Aleksandra Ninković Tašić: Pupin je putokaz za našu budućnost
Predsednica Obrazovno-istraživačkog društva “Mihajlo Pupin” u Beogradu
Intervjui
Stanko Crnobrnja: Medijska manipulacija je sveprisutna
Reditelj “Jugovizije”, telenovele “Vila Marija” i brojnih filmova i TV emisija: Publika je u sve većoj konfuziji jer ne može merodavno da potvrdi šta je istinito, a šta nije. Zbog toga se životne odluke ljudi često zasnivanju na zabludama
Dušan Milić: Krenuo sam od pisma jedne devojčice sa Kosova
Reditelj nagrađivanog filma „Mrak“ koji govori o životu izolovane srpske porodice na Kosovu nakon pogroma 2004.
Nikola Kobac: Sve što sam stekao i sve što sam izgubio ostalo je u Hrvatskoj
Izbeglice su posebna kategorija ljudi, u ovom opakom svetu sad je to već nacija, jer više od pet miliona ljudi su izbeglice
Milan Tomašević: Mitovi su deo opšte mudrosti čovečanstva
Antropolog s Etnografskog instituta u Beogradu: Mit sam po sebi ne može biti loš, inače ne bi bio to što jeste. Loše je naše shvatanje mita ili njegova zloupotreba u agitovanju za problematične ciljeve ili politike. Uvek moramo posmatrati ko i zašto pripoveda mit, kakav je to ritual uz koji se on nalazi i zašto se upotrebljava
Miloš Zubac: Moja poezija formirala bi mog mladog oca
Pjesnik, književni kritičar i kantautor: Jednom sam rekao kako je najveći uspeh moje poezije to što bi ona formirala mog mladog oca, Peru Zupca – da je nekim čudesnim vremenskim obrtom mogao da je čita kao širokobriješki gimnazijalac
Jasminka Petrović: Život je kratak da bismo ga proveli u mržnji
Autorka hit romana “Leto kada sam naučila da letim” prema kojem je snimljen istoimeni film
Ratko Ristić: Onoga ko zagađuje okolinu treba strogo sankcionisati
Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu
„Beograd iz vazduha“ kroz objektiv Milinka Radosavljevića
„Trudim se da uhvatim samo one kadrove koji imaju dušu i koji pobuđuju lepe emocije, bez obzira na to da li je to priroda ili nešto drugo. Srbija je neiscrpna inspiracija, ima prelepih predela za fotografisanje“
Ivana Bašić: “Ćuti i trpi” imperativ je koji se i dalje često čuje
Naučna saradnica Etnografskog instituta SANU: I “ćutanje” i “mučanje” određeno je primarno strahom. Leksikalizacija ovih različitih vrsta ćutanja možda svedoči o kontinuiranom istorijskom iskustvu potrebe za ćutanjem, uslovljenom potrebom za preživljavanjem. Nadam se da će se to promeniti, posebno imajući u vidu da se glagol “mučati” sve ređe koristi
