„Beograd iz vazduha“ kroz objektiv Milinka Radosavljevića

Piše: Vladislav Stojičić

„Trudim se da uhvatim samo one kadrove koji imaju dušu i koji pobuđuju lepe emocije, bez obzira na to da li je to priroda ili nešto drugo. Srbija je neiscrpna inspiracija, ima prelepih predela za fotografisanje“
Milinko Radosavljević

Njegove fotografije obilaze svet. Videvši Beograd na njima, mnogi požele da ga posete. Iz njegovih reči saznajemo da prostor prvo treba osetiti i doživeti, zatim osvestiti, pa umeti videti i tek onda uslikati. ,,Što se tiče nagrada, bilo ih je puno, ali meni one nisu prioritet i nisam opterećen time. Odavno sam prestao fotografisati ono što ima prolaz na raznoraznim izložbama takozvane umetničke fotografije, a imao sam do sada na desetine nagrada i pohvala“, kaže za P-portal fotograf Milinko Radosavljević. Kod njega entuzijazam i ljubav prema fotografiji odnose prevagu naspram komercijalizacije i strogih kriterijuma. O njegovom radu ipak svedoče i brojne nagrade, od kojih se posebno izdvajaju nagrade na Izložbi „Pravoslavlje na internetu“, kao i velika popularnost na društvenim mrežama.

Milinko Radosavljević

Milinko Radosavljević, po struci inženjer rudarstva i doktor tehničkih nauka, specijalista je za ispitivanja kvaliteta ambijentalnog vazduha i merenje nivoa buke u životnoj sredini, trenutno radi kao direktor Rudarskog instituta Beograd. Iako se ovaj poziv na prvi pogled čini nespojivim sa fotografijom, interesovanje za prirodu i ljubav prema njoj u svemu su čime se naš sagovornik bavi.

Da li se kroz bavljenje fotografijom vodite intuicijom, emocijom i entuzijazmom ili ima tu još nečega?

Ima tu mnogo toga, ali pre svega to je ljubav prema fotografiji uopšte, koja traje decenijama unazad. Opet, zavisi koji vid fotografije je u pitanju. Kada je u pitanju makro fotografija, tu je prevashodno izazov, ljubav prema prirodi, probati nešto novo. Eto, od dve samostalne izložbe fotografija jedna je bila izložba makro fotografija u kući Đure Jakšića u Skadarliji pre par godina, a prva u rodnoj Raški sa motivima prelepe prirode i manastira mog rodnog kraja. Kada je Beograd u pitanju, tu je emocija na prvom mestu, jer to je grad u kome živim i radim više od 30 godina, pratim njegov razvoj, arhitekturu, staro i novo kroz različite periode i prostorne ambijente. Ono što mi je uvek cilj jeste da naš grad predstavim u najboljem svetlu, potvrda tome jeste reakcija ljudi do kojih moj rad dopre.

Kako vidite Beograd i Srbiju kroz objektiv aparata?

Trudim se da uhvatim samo one kadrove koji imaju dušu i koji pobuđuju lepe emocije, bez obzira na to da li je to priroda ili nešto drugo. Srbija je neiscrpna inspiracija, zaista ima prelepih predela za fotografisanje, tu je i naše kulturno nasleđe, za fotografa veliki izazov. Što se tiče Beograda, sada tu živim i provodim najviše vremena pa otuda i najviše fotografija, uostalom na mom Instagram profilu uglavnom objavljujem fotografije Beograda.

Standardno pitanje za fotografa glasi – gde nalazite inspiraciju i da li je inspiracija ujedno i izazov?

To su dve stvari koje su tesno povezane, svaka inspiracija da nešto fotografišete je ujedno i izazov da rezultat bude onakav kakav želite da bude. Nekada nećete biti zadovoljni rezultatima koje ste dobili iako ste bili veoma inspirativni, potrebno je dosta toga uskladiti, a to nije uvek lako i izvodljivo. Kod mene je najveći problem vreme kog nikada nemam dovoljno. Treba imati u vidu da je za dobru fotografiju, pored slobodnog vremena, potrebno imati i dobro svetlo koje je presudno za dobru fotografiju. Moje omiljeno vreme fotografisanja je kraj dana (tada i imam malo slobodnog vremena), to je vreme kada je sunce na zalasku, kada počinje sumrak i pale se prva svetla, plavi sat, kako se to u fotografskom žargonu kaže. Zaista mislim da je za dobru fotografiju pored inspiracije veoma bitno naći se u pravo vreme na pravom mestu.

 

Koje su zajedničke tačke susreta fotografije i vašeg zvanja i zanimanja na Rudarskom institutu?

Pa i nema baš mnogo zajedničkog pogotovu sada kada se nalazim na mestu direktora, imam puno obaveza, a samim tim i manje vremena za bavljenje fotografijom. Međutim, i u poslu, u različitim sferama delovanja, bilo da je u pitanju izdavačka delatnost, marketing i sl. mnoge stvari gledam iz ugla fotografa, nekada je to dobro, nekada nije.

Često se govori o lepotama, predelima Srbije koje vredi videti, treba posetiti. Koja su vaše najlepše impresije i preporuke?

Srbija je lepa zemlja, i zaista ima puno predela koje treba posetiti. Svaki njen deo ima svoje čari. Kažu da je zapadna Srbija možda najlepša: Zlatibor, Tara, Drina, meandri Uvca i još puno toga, ali i Istočna Srbija je puna prirodnih lepota, izdvojiću Staru planinu koja je još uvek neotkrivena i svakako je veliki izazov pravim ljubiteljima prirode. Šumadija ima svoje prirodne ali i kulturno-istorijske vrednosti. Vojvodina je opet privlačna na svoj način, prelepi gradovi, rezervati prirode, reke. Teško je izdvojiti šta je meni najdraže. Moram istaći i moj rodni kraj, dolinu Ibra ili tzv. Dolinu kraljeva, prelepa priroda i obilje istorije (manastiri, srednjevekovna utvrđenja), prelepe planine Kopaonik i Golija. U svakom slučaju, za ljubitelje prirode moja preporuka je: Uvac, Ovčarsko-kablarska klisura, Stara planina…

Da li je Beograd lepši na Vašim fotografijama ili uživo? Odnosno, šta nam lično prisustvo sa jedne, a fotografija sa druge strane, dodaje i oduzima?

Svakako da je lepši na mojim fotografijama, jer ja želim da ga predstavim u najlepšem svetlu. Samim odabirom kadrova i vremena fotografisanja može se uticati da krajnji rezultat bude inspirativan, a Beograd bude dopadljiv. Naravno, kao i svaki drugi grad i Beograd ima svoje ružno lice, ali ono nije predmet mog fotografskog rada, ili je prisutno u mnogo manjoj meri. Meni je cilj da svojim fotografijama zaintrigiram ljude koji nikada u njemu nisu bili. Čini mi se da u tome i uspevam, jer dobijam puno poruka iz celog sveta od ljudi koji se raspituju kako posetiti naš grad, a na osnovu fotografija sa mog Instagram profila (@milinko.radosavljevic), sa koga se dele objave širom sveta. I na kraju, fotografija vas može inspirisati da budete na tom mestu, a samim prisustvom možete osetiti život, upoznati ljude i uživati u svemu što vam određeno mesto nudi. Što se Beograda tiče, to je život koji traje 24 sata, po svom noćnom životu Beograd je veoma poznat. Fotografija je jedno, zamrznuti trenutak u vremenu, a prisustvo je nešto sasvim drugo, i percepcija će biti različita, a pre svega zavisi od ličnih ambicija i interesovanja svakog posetioca ponaosob.

Kako komentarišete današnju opterećenost filterima i alatima za ulepšavanje?

Osnovne korekcije sirove fotografije u nekom od programa za obradu, u smislu osvetljenosti, boje, kontrasta, kadra – neophodne su da bi se dobila fotografija koja može biti vredna pažnje. Sve preko toga, preteranom obradom, korišćenjem raznoraznih filtera i alata za ulepšavanje nije dobro i ja sam protivnik toga. Dakle, treba imati pravu meru kada je obrada fotografija u pitanju, i svako preterivanje kvari fotografiju. Fotografija mora izgledati što prirodnije, ili bar približno onome što naše oko vidi.

Šta biste još voleli da fotografišete i na čemu trenutno radite?

Voleo bih da imam više vremena za fotografisanje prirode, da posetim neke nove predele poput Stare planine na primer, ali i mnoga druga mesta, jer zaista ih ima puno, pre svega mislim na Srbiju, a želja mi je da kamerom ovekovečim veći njen deo. Volim prirodu i upravo mi nedostaje više putovanja, a samim tim i foto izazova. Inače nemam previše planova i očekivanja, uživam u fotografiji i tako će biti i ubuduće sve dok bude strasti, a mislim da će ona ostati još dugo. Ono o čemu pomalo razmišljam, a usput i radim na tome jeste neka buduća izložba fotografija sa motivima Beograda. Takođe, biću veoma zadovoljan ako jednoga dana iz štampe izađe i moja fotomonografija sa motivima Beograda, planiram to odavno, ali ujedno i ne žurim previše jer od hiljada i hiljada fotografija treba napraviti pravi izbor.

 

Fotografije Beograda: Milinko Radosavljević

Tekst je sufinanciran sredstvima Fonda za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu AP Vojvodine


Ako imate prijedlog teme za nas, javite se na portal@privrednik.net

Pratite P-portal i na društvenim mrežama: