Pre nedelju dana sam završio, bez preterivanja, značajno delo. Reč je o dokumentarnom filmu „Od ratnog dopisnika Kurta Nehera”, koji je se odnosi na „Operaciju Kozara”. Neher je jedan od najpoznatijih nemačkih reportera u Drugom svetkom ratu, a njegov izveštaj do sada nije objavljivan. Original se čuva u Nacionalnom arhivu u Vašingtonu, kaže za „Politiku” autor filma Danko R. Vasović, novinar i publicista, koji se pročuo demistifikovanjem uloge bivšeg generalnog sekretara UN i predsednika Austrije Kurta Valdhajma upravo u ratnim dejstvima Vermahta u zapadnoj Bosni.
Ovih dana navršava se 75 godina od okončanja nemačke „Operacije Kozara”, koja je počela poslednjih dana maja 1942. godine, nastavila se krvavim borbama u junu i do kraja jula odnela preko 70.000 ljudskih života. Žrtve su uglavnom bili civili koji su likvidirani na licu mesta, tokom takozvanog čišćenja terena ili su deportovani u logor Jasenovac, gde ih je takođe čekala smrt. Skoro trećina žrtava bila su deca.
– To je, apsolutno, genocidna operacija, najsuroviji vid genocida, počinjen u trenutku kada je Hitlerova Nemačka bila najjača, kada nikome nije polagala račune. Dokumenti o tome su prezentovani i u Nirnbergu, kao primer genocidne operacije jer su striktna naređenja bila očistiti teren: streljati sve iznad 12 godina. Nažalost, niko zbog toga nije odgovarao – navodi Vasović.
On objašnjava da je do Neherovog izveštaja došao tako što je svojevremeno sarađivao s ljudima iz američkog Ministarstva pravde, od kojih je dobio oko 300 različitih dokumenata o Kurtu Valdhajmu. Amerikance nije Kozara mnogo zanimala, ali su ispoštovali činjenicu da je Vasović bio prvi novinar u svetu koji je pisao o ulozi predsednika Austrije u Drugom svetskom ratu, koji je bio odlikovan Hitlerovim gvozdenim krstom, a odlikovao ga je i poglavnik Nezavisne države Hrvatske Ante Pavelić Srebrnom krunom kolajne kralja Zvonimira (27. decembra 1941).
– Nepunih dvadeset godina kasnije Vajldhajma je odlikovao i Josip Broz Tito Jugoslovenskom zastavom, najvišim odlikovanjem SFRJ. Taj Neherov izveštaj je imala i naša vojska, ali je on bio sakriven u Arhivi oružanih snaga SFRJ. Zašto? Pa, trebalo je držati pod ključem Kozaru i Jasenovac, sakriti genocid nad srpskim narodom, čime je spasen predsednik susedne države. Zapravo, čime je spasen i Tito, koji je njega odlikovao. Jer, sve bi se razotkrilo – ističe naš sagovornik.
Nemci su pedantno pratili svaki minut operacije svoje borbene grupe „Zapadna Bosna”, koja se sastojala iz 714. pešadijske divizije, moto te divizije, kojom je komandovao general-lajtnant Fridrih Štal, bio je „Jak kao čelik” (Stark wie Stahl), delova 717. i 718. divizije i većeg broja ustaških jedinica. Ukupno oko 11.000 nemačkih vojnika i oko 20.000 ustaša. U obruču se nalazilo oko 3.000 partizana, kojima je komandovao Kosta Nađ, i goloruki narod.
Neherov izveštaj počinje rečima da se između reka Une i Sane nalazi predivni, bajkovit i šumovit predeo… i onda brzo prelazi na glavnu stvar: da se tu nalazi „naoružana horda”, koju shodno nacističkoj ideologiji naziva „pravom nižom rasom ljudi”. On kaže da treba vratiti mir u taj deo Bosne, jer „horda izvodi borbene akcije, pljačka…”
– Međutim, pravi razlog, o čemu javnost malo zna, bio je da je tuda trebalo da prođe nemačka pruga, kojom bi Hitler prebacivao naftu iz Bakua i žito iz Ukrajine. Da ima neprekinutu železničku liniju od SSSR-a, jer su oni te 1942. godine bili ubeđeni da će dobiti rat koji se na prekretnici našao tek u zimu pred Staljingradom – ističe Vasović.
Tekst nemačkog ratnog reportera u Vasovićevom filmu prati kamera NDH. Na originalnim ustaškim slikopisima, koji takođe nikada nisu prikazani, jasno se vidi i Kurt Neher s beležnicom u rukama. Na celuloidnoj traci su ostali zabeleženi početak operacije, sastanak i rukovanje generala Štala i Pavelića, polazak sa zagrebačkog kolodvora, dolazak u Kostajnicu, izvođenje borbenih operacija… Slikopisa ima 38, među kojima su i snimci iz Jasenovca: unutrašnjost, ustaški dužnosnici, zatočenici… Zloglasni logor su tog leta napunili Kozara i Potkozarje.
– Veliki stručnjak, dr Dušan Plenča, koji je bio prvi upravnik Vojnog muzeja na Kalemegdanu, a takođe i direktor Vojnoistorijskog instituta, iskreno mi je rekao šta se događa oko Kozare i Jasenovca. Pribavio sam signature filmova i posle njegove smrti našao sam ih u Jugoslovenskoj kinoteci. Zovu se „Slikopisi NDH” – navodi Vasović.
Original dokumentarnog filma „Od ratnog dopisnika Kurta Nehera” je na engleskom jeziku, traje jedan sat, a narednih dana bi trebalo da dobije i titl na srpskom. Na Jutjub kanalu je već postavljena špica (trejler) pod nazivom „By Kurt Neher War Correspondent”.
https://www.youtube.com/watch?v=fmQ3-FOWmlM
Novinar i posle rata
Nemački ratni izveštač Kurt Neher je tokom Drugog svetskog rata objavio dve knjige: „Srbija, Grčka, Krit bez neprijatelja” (Serbien, Griechenland, Kreta feindfrei, 1941) i „Naša borba na Balkanu” (Unser Kampf auf dem Balkan, 1942), kao koautor s Francom Gajzlerom, Jozefom Mercom i Francom Tirfedom. Posle rata nastavio je da radi kao novinar CDF televizije, sve do penzije. U posleratnom periodu potpisao je još nekoliko knjiga: „Severna Afrika ne nalazi mir”, „Vojnik i tehnologija” i više izdanja „Godišnjaka Luftvafe”.
Knjiga o Valdhajmu
Knjiga Danka R. Vasovića o aferi „Valdhajm” trebalo je da izađe 1986. u Beogradu, ali je prvo objavljena u Norveškoj 1987. godine. Naš poznati novinar autor je i dokumentarnog filma „Valdhajm – skriveno zlo”, koji je 2012. godine na Međunarodnoj konferenciji o Holokaustu, održanoj u memorijalnom kompleksu „Jad Vašem” u Jerusalimu, privukao veliku pažnju.
Izvor: Politika, autor: Miroljub Mijušković
