Dve istine
Krajem februara, neposredno pre početka ruskog napada na Ukrajinu, u tabloidu Informer u Srbiji osvanuo je naslov “Ukrajina napala Rusiju!” …
Olivera Radović
Nekultura sećanja
Kancelarija Evropske unije, Program UN-a za razvoj (UNDP), zajedno sa kosovskim „Ministarstvom kulture, omladine i sporta“ pokušali su da restaurišu kuću nacističkog saradnika Džafera Deve u Kosovskoj Mitrovici, koju su opisali kao “jedno od najistaknutijih mesta nasleđa”
Nije rat najgore što nam se dogodilo
„Mi smo ljudi koji ne pripadaju nigde do kraja, mislim da nam je to svima zajedničko, bez obzira na to da li smo uspešni ili ne. Mislim da niko od nas ne oseća do kraja pripadnost ovde, a što je najgore, ne vidi je ni tamo“
Priznanje za brigu o identitetu
Učiteljica srpskog jezika s Korduna dobitnica Karađorđeve zvezde trećeg stepena
Arhetipski sporovi
Svi akteri rasprave složiće se da je Dubrovnik jedinstvena pojava kod Južnih Slovena i da se identitet dubrovačke književnosti mora promatrati u kontekstu vremena u kojem nastaje. Problem nastaje kada se književnost starog Dubrovnika treba klasifikovati
Popis poraza
Rezultati popisa stanovništva nisu samo odraz postojećeg stanja. Oni će se još dodatno odraziti na uslove u kojima žive i u kojima (ne)će živeti preostali Srbi u Hrvatskoj
Kontroverze i odlasci
Iako je otkazano više stotina kulturnih događaja, mnogi koncerti, predstave i razne manifestacije našli su ipak svoj put do publike
Otac Vladan Vukomanović: Svaki vernik daje nam snagu da opstanemo
Starešina crkve Bogorodice Ljeviške u Prizrenu koja je na Listi svetske baštine Uneska
Patrijarh koji je čuo čoveka
Patrijarh Pavle nije želeo da bude popularan, ali to je samo jedan od razloga zašto je postao omiljen u srpskom narodu i šire. Izuzetna životna skromnost o kojoj su uvek i sa naročitim poštovanjem svedočili njegovi savremenici, asketski život, jednostavnost jezika i odlučnost u teškim trenucima, uz autentičan jevanđelski stav prema svakome, bez izuzetka, sve to zajedno doprinelo je da srpski narod u postkomunističko doba povrati veru u Boga i poverenje u institucije Srpske pravoslavne crkve
Prota Azap: I Hrvat Pero i Srbin Slavko zajednički rade na našoj Crkvi
„Bit će jača moja zemlja, bit će srećnija moja domovina, ako s komšijom živim u slozi i ako se međusobno pomažemo“
