Njegove fotografije obilaze svet. Videvši Beograd na njima, mnogi požele da ga posete. Iz njegovih reči saznajemo da prostor prvo treba osetiti i doživeti, zatim osvestiti, pa umeti videti i tek onda uslikati. ,,Što se tiče nagrada, bilo ih je puno, ali meni one nisu prioritet i nisam opterećen time. Odavno sam prestao fotografisati ono što ima prolaz na raznoraznim izložbama takozvane umetničke fotografije, a imao sam do sada na desetine nagrada i pohvala“, kaže za P-portal fotograf Milinko Radosavljević. Kod njega entuzijazam i ljubav prema fotografiji odnose prevagu naspram komercijalizacije i strogih kriterijuma. O njegovom radu ipak svedoče i brojne nagrade, od kojih se posebno izdvajaju nagrade na Izložbi „Pravoslavlje na internetu“, kao i velika popularnost na društvenim mrežama.

Milinko Radosavljević, po struci inženjer rudarstva i doktor tehničkih nauka, specijalista je za ispitivanja kvaliteta ambijentalnog vazduha i merenje nivoa buke u životnoj sredini, trenutno radi kao direktor Rudarskog instituta Beograd. Iako se ovaj poziv na prvi pogled čini nespojivim sa fotografijom, interesovanje za prirodu i ljubav prema njoj u svemu su čime se naš sagovornik bavi.

Da li se kroz bavljenje fotografijom vodite intuicijom, emocijom i entuzijazmom ili ima tu još nečega?

Ima tu mnogo toga, ali pre svega to je ljubav prema fotografiji uopšte, koja traje decenijama unazad. Opet, zavisi koji vid fotografije je u pitanju. Kada je u pitanju makro fotografija, tu je prevashodno izazov, ljubav prema prirodi, probati nešto novo. Eto, od dve samostalne izložbe fotografija jedna je bila izložba makro fotografija u kući Đure Jakšića u Skadarliji pre par godina, a prva u rodnoj Raški sa motivima prelepe prirode i manastira mog rodnog kraja. Kada je Beograd u pitanju, tu je emocija na prvom mestu, jer to je grad u kome živim i radim više od 30 godina, pratim njegov razvoj, arhitekturu, staro i novo kroz različite periode i prostorne ambijente. Ono što mi je uvek cilj jeste da naš grad predstavim u najboljem svetlu, potvrda tome jeste reakcija ljudi do kojih moj rad dopre.

Kako vidite Beograd i Srbiju kroz objektiv aparata?

Trudim se da uhvatim samo one kadrove koji imaju dušu i koji pobuđuju lepe emocije, bez obzira na to da li je to priroda ili nešto drugo. Srbija je neiscrpna inspiracija, zaista ima prelepih predela za fotografisanje, tu je i naše kulturno nasleđe, za fotografa veliki izazov. Što se tiče Beograda, sada tu živim i provodim najviše vremena pa otuda i najviše fotografija, uostalom na mom Instagram profilu uglavnom objavljujem fotografije Beograda.

Standardno pitanje za fotografa glasi – gde nalazite inspiraciju i da li je inspiracija ujedno i izazov?

To su dve stvari koje su tesno povezane, svaka inspiracija da nešto fotografišete je ujedno i izazov da rezultat bude onakav kakav želite da bude. Nekada nećete biti zadovoljni rezultatima koje ste dobili iako ste bili veoma inspirativni, potrebno je dosta toga uskladiti, a to nije uvek lako i izvodljivo. Kod mene je najveći problem vreme kog nikada nemam dovoljno. Treba imati u vidu da je za dobru fotografiju, pored slobodnog vremena, potrebno imati i dobro svetlo koje je presudno za dobru fotografiju. Moje omiljeno vreme fotografisanja je kraj dana (tada i imam malo slobodnog vremena), to je vreme kada je sunce na zalasku, kada počinje sumrak i pale se prva svetla, plavi sat, kako se to u fotografskom žargonu kaže. Zaista mislim da je za dobru fotografiju pored inspiracije veoma bitno naći se u pravo vreme na pravom mestu.

 

Koje su zajedničke tačke susreta fotografije i vašeg zvanja i zanimanja na Rudarskom institutu?

Pa i nema baš mnogo zajedničkog pogotovu sada kada se nalazim na mestu direktora, imam puno obaveza, a samim tim i manje vremena za bavljenje fotografijom. Međutim, i u poslu, u različitim sferama delovanja, bilo da je u pitanju izdavačka delatnost, marketing i sl. mnoge stvari gledam iz ugla fotografa, nekada je to dobro, nekada nije.

Često se govori o lepotama, predelima Srbije koje vredi videti, treba posetiti. Koja su vaše najlepše impresije i preporuke?

Srbija je lepa zemlja, i zaista ima puno predela koje treba posetiti. Svaki njen deo ima svoje čari. Kažu da je zapadna Srbija možda najlepša: Zlatibor, Tara, Drina, meandri Uvca i još puno toga, ali i Istočna Srbija je puna prirodnih lepota, izdvojiću Staru planinu koja je još uvek neotkrivena i svakako je veliki izazov pravim ljubiteljima prirode. Šumadija ima svoje prirodne ali i kulturno-istorijske vrednosti. Vojvodina je opet privlačna na svoj način, prelepi gradovi, rezervati prirode, reke. Teško je izdvojiti šta je meni najdraže. Moram istaći i moj rodni kraj, dolinu Ibra ili tzv. Dolinu kraljeva, prelepa priroda i obilje istorije (manastiri, srednjevekovna utvrđenja), prelepe planine Kopaonik i Golija. U svakom slučaju, za ljubitelje prirode moja preporuka je: Uvac, Ovčarsko-kablarska klisura, Stara planina…

Da li je Beograd lepši na Vašim fotografijama ili uživo? Odnosno, šta nam lično prisustvo sa jedne, a fotografija sa druge strane, dodaje i oduzima?

Svakako da je lepši na mojim fotografijama, jer ja želim da ga predstavim u najlepšem svetlu. Samim odabirom kadrova i vremena fotografisanja može se uticati da krajnji rezultat bude inspirativan, a Beograd bude dopadljiv. Naravno, kao i svaki drugi grad i Beograd ima svoje ružno lice, ali ono nije predmet mog fotografskog rada, ili je prisutno u mnogo manjoj meri. Meni je cilj da svojim fotografijama zaintrigiram ljude koji nikada u njemu nisu bili. Čini mi se da u tome i uspevam, jer dobijam puno poruka iz celog sveta od ljudi koji se raspituju kako posetiti naš grad, a na osnovu fotografija sa mog Instagram profila (@milinko.radosavljevic), sa koga se dele objave širom sveta. I na kraju, fotografija vas može inspirisati da budete na tom mestu, a samim prisustvom možete osetiti život, upoznati ljude i uživati u svemu što vam određeno mesto nudi. Što se Beograda tiče, to je život koji traje 24 sata, po svom noćnom životu Beograd je veoma poznat. Fotografija je jedno, zamrznuti trenutak u vremenu, a prisustvo je nešto sasvim drugo, i percepcija će biti različita, a pre svega zavisi od ličnih ambicija i interesovanja svakog posetioca ponaosob.

Kako komentarišete današnju opterećenost filterima i alatima za ulepšavanje?

Osnovne korekcije sirove fotografije u nekom od programa za obradu, u smislu osvetljenosti, boje, kontrasta, kadra – neophodne su da bi se dobila fotografija koja može biti vredna pažnje. Sve preko toga, preteranom obradom, korišćenjem raznoraznih filtera i alata za ulepšavanje nije dobro i ja sam protivnik toga. Dakle, treba imati pravu meru kada je obrada fotografija u pitanju, i svako preterivanje kvari fotografiju. Fotografija mora izgledati što prirodnije, ili bar približno onome što naše oko vidi.

Šta biste još voleli da fotografišete i na čemu trenutno radite?

Voleo bih da imam više vremena za fotografisanje prirode, da posetim neke nove predele poput Stare planine na primer, ali i mnoga druga mesta, jer zaista ih ima puno, pre svega mislim na Srbiju, a želja mi je da kamerom ovekovečim veći njen deo. Volim prirodu i upravo mi nedostaje više putovanja, a samim tim i foto izazova. Inače nemam previše planova i očekivanja, uživam u fotografiji i tako će biti i ubuduće sve dok bude strasti, a mislim da će ona ostati još dugo. Ono o čemu pomalo razmišljam, a usput i radim na tome jeste neka buduća izložba fotografija sa motivima Beograda. Takođe, biću veoma zadovoljan ako jednoga dana iz štampe izađe i moja fotomonografija sa motivima Beograda, planiram to odavno, ali ujedno i ne žurim previše jer od hiljada i hiljada fotografija treba napraviti pravi izbor.

 

Fotografije Beograda: Milinko Radosavljević

Tekst je sufinanciran sredstvima Fonda za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu AP Vojvodine