Poslednjih dana užičko kolo je hit na internetu jer su uz njega hrvatski navijači proslavili pobedu svoje fudbalske reperezentacije nad Turskom. To je podstaklo interesovanje za tradicionalnu igru iz užičkog kraja, njen istorijat, korake, ali i to dokle se stiglo sa upisom srpskog kola na Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.

Uz njega su se radovali hrvatski navijači, a da je savladao korake pokazao je i Ćiro Blažević. Kod nas se igra u raznim prilikama, a manje ili više spretno zapliću razne generacije, pa izgleda kao da je samonilko u narodu, ali pak nije staro koliko neke druge igre.

Prema rečima Snežane Tomić, etnologa Muzeja „Staro selo“ u Sirogojnu, u pitanju je novija, mlađa igra.

[pullquote class=”full”]Sitni ukrasi „užičanke“ teški za strance
Korake kola, najčešće „užičanke“, rado uče igrači iz sveta uz naše doajene folklora decenijama na festivalima, ali i kod nas.
Velimir Tosanić, veteran užičkog folklora, priseća se prvog obučavanja stranaca: „Moje prvo iskustvo s obukom užičkog kola datira još iz 1975. godine na jednom velikom festivalu u Bremenu. Osnovnu šemu oni lako ‘kapiraju’, ali da razigraju kolo, da razigraju korake, da naprave te neke male, sitne ukrase koje užičko kolo čine tim što jeste, to im je teško“.[/pullquote]

„Užičko kolo beleži između dva svetska rata i najviše se igra posle Drugog svetskog rata“, istakla je Tomićeva.

Stručnjaci i mnogi drugi podržali su nominovanje kola kao tradicionalne narodne igre u Srbiji u koje spada i užičko za Unesko zaštitu koja bi mogla da usledi sledeće godine.

„Ono je već u proceduri zaštite, znači podneta su sva dokumenta koja su potrebna da bi se stavilo na reprezentativnu Uneskovu listu“, rekla je Tomićeva.

Užičko kolo se, očito, igra svuda i u svim prilikama.

Ipak, za pravu „užičanku“ poželjni su opančići i nekoliko osnovnih koraka – dva desno, pa u mestu i isto to nazad.

Sve ostalo je stvar lične kreacije i raspoloženja.

Izvor: RTS