Obnova zvonika na pravoslavnom hramu Svetog Vaznesenja Gospodnjeg u Mohovu veliki je događaj za tamošnju malobrojnu srpsku zajednicu.

– Hram u centru mesta građen je od 1836. do 1839. u duhu baroknog klasicizma. Njegov graditelj bio je Anton Semper, zidarski majstor iz Vukovara. Ikonostas, pevnice, arhijerejski tron, četiri ripide i prestoni krst izradio je Bogdan Đukić iz Tovarnika, a njihovu pozlatu je izveo Karlo Groser iz Bukinaca. Crkva je generalno obnovljena 1936. godine. Zidovi i svod ukrašeni su dekorativnim oslikom s kraja 19. veka. S obzirom na istorijsku, kulturnu i ambijentalnu vrednost, kao i vredan inventar iz prve polovine 19. veka, hram ima karakteristike kulturnog dobra. Crkva je preventivno zaštićena od Ministarstva kulture – priča protojerej Miladin Spasojević, paroh sotinski i administrator parohija u Mikluševcima, Opatovcu, Mohovu i Šarengradu, koje pripadaju gradovima Vukovaru i Iloku i opštinama Tompojevci i Lovas.

Obnova zvonika počela je krajem juna, a radovi bi trebali biti završeni do kraja oktobra. Radove finansiraju Ministarstvo kulture Republike Hrvatske, Kancelarija za saradnju s crkvama i verskim zajednicama Republike Srbije, Crkvena opština Mohovo i vernici parohije Mohovo.

– Ako novčana sredstva dozvole, iduće godine planiramo uraditi krov, da se crkva zaštiti od daljeg propadanja. U planu su i vanjska obnova i radovi na unutrašnjosti svetog hrama. Ovdašnja srpska zajednica je malobrojna, ali povezana. Redovno posećuju bogosluženja. Sva domaćinstva primaju sveštenika. Za nas je ovo veliki događaj jer se otpočelo s obnovom zvonika iz kojeg je donedavno raslo drvo – dodaje Spasojević.

Mohovo je mesto u sastavu Grada Iloka, na krajnjem istoku Hrvatske. Prema popisu stanovništva iz 2011., ima 239 stanovnika. Većinsko stanovništvo je hrvatsko. U Mohovu je danas svega 17 pravoslavnih domova ili oko 60 pripadnika srpske zajednice, ali nije oduvek bilo tako, ističe mladi veroučitelj Srđan Despotović.

– U Mohovu su 1791. bile 52 pravoslavne kuće i ukupno 306 stanovnika, da bi 1910. u Mohovu živeo 481 stanovnik, od toga 462 srpske nacionalnosti. Nakon Drugog svetskog rata, 1948. godine, selo je imalo 360 stanovnika, od čega 314 Srba. Prema popisu iz 1991., u Mohovu su živela 344 stanovnika, od čega 115 Srba i 218 Hrvata – kaže naš sagovornik.

Bez obzira na nacionalni sastav stanovništva i seobe koje su obeležile istoriju sela, Mohovljane danas opterećuju isti problemi, a to je nedostatak radnih mesta, zbog čega se ljudi iseljavaju u potrazi za poslom i boljim životom. Srđan Despotović je među najobrazovanijim mladim ljudima u svojoj sredini. Ima 31 godinu i diplomirani je teolog. Završio je Pravoslavni bogoslovski fakultet u Beogradu. Radi kao veroučitelj u područnoj školi u Mohovu, gde predaje petorici učenika u kombinovanom razrednom odeljenju, koji nastavu pohađaju na hrvatskom jeziku, ali slušaju pravoslavni veronauk kao izborni predmet, uz negovanje srpskog jezika. U Osnovnoj školi Jagodnjak u Baranji predaje učenicima od prvog do osmog razreda pravoslavni veronauk. Živi u Mohovu, a na posao do Jagodnjaka, četiri dana u nedelji, putuje 90 kilometara u jednom pravcu.

– U Mohovu se danas živi teško jer ljudi nemaju gde da rade. Da bi zasnovali i prehranili porodicu mladi su prisiljeni otići trbuhom za kruhom. Moji prijatelji i kumovi su otišli u Švedsku i Nemačku. Brat koji je završio višu ekonomsku školu ne može pronaći posao – kaže Despotović, koji uprkos problemima želi ostati na ovom području, oženiti se i biti sveštenik.

Poslednje crkveno venčanje u Mohovu bilo je 2015., a prošle godine jedno krštenje. No Mohovo se može pohvaliti dobrim međunacionalnim odnosima.

– Mi mladi se ne osvrćemo na prošlost i poslednji rat. Zajedno izlazimo, družimo se i igramo fudbal – ističe Srđan.

Njegov otac Željko predsednik je Crkvenog odbora u Mohovu.

– Iako međunacionalni odnosi nisu kao pre rata, živimo složno i posećujemo jedni druge. Imamo zajednički fudbalski klub. Najveći problem je nezaposlenost. Pre rata ljudi su iz ovog mesta radili u fabrici Borovo, po tri-četiri člana iz jedne kuće. Danas se živi uglavnom od poljoprivrede, ali je svega nekolicina mladih koji žele ostati na selu i baviti se poljoprivredom. Sve je manje ljudi, stari umiru, a mladi odlaze. Kad bi se otvorile fabrike, da se mladi zaposle i da ne odlaze, onda bismo mogli govoriti o nekoj budućnosti. Ovako… – odmahuje rukom ovaj 64-godišnji poljoprivrednik.

– Posla nema. I mnogi povratnici, koji su se vratili u Mohovo nakon rata, u međuvremenu su otišli. Ovde nisu imali posla. Sve je manje ljudi koji rade. Još nešto starijih radi, a i oni će za godinu ili dve u penziju. Međunacionalni odnosi su dobri. Sve nas boli ovo teško stanje privrede. Odlaze ne samo Srbi, već i Hrvati, u Zagreb ili na more. Iako Grad Ilok ulaže u razvoj ovog područja, budžetska sredstva su ograničena. Obnovljena je područna škola, ograđeno mesno groblje, izgrađena kanalizacija, novi vodovod, obnavlja se i stara škola koja će biti dom kulture. Međutim, u mestu postoji samo jedna manja prodavnica. Fudbalski klub je jedino mesto gde se okupljamo. Zasad ne vidim perspektivu, jer mladi odlaze kad zasnuju porodicu – priča Nikola Popović.

U njegovom su dvorištu pre nekoliko godina pronađene kosti i zub vunastog mamuta. Pronašao ih je Nikolin sin Goran. Mladi Popović je jedan od inicijatora osnivanja Udruženja “Dolina mamuta”. Inicirali su i obnovu velike skulpture mamuta od slame u centru mesta, koju je pre dve godine postavio Muzej grada Iloka. S obzirom na pažnju koju privlači ova skulptura, želja im je da izgrade park u kojem bi bile izložene pronađene kosti, ali i skulpture mamuta u prirodnoj veličini. I na ovaj način žele oživeti selo kao turističku destinaciju.

– Udruženje je osnovano prošle godine u cilju promovisanja i očuvanja kulturne baštine, razvoja i unapređenja kvaliteta života te razvijanja zajedništva u selu Mohovu. Želja nam je da privučemo turiste, razvijamo ekološku poljoprivredu i domaće proizvode plasiramo na tržište – napominje 23-godišnji Goran Popović.

Za razliku od svojih vršnjaka koji se masovno iseljavaju iz istočne Hrvatske, ovi mladi ljudi iz Mohova žele se izboriti za ostanak i za bolji život na selu.