Priča Slađane Miljković iz Bobote dokazuje da u Hrvatskoj ipak ima života za mlade i visokoobrazovane ljude. Stručnost, upornost, hrabrost, neustrašivost i velika razboritost svrstavaju ovu mladu ženu među lidere u svojoj zajednici. Na njenom primeru se može videti da vredi ulagati u obrazovanje, te da se rad i znanje isplate. Zato nema potrebe odlaziti iz zemlje, jer se i ovde može dobro živeti od svog posla.
Slađana Miljković je doktorica dentalne medicine. Zaposlena je u Domu zdravlja Vukovar, a radi u stomatološkoj ordinaciji u Borovu Naselju. Sa svojih 29 godina ima tri godine radnog staža. U obrazovanje je uložila desetak godina teorijskog učenja i praktičnog rada. Maturirala je na smeru zubni tehničar u srednjoj medicinskoj školi 7. april u Novom Sadu, a potom i diplomirala stomatologiju na Medicinskom fakultetu.

– Na nagovor roditelja opredelila sam se za profesiju stomatologa. Oni su smatrali da je stomatologija dobar zanat, plaćen i cenjen. Ja sam ih poslušala i mislim da nisam pogrešila – kaže Slađana.

Odluku da se vrati u rodnu Hrvatsku donela je nakon završetka studija. Pošto je stomatologija deficitarno zanimanje u istočnoj Hrvatskoj, Slađana je smatrala da su joj šanse za zaposlenje veće nego u Srbiji.

– Kada sam se vratila kući prvo sam diplomu i dodatak diplomi odnela kod javnog beležnika da se prevede. Potom sam obavila nostrifikaciju diplome. Nisam polagala nikakvu razliku ispita. Pokazalo se da se kompletan nastavni plan i program mog fakulteta poklapa sa Stomatološkim fakultetom u Zagrebu. Sa diplomom u ruci otišla sam u Dom zdravlja Vukovar i javila se za stažiranje. Ali, oni su već imali svog stažistu – objašnjava Slađana.

Međutim, Miljkovićeva nije gubila nadu. Uputila se u Hrvatski zavod za zapošljavanje u Vukovaru i prijavila u njihovu evidenciju nezaposlenih. Nakon šest meseci sa Zavoda joj stiže ponuda kroz meru stručnog osposobljavanja za rad bez zasnivanja radnog odnosa.

Prve dane je provela u ambulanti u Boboti kod doktorice Ivane Jolić, koja joj je bila mentor. Zbog prirode posla Slađana je morala obaviti praksu u različitim stomatološkim granama, pa je tako oralnu hirurgiju odradila u Vinkovcima, dečju stomatologiju i ortodonciju u Vukovaru, protetiku u Osijeku, a bolesti usta, zuba i paradonta u Slavonskom Brodu.
– Ja sam na stručnom osposobljavanju bila samo šest meseci, a nakon toga sam raskinula ugovor sa Hrvatskim zavodom za zapošljavanje, zato jer je u međuvremenu HZZO objavio konkurs za stažiranje. Javila sam se na njihov konkurs, napravila novi ugovor i nastavila još šest meseci stažirati. Taj period stažiranja priznat mi je u radni staž, a za to vreme primala sam platu u visini 70% prosečne plate stomatologa – priseća se Slađana.

Završetkom stažiranja započeo je novi period njenog života. U Hrvatsku komoru dentalne medicine prijavila je državni ispit, koji je ubrzo i položila te nakon nekoliko dana dobila licencu za rad. Time je ispunila sve uslove da se zaposli kao doktorica dentalne medicine u Hrvatskoj. Priliku za stalno zaposlenje dobila je u Domu zdravlja Vukovar, jer je doktor Nenad Kuljić odlazio u penziju i njegovo mesto je ostalo upražnjeno.

– Gledajući na sve iz današnje perspektive mogu reći da sam u svemu imala i malo sreće. Državni ispit sam položila u junu 2013. godine i to svega nekoliko nedelja pre ulaska Hrvatske u Evropsku uniju. Da sam prijavila ispit posle 1. jula, do danas ga ne bi položila. Hrvatska komora dentalne medicine je nakon ulaska Hrvatske u EU prestala priznavati diplome stečene u Srbiji. Neke moje kolege ne mogu nostrifikovati svoje diplome, jer ih Komora uslovljava polaganjem dodatnih ispita. Tu je nastala jedna takva zavrzlama koja još nije rešena – naglašava Slađana.

Oralna hirurgija – izazov u profesiji

Kao član Komore naša sagovornica je dužna obnavljati licencu za rad svakih pet godina, a da bi istu obnovila potrebno joj je sakupiti deset bodova u toku godine. To ostvaruje pohađanjem stručnih i radnih seminara, na kojima se predstavljaju noviteti u stomatologiji. Na ovaj način država je stomatolozima omogućila dodatno usavršavanje i time ih motivisala na dalji rad.

– Oduvek mi je bila želja da specijaliziram oralnu hirurgiju. Volela bih da nakon toga otvorim svoju ordinaciju, jer su mi u privatnom sektoru veće mogućnosti za napredovanje. U Domu zdravlja sam ograničena i u materijalima i u mašinama – tvrdi Slađana.

Miljkovićeva je uspela zadržati sve pacijente doktora Kuljića, a stekla je i brojne nove. Napominje da naši pacijenti dolaze u ordinaciju u zapuštenom stanju. Dentalna kultura je na niskom nivou. Najveći broj populacije čine stariji pacijenti.

– Osnovni problemi sa kojim se suočavam na pregledima su krezubost i bezubost pacijenata, paradentoza usled koje zubi ispadaju, zatim zubni kamenac i karijes. Ljudi ne shvataju da su zubi živi organi i da bi ostali zdravi potrebno ih je čuvati. To se postiže zdravom prehranom koja uključuje voće i povrće a isključuje slatkiše kao i pravilnom higijenom. Neophodno je pranje zuba dva puta dnevno, a ključno je pranje zuba uveče nakon kojeg ne treba konzumirati hranu i piće. Važno je svaki zub detaljno iščetkati sa svih strana po nekoliko puta. Ne preporučujem pacijentima korištenje čačkalica jer njihova dugotrajna upotreba može dovesti do rasklimanosti zuba – kategorična je doktorica.

Slađana misli da dobar stomatolog mora imati nekoliko osobina: strpljivost, razgovorljivost, pristupačnost, posvećenost ljudima. U razgovoru sa decom treba se spustiti na njihov nivo, privoliti ih na pregled, ispričati im priču i tako im razbiti strah od zubara. Smatra da dete treba dovesti na pregled kada je zdravo, kako bi se upoznalo sa ordinacijom i ambijentom.

Slađanu je sa njenom ordinacijom upoznala dentalna asistentica Sonja Živanović, koja ju je uvela u radni proces i nastavila joj pomagati u terapijskom postupku.

Odlazak iz Hrvatske – samo na odmor

– Zadovoljna sam poslom u potpunosti. Ordinacija u kojoj radim je veoma blizu zgrade u kojoj živim, plata je odlična, radi se puno, uslovi rada su gotovo idealni, kroz seminare mi se pružila mogućnost obuke i ja ne planiram otići iz Hrvatske. Za ove tri godine koliko radim rešila sam i stambeno pitanje, udala sam se i rodila sina. Imam sve što mi je potrebno za jedan kvalitetan i miran život. Pošto sam trenutno na porodiljskom primam minimalnu platu. Samo prvih šest meseci sam dobijala punu platu. Mislim da u tom pogledu država nije dovoljno socijalno osetljiva i to je moja zamerka – kritična je Slađana.

Doktorica se od posla odmara na putovanjima. Prava je svetska putnica. Posebno voli daleke destinacije.

– Medeni mesec sam provela na ostrvu Bali u Indoneziji. Oduševljena sam njihovom prirodom. Imaju jako puno zelenila. Turisti iz Evrope za njih su prava atrakcija. Dopada mi se i Kuba. Kubanci su siromašni, ali nasmejani. Tamo sam plivala sa delfinima. Najlepše uspomene nosim iz Dominikanske Republike. To je jedan mali raj na zemlji. Usluga je luksuzna, more je tirkizno plave boje, čisto i prozirno. Imaju prelepe peskovite plaže. Ta lepota se ničim ne može meriti. Moja idealna zemlja za život je ona u kojoj je stalno sunce i gde je toplo, jer zima mi stvara depresiju – zaključuje Slađana.