizuelna građa muzeja, u „proboju u slobodu” svedoči o životu, smrti, borbi i stradanju logoraša u Jasenovcu.

Bojan Arbutina,  v.d. direktora Muzeja žrtava genocida, na otvaranju izložbe podsetio je da je 22. aprila 1945. godine izvršen pokušaj proboja preostalih 600 logoraša iz sistema logora Jasenovac, od kojih je oko 100 preživelo. Arbutina je rekao da su logoraši „u sebi skupili dovoljno hrabrosti za poslednji juriš ka slobodi, baštineći slobodarske tradicije srpskog naroda”. Naglasivši da 22. april 1945. „obeležava kraj pakla na zemlji”, Arbutina je dodao da je Jasenovac bio jedini logor koji se sam oslobodio, odnosno to su učinili sami logoraši u poslednjim danima Drugog svetskog rata.

Podsetivši da je u NDH sprovođena genocidna politika nad srpskim narodom, Arbutina je upozorio na opšti revizionizam koji se dešava u okruženju i širom Evrope, jer „živimo u doba kada se dželati i zločinci poglašavaju za heroje, kad se njihova imena slave”.

„Kada se kliču povici NDH, poput ‘Za dom spremni’, kad postoje mnoga znamenja širom Hrvatske, regiona i Evrope koje bude uspomene na četiri tragične godine, naša dužnost je da se tome suprostavimo na naučni način”, naglasio je Arbutina.

Koautor izložbe Nikola Miloševski je naglasio da je izložba rezultat tri decenije rada njegovih kolega iz muzeja na prikupljanju građe i svedočanstava o počinjenom genocidu u NDH. Podsetivši da je cilj muzeja da naučna saznanja prikažu javnosti, Miloševski je dodao da je izložba jedan od načina negovanja istinite i dostojanstvene kulture sećanja.

Miloševski je rekao da je Jasenovac bio logoriskim sistem izuzetne veličine, nastao na temeljima genocidne politike NDH. „Genocid je veoma brižljivo planiran. U prvim nedeljama NDH uspostavljena je legislativa, da se zakonski omogući da se sa Srbima, Jevrejima i Romima obračunaju na najsvirepiji način pripadnici vojnih i političkih formacija NDH”, rekao je Miloševski.