Kako je Nevenka Novaković iz Vukovara pored dobre poslovne ideje i bespovratne novčane potpore za samozapošljavanje u vrednosti od 135.000 kuna, nakon samo godinu i po dana morala zatvoriti obrt za dizajn i izradu ukrasnih predmeta?

Kada je 2018. godine Razvojnoj agenciji Vukovarsko-sremske županije odobren EU projekat „Sigurnim korakom do vlastitog posla“, Nevenka Novaković je bila dugotrajno nezaposlena osoba i samohrana majka dvoje dece. Iza nje je stajala karijera nastavnice likovnog, višegodišnji rad u grafičkom obrtu i nekoliko završenih tečajeva za stručno osposobljavanje. Ali, posla nije bilo. Pokušavala se zaposliti preko raznih udruženja u kojima je volontirala, opet bez uspeha.

Rođena je 1976. godine u Vukovaru i nakon završene osnovne škole upisala je srednju Školu za dizajn „Bogdan Šuput“ u Novom Sadu, a potom diplomirala na Višoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu na smeru aranžiranje (uređenje izloga i izložbenih prostora). Da bi mogla raditi u nastavi, dodatno se školovala na Filozofskom fakultetu u Osijeku položivši pedagošku grupu predmeta.

„Nakon toga sam provela punih deset godina u prosveti, kao nastavnica likovne kulture u Osnovnoj školi u Negoslavcima, od čega sam pet godina predavala ovaj predmet u Osnovnoj školi Banovci-Ilača i dve godine u Osnovnoj školi „Nikola Andrić“ u Vukovaru. U školama sam vodila likovnu sekciju, radila na estetskom uređenju školskog enterijera, oslikavala zidove, stakla, pripremala scenografije za školske priredbe…“ – priča nam naša sagovornica.

Paralelno sa radom u školi Novakovićeva je pet godina radila u grafičkom obrtu D-art u Vukovaru na osmišljavanju i dizajnu promotivnih materijala.

Nakon decenije prakse – na dalje školovanje ili na ulicu

Međutim, 2011. godine usled izmena Zakona o odgoju i obrazovanju u osnovnoj i srednjoj školi, Nevenka ostaje bez posla u sve tri osnovne škole u kojima je predavala.

„Novi Zakon je tražio visoku stručnu spremu za moje radno mesto, a ja sam imala višu. Nije bilo mogućnosti da polaganjem nekih dodatnih predmeta stepenujem to zvanje, već bi morala krenuti ispočetka, od prve godine fakulteta. Nisam imala uslove za dalje školovanje i našla sam se na Zavodu za zapošljavanje“ – objašnjava Nevenka.

Vreme nezaposlenosti odmah se potrudila iskoristiti za neformalno obrazovanje i volontiranje. Kroz projekat „Korak naprijed“, koji su 2011. godine zajednički realizovali nevladino udruženje Proni centar Vukovar, Grad Vukovar i Hrvatski zavod za zapošljavanje, završila je tečaj za grafički dizajn i računalne programe ECDL i Autocad. U to vreme preko Turističkih zajednica Vukovara i Bačkog Petrovca organizovane su radionice za izradu košara, metli, nakita od žice, zlatoveza, tkanja… koje su joj omogućile da završi tečaj za tradicijske zanate. Uporedo sa usavršavanjem volonterski se angažovala kroz rad u Proni-ju, Gradskoj knjižnici Vukovar, Socijalnoj samoposluzi, Humanitarnom udruženju „Duga“ iz Vukovara kao i Udruženju vukovarskih umetnika i kreativaca. Volontirajući je obavljala razne administrativne poslove, održavala kreativne radionice, izlagala na štandovima, uređivala izložbene prostore… ali je uz sve to i dalje bila na Zavodu za zapošljavanje.

Evropskim novcem do privatnog obrta

Tek 2018. godine Nevenki se ukazala šansa za posao preko EU projekta „Sigurnim korakom do vlastitog posla“ čiji je nosilac bila Razvojna agencija Vukovarsko-sremske županije, a partneri na projektu Hrvatska gospodarska komora – Županijska komora Vukovar, Agencija za razvoj i investicije grada Vinkovaca VIA d.o.o., Vukovarska razvojna agencija Vura, Lokalna agencija za razvoj Vjeverica d.o.o. Drenovci te područni uredi Hrvatskog zavoda za zapošljavanje Vukovar i Vinkovci. Vrednost ovog projekta od 1.997.544,86 kuna u celosti je finansirala Evropska unija, a projekat je bio usmeren na samozapošljavanje dugotrajno nezaposlenih osoba sa ciljem poticanja njihovih preduzetničkih inicijativa, koje su kasnije zaživele kroz otvaranje privatnih obrta. Jedan takav obrt, pod nazivom Art Nea- obrt za dizajn, izradu ukrasnih predmeta i usluga u Vukovaru otvorila je i Nevenka.

„Ideja da otvorim ovakav jedan obrt bila je isključivo moja. U duši sam kreativac i volim slikanje i stvaralaštvo. Smatram da smo sve više preplavljeni proizvodima koji se štancaju i prave za masovnu proizvodnju. Nama treba unikatan, ručno rađen proizvod koji sam htela da oživim. Sa tom idejom sam došla na Zavod za zapošljavanje i među nas 100 prijavljenih, 40-oro nezaposlenih je odabrano da pohađa obuku koju su vodili stručni timovi partnerskih agencija uključenih u ovaj projekat. Na tim radionicama naučila sam kako otvoriti obrt, pokrenuti posao, registrovati firmu, prikupiti papirologiju… kako zapravo razraditi ideju. Od nas koji smo prošli obuku, tek 10 je dobilo i novčana sredstva za otvaranje obrta. Bespovratnu potporu od 80.000 kuna sam dobila od Evropske unije, a 55.000 kuna od Hrvatskog zavoda za zapošljavanje kao potporu za samozapošljanje“ – priseća se Nevenka.

Ukupno, dakle, 135.000 kuna bespovratnih sredstava Nevenka je dobila i uložila u najam i adaptaciju poslovnog prostora, nabavku tehnike i opreme za rad. Pomoću tog novca uplatila je sebi zdravstveno i penziono za godinu dana, a u tih godinu dana, koliko je bilo predviđeno projektom, imala je obezbeđenu stručnu pomoć i mentorstvo ljudi koji su pratili njen rad. Pa je tako u avgustu 2019. godine registrovala obrt prvenstveno namenjen za ručno oslikavanje i dekorisanje predmeta i prostora, izradu predmeta za uspomenu i suvenira, izradu slika u tehnikama i motivima po izboru, pripremu i vođenje kreativnih radionica.

„Počela sam sa oslikavanjem predmeta od tekstila – majci, torbi, jakni, jastučnica… da bih nastavila sa oslikavanjem na drvetu i staklu – keramičke šolje, zdele, magneti… Oslikavala sam slike različitih motiva i dimenzija u gotovo svim tehnikama – olovka, akvarel, tuš, akril… Izlazila sam u susret željama kupaca. Nastojala sam što više raditi sa prirodnim materijalima, a za motive sam birala znamenitosti svog grada: Vodotoranj, Radnički dom, Vukovarsku golubicu, svodove, dvorac Grofa Elca… sve u duhu lokal-patriotizma. Suveniri koje sam izrađivala bili su unikatni i njihova cena je bila simbolična, ali nikada u srazmeri sa uloženim trudom i radom. Teško je naplatiti jedan takav proizvod. Ovaj posao nije donosio veliki profit, ali sam ga ja radila sa zadovoljstvom. Inspiraciju sam dobijala iz prirode kroz šetnje gradom. Moja ciljna grupa su bili tinejdžeri i ljudi srednjih godina, oni koji vole da se ističu u društvu, dok su starije generacije uglavnom kupovale slike“, ističe Nevenka.

Posao je razvijala i promovisala putem društvenih mreža, preko Facebook stranice Art Nea i Instagram profila artnea.vu. U međuvremenu je krenula sa oslikavanjem zidnih i staklenih površina privatnih i poslovnih prostora, kafića i restorana, a uređivala je i prostore za proslave. Najviše posla imala je, kako kaže, za novogodišnje i božićne praznike, a torbe i majce bili su njeni najprodavaniji suveniri. Radila je sa kvalitetnim repromaterijalima, a neke od njih je nabavljala u čakovečkom Čateksu.

Tržište – zagonetka na koju vas niko ne priprema

Međutim, usled korona krize ljudi su izgubili volju i kupovna moć je značajno pala, a to se odrazilo i na Nevenkino poslovanje.

„Kada je došlo do zatvaranja poslovnih subjekata za koje sam radila, pre svega kafića i restorana, više nisam imala prometa. Sve je umrtvilo, a ni ljudi više nisu bili zainteresovani za nekakve dekoracije. Takođe, primetila sam i pad prodaje suvenira, jer u vremenu krize i besparice čovek kupuje samo najnužnije. Razmišljala sam tada o odlasku na sezonu, gde je kupovna moć veća, planirala sam tamo slikati na licu mesta i izlagati na štandovima i sajmovima. Ali, sezone gotovo da nije ni bilo i ja sam bila prinuđena u februaru ove godine zatvoriti obrt. Prihodi su bili minimalni, a rashodovnu stranu nisam imala čime pokriti, jer nije bilo dovoljno posla. Ono što smatram da je nedostajalo u celoj ovoj priči, jeste tržište na koje ću plasirati svoj finalni proizvod. To ovim projektom nije bilo obezbeđeno. Mi smo se sami morali izboriti da sebi stvorimo tržište, kako je ko znao i umeo. Ja, nažalost, nisam pronašla način za to“, zaključuje Nevenka.

Iako je zatvorila obrt nakon samo godinu i po dana, Novakovićeva je uspešno prošla kontrolu utrošenih bespovratnih sredstava iz ovog projekta. Pomalo razočarana, ipak se uspela zaposliti u Humanitarnom udruženju „Duga“ u Vukovaru u kojem je nekada volontirala. Trenutno radi kao voditeljka projekta „Godine nisu važne“, programa podrške za aktivno i srećno starenje, u okviru kojeg organizuje kreativne radionice (ručni radovi, izrada sapuna, dekupaž, oslikavanje), društvene igre, izlete i posete muzejima. A posao koji je radila kroz svoj obrt danas neguje kao hobi, koji čeka neke bolje dane.

 

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Živjeti jedni s drugima, a ne jedni pored drugih“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije