Živopisni pejzaži Stankovaca i ove godine su poslužili kao inspiracija vrsnim umetnicima koji su, vođeni humanom idejom, učestvovali na 9. po redu Privrednikovoj likovnoj koloniji i iza sebe ostavili 20 slika rađenih u tehnici akril na platnu. U periodu od 9. do 13. oktobra nesvakidašnja ekipa multidisciplinarnih kreativaca okupila se kako bi svojim delima i talentom pomogla da se vrednim mladim ljudima slabijeg imovinskog stanja pruži podrška u obrazovanju, a time i šansa za vedriju budućnost.

Ambijent u kome se mešaju mirisi boje i zrelog grožđa, senke štafelaja i starih kamenih kuća, šuštanje lišća i cvrkut ptica, još jednom je poslužio kao polazna tačka za stvaranje likovnih dela koja će biti vetar u leđa budućih akademaca. U njega su se savršeno uklopile dve tamne ptičice koje kao da pokušavaju da odlepršaju sa diptiha Marine Stoponje, akademske kiparice iz Zagreba.

– Moja prva ljubav su kiparstvo i trodimenzionalni oblik, ali kad god je neka prilika za opuštanje, onda i slikam. U kiparstvu sam jako precizna i težim ka perfekciji, pa na taj način prisupam i izradi slike. Uvek slikam ono što volim, pre svega prirodu, sa kojom sam jako povezana. Trenutno živim malo van Zagreba, na jednoj planini koja se zove Plešivica, tamo mi je i atelje i tu sam u direktnom dodiru sa prirodom, često mi dolaze šumske ptice i jako sam inspirirana njima. Prošla sam puno kolonija, od onih stvarno zahtevnih na kojima se rade monumentalne skulpture u kamenu i koje traju i po mesec dana, do ovakvih slikarskih, koje su više opuštajuće, jer je na njima, iako se puno radi, naglasak i na druženju. Ovo je jedna od najzabavnijih na kojima sam bila, mi smo ovde kao mala bivša Jugoslavija, još nam samo Slovenci fale da bi bila slika kompletna – uz osmeh govori Marina.

Da je njeno zapažanje sasvim legitimno dokazuje i prisustvo akademske slikarke Sonje Spiroske Ostojić, Makedonke sa banjalučkom adresom koja ima bogato iskustvo na slikarskim kolonijama, ali i u radu sa mladima.

– Predajem u srednjoj umetničkoj školi i svakodnevno radim sa mladim ljudima, zbog čega mi je posebna čast i zadovoljstvo što sam pozvana na ovu koloniju i što sam tako dobila priliku da pomognem njihovim vršnjacima. Ciklus na kome sada radim karakteriše naš specifičan makedonski znak, tu su spirale, trokuti, krugovi, motivi po kojima je Makedonija poznata. Svi se ovde trudimo da budemo što produktivniji, jer smo došli da radimo, ali i da se družimo. Iskustva, kontakti i prijateljstva koja se steknu na ovakvim kolonijama zaista su neprocenjiva – naglasila je Sonja.

Da štimung bude „pravi“ nakon što se radni deo dana završi ove godine su se pobrinula dva višemedijska umetinka iz Beograda, Milorad Đokić i Ivan Jurković koji su svojim muzičkim angažmanom doprineli da se cela ekipa na kraju dana opusti, a veselo druženje neretko produži i do kasnih sati.

„Kada god idemo na ovakve događaje obavezno nosimo instrumente tako da u slobodno vreme sviramo onako malo „za svoju dušu“. Inače i kada slikam uvek je muzika u pozadini. Na kolonijama uvek volim prvo da ispitam teren i vidim šta je tu ono na šta bih ja mogao da odgovorim kao umetnik. Kao inspiracija možu da mi posluže, recimo, neki pejzaž ili fragment koji smestim u svoj prostor na način koji nije čisto realističan, već je više snoviđajan i bajkovit. Ovde konkretno sam naslikao seosku crkvu koja mi je bila veoma interesantna, a na kolonijama se uvek trudim da uradim nešto što organizatori posle mogu što lakše da iskoriste, da dobro prođe na aukciji, što mi je ovde posebno bitno, jer je krajnji cilj stvarno važan i plemenit – zaključio je Ivan.

Njegov kolega i sugrađanin Milorad Đokić takođe je prvi put na Privrednikovoj koloniji i ističe da je veoma srećan što može da podrži ovu plemenitu misiju.

– Osim slikarstva bavim se muzikom, fotografijom i filmom, a ovde je običaj da se stvaraju likovna dela, tako da sam svoju višemedijsku aktivnost sada usmerio ka tome. Moj stil može da se okarakteriše kao jedna vrsta metafizičkog realizma, nekada je na granici apstrakcije i realnog, ali se uglavnom trudim da realitet prikažem onako jasno da ga svako može percipirati, ali i višeznačno, tako da pokušam da prodrem u simboličke tajne stvarnosti. Uvek svi težimo ka tome da kroz umetnost doživimo emotivni susret sa recipijentom, a ja se trudim da se izražavam tako da svako ko gleda moje radove može da oseti tu radost života koja nam je danas u mnogočemu suzbijena.

Upravo ta radost jedan je od glavnih motiva ovoga skupa, a njegov cilj, osim onog primarnog, humanitarnog, jeste da poveže ljude iz regiona i omogući im da u kreativnom, podsticajnom i pre svega slobodnom ambijentu ostvare kontakte i prijateljstva čije će benefite osećati čitavog života. Ovaj cilj su prepoznali i umnogome mu doprineli svi dosadašnji učesnici Privrednikovih kolonija, a među njima Mercedes Bratoš i Josipa Čamber iz Zagreba, Marin Milutinović iz Banja Luke i Saša Bogdan iz Dervente koji su sada ponovili svoj prošlogodišnji angažman.

– S obzirom na to da i sam imam iskustva u organizaciji, jer organizujem likovnu koloniju već više od 20 godina, znam kakav je to trud i koliko se mora uložiti i sredstava i napora da se okupe ljudi ovog kalibra. Meni je čast što ću pokušati da opravdam poverenje organizatora, da dam svoj skroman doprinos i da sa zaista izuzetnim umetnicima podelim ove dane. Na mene i moje stvaralaštvo najviše utiču ljudi i njihova energija, koja, ako je pozitivna, pospešuje moj rad, tako da sam zahvalan ovom sazivu, gde su vrhunski umetnici koji me čine sretnim i gde smo svi ujedinjeni u nameri da naša dela pomognu deci u daljem školovanju. Prostor u kome se nalazimo je zaista inspirativan, prepun lepog kolorita i domaćini su stvarno odlični – istakao je Bogdan.

Nataša i Mladen Dubravica koji već treću godinu za redom ugošćavaju učesnike kolonije takođe naglašavaju koliko za njihov kraj i njih lično znači prilika da pruže dom jednom ovakvom skupu.

– Vrlo je nesvakidašnje iznenađenje da u naše selo dođe toliko vrhunskih umetnika i da se sve dešava baš u našim kućama, tako da smo s oduševljenjem to prihvatili. Trudimo se biti jako dobri domaćini i želimo da se svi što ugodnije osećaju kod nas, da se osećaju dobrodošlo, ali da takođe imaju mir i privatnost koja im je potrebna – kaže Mladen Dubravica, vlasnik kuća za odmor u Stankovcima i jedan od pionira ruralnog turizma u Ravnim kotarima.

Da je Privrednikova kolonija i više nego dobrodošla u Stankovcima dokaz je i srdačan doček lokalnog stanovništva, na čelu sa načelnikom Željkom Pericom. Umetnike je takođe posetio i narodni pesnik iz Zapužana Vito Gulić i tom prilikom ih počastio stihovima i umotvorinama inspirisanim životom naroda ovoga kraja.