Pre 130 godina (30. septembra 1894) u Vukovaru je rođen Hugo Klajn, lekar, reditelj, profesor, šekspirolog. Bio je sin trgovca Samuila Klajna i Sofije Klajn (devojačko Grin), domaćice, koja je umrla kada je Hugo imao šest godina. Gimnaziju je završio u Vukovaru, a Medicinski fakultet upisao je i završio u Beču 1919. Tokom studija pohađao je tromesečni kurs psihoanalize kod Viktora Tauska, a potom prisustvuje Frojdovim predavanjima.

„U početku sam bio rezervisan prema učenju Sigmunda Frojda, tvorca psihoanalize, da bih kasnije, upoznavši pobliže njegovo učenje rešio da odem na njegov kurs i da kod njega lično učim…“, beleži između ostalog Hugo Klajn u svom dnevniku, a čije delove koristi reditelj Goran Marković u svom romanu „Zavod“ (Laguna, 2024).

Hugo Klajn bio je među prvima koji su psihoanalizu doneli u Srbiju i koji je po merilima tadašnjeg vremena stekao pravo da obavlja psihoanalitičku praksu. Međutim, njegova karijera psihoanalitičara završila se zaljubljivanjem u pacijentkinju, koja je postala i ostala, uprkos svim preprekama, njegov životni izbor i ljubav. Suočen sa neminovnošću donošenja odluke, Klajn je napravio, za ispravnog čoveka i profesionalca, jedini mogući izbor – napustio je psihoanalitičku praksu, čulo se na nedavno održanom skupu u Srpskom lekarskom društvu povodom 130. godišnjice rođenja ove svestrane i renesansne ličnosti.

A ta pacijentkinja, kasnije životna saputnica sa kojom je imao sina Ivana Klajna, čuvenog lingvistu, bila je Stana Đurić, pijanistikinja, koja je iz prethodnog braka sa Vladislavom Ribnikarom imala ćerke Milicu, Ivanu i sina Slobodana.

„Sinoć sam bio na koncertu Srpsko-jevrejskog pevačkog društva. Horski su izvođene sefardske melodije. Bilo je dirljivo videti napor amatera da savladaju muzičku materiju koja je nadilazila njihove mogućnosti. Ipak, sve se završilo više nego uspešno, pogotovu kada je na kraju, kao specijalna gošća, nastupila Stana Đurić Ribnikar, izuzetna pijanistkinja, školovana na Konzervatorijumu u Parizu, kod čuvenog pedagoga Lazara Levija“, piše Klajn u svom dnevniku u januaru 1928.

Hugo Klajn bio je učesnik Prvog svetskog rata. U Bolnici za duševne bolesti u Beogradu radio je od 1919. do 1921. Potom odlazi na usavršavanje kod profesora Julijusa Vagner-Jaurega, Krepelina i Vajganta. Po povratku u Beograd otvara privatnu praksu. Stručne radove iz medicine objavljuje u časopisu Nova literatura i u časopisima koji su izlazili u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj.

Drugi svetski rat Klajn je proveo u Beogradu pod lažnim imenom Uroš Klajić. U Jasenovcu i Staroj Gradiški su mu stradali otac i tri sestre. Nakon rata radio je kao lekar u kovinskoj bolnici, gde su bili smešteni borci oboleli od ratnih neuroza. U vreme kada je završio svoju monografiju koju je nazvao „Ratna neuroza Jugoslovena“, imao je iza sebe gotovo tri decenije iskustva kao psihoanalitičar i, kako se tada zvalo, „nervni lekar“.

„Iako naslov može zavesti ka ideji da je reč o obimnoj psihoanalizi pobedničke partizanske vojske Jugoslavije, Klajnova studija je briljantna studija samo jedne, ali krajnje osobite ratne neuroze koja je bila posve drugačija od svih do tada opisivanih u stručnoj literaturi i praksi“, navodi psiholog Aleksandar Kontić.

Do sredine 1945. godine Klajn radi u Beogradu kao lekar nervnog odeljenja Vojne bolnice, a tada, odlukom vlasti biva upućen na rad u Narodno pozorište gde je na mestu reditelja bio do odlaska u penziju, 31. avgusta 1966. Ostao je međutim aktivan sve do 1972. godine. Ostvario je 25 režija od kojih je 21 samostalna i četiri koautorske.
Na sceni nacionalnog teatra našli su se i njegovi prevodi Šekspirovih komada „Mletački trgovac“ i „Mnogo buke ni oko čega“, libreto opere „Pokondirena tikva“ i dramatizacija romana „Hajduk Stanko“. Klajnov doprinos tumačenju Šekspira nadilazi psihoanalitički ključ. Njegova dela nije sveo na „studije slučaja“ već ih učinio panhumanističkim. Najviše se bavio Hamletom, a u njemu temama savesti, osvete, unutrašnjeg sukoba, zločina… Od izuzetnog je značaja i njegov doprinos razvoju pozorišne teorije i pedagogije, naročito u domenu režije u kojoj primenjuje nove metode, oslanjajući se na svoja znanja iz neuropsihijatrije.

Psiholog Žarko Trebješanin ističe da je Klajn naš najbolji Frojdov tumač, njegov najpronicljiviji kritičar i najoriginalniji nastavljač. Psihoanalizi ga je, kao levičara, privukao njen revolucionarni žar i kritički metod. Njeni rezultati, mimo Frojdove volje predstavljaju oštru kritiku licemernog građanskog morala, kaže Klajn. On kao frojdomarksista kritikuje Frojdove spekulativne teorije o nagonu smrti, o kompleksu kastracije, smislu Edipovog kompleksa, nastanku kulture itd. Frojd je od sopstvenog Edipovog kompleksa stvorio naučni mit o praubistvu oca. Po Klajnu, Frojd nije uspeo da dođe do pravog, socijalnog korena polnog ugnjetavanja, jer nije uočio njegovu vezu sa patrijarhalnim društvom i načinom vaspitanja. Klajn je kritički smelo istraživao i Frojdovu ličnost i njegove komplekse (posebno Antejev i Edipov). Klajna i Frojda spajaju beskompromisna kritičnost, istinoljubivost, intelektualna hrabrost, kao i dubinsko stanovište, ističe Trebješanin.

Hugo Klajn umro je 2. decembra 1981. u Beogradu.