Deseta, jubilarna Privrednikova međunarodna dobrotvorna likovna kolonija ove je godine protekla u znaku susreta i prožimanja različitosti. U prelepom ambijentu šibenskog zaleđa, u mestu Stankovci, od 24. do 28. septembra okupili su se akademski slikari iz Hrvatske, Srbije, BiH (Republika Srpska), Slovenije i Makedonije u plemenitoj misiji da pomognu Privredniku u prikupljanju sredstava za stipendiranje učenika i studenata. Ipak, iako su svoja dela nesebično ostavili Privredniku da ih na nekoj od narednih aukcija pretoči u konkretnu i dragocenu podršku mladima, i sami su sa ove kolonije otišli bogatiji – za nova poznanstva, nadahnuća i iskustva. Susreti s kolegama i prijateljima, susreti s drugačijim umetničkim senzibilitetima, s pejzažima i tradicijama ovoga kraja, s njegovim svetinjama i veličanstvenom prirodom dodatno su obogatili stvaralačke trenutke i učinili da kolonija postane više od umetničkog susreta – istinsko iskustvo zajedništva. Ovogodišnja Privrednikova kolonija bila je svojevrsno hodočašće kroz slojeve tradicije, istorije i sakralne umetnosti ovog kraja. Zajedničkim obilascima kulturnih i istorijskih znamenitosti učesnici su otkrivali tragove prošlih vremena utisnute u kamen, freske, u rečne obale, u priče koje vekovima oblikuju lice ovog dela Dalmacije.

Ovogodišnje stvaralačko druženje okupilo je sedamnaest umetnika koji su, svako na svoj način, obogatili duh kolonije: Marin Milutinović (Banjaluka), Mercedes Bratoš (Zagreb), Josipa Čamber (Zagreb), Sonja Spiroska (Banjaluka), Ivan Jurković (Mladenovac), Milorad Đokić (Mladenovac), Hrvoje Marko Peruzović (Split), Slavica Višnjić (Beograd), Tanja Mihailović (Beograd), Jasmina Matović (Mladenovac), Tanja Plevnik (Celje), Aleksandar V. Branković (Beograd), Dragana D. Milić (Beograd), Dejan Kovačević (Aranđelovac), Krunoslav Stojanovski (Skoplje i Zagreb), Saša Mesić (Zagreb) i Branko Maravić (Sombor).

Privrednikove dobrotvorne likovne kolonije postale su deo plemenite tradicije oko koje se okupljaju i na koju se odazivaju slikari koji prepoznaju važnost Privrednikove misije i koji su voljni svoje vreme, talenat i trud darovati onima kojima je pomoć potrebna. Mnogi od slikara sa ovogodišnje, jubilarne kolonije već više puta do sada su učestvovali u ovim umetničkim akcijama, ali se svake godine taj krug širi. Među novim snagama ove godine bila je i beogradska slikarka Slavica Višnjić, koja kao prvi razlog zašto se odazvala pozivu na koloniju ističe upravo njen dobrotvorni karakter. „Kažu da je naše samo ono što drugima damo, i to je velika istina. Neko je vešt na rečima, neko je skroman u njima, ali ono što nas zaista definiše jesu naša dela. Kada nekome pomogneš bez zadrške i bez znanja kome si pomogao, ne stvaraš odnos zavisnosti, već istinsku vrednost.“ Po njenim rečima, kolonija je bila i prilika za nova prijateljstva, ali i za profesionalnu inspiraciju, uvid u to kako rade kolege, kako razmišljaju, koje tehnike i pristupe koriste. „Još jedan razlog zbog kojeg me je privukla ova kolonija je što je to bila prilika da nešto novo vidim i doživim. Volim ovakve prostore i krajolike. Ovi krajevi nisu samo duhovno ili istorijski, već i geografski impresivni. Videla sam predele u kojima nikada ranije nisam bila: krš, doline, polja, stene planine Velebit. I sve to u kombinaciji sa susretljivim ljudima, koji su učinili da svaki susret bude dragocen.“

Tokom pet dana likovne kolonije, umetnici su u trenucima predaha od stvaralačkog rada obišli nekoliko znamenitih mesta šibenskog kraja. Manastir Krka na tom putu imao je posebno mesto. Smešten u slikovitom kanjonu reke Krke, umetnike je dočekao jedinstven spoj prirode, istorije i duhovnosti. Prema predanju, manastir Krka je zadužbina srpske princeze Jelene, sestre cara Dušana i žene kneza Mladena III Šubića Bribirskog. Danas manastir Krka predstavlja jedno od najznačajnijih kulturnih i duhovnih centara ovog kraja. Uz njega je vezana i Bogoslovija Sveta tri jerarha, osnovana 1615. godine – najstarija bogoslovska ustanova u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja je 2014. proslavila 400 godina postojanja.

U manastiru se čuvalo oko dve i po hiljade muzejskih eksponata, dragocenih ikona, rukopisa i bogoslužbenih knjiga, od kojih se većina danas nalazi u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu. Deo njih potiče još iz vremena čuvene prepisivačke škole koja je u Krki delovala od 16. do 19. veka. Manastir Krka tako čuva jedno od najvrednijih duhovnih i kulturnih blaga Srpske pravoslavne crkve – riznicu koja se po značaju i bogatstvu svrstava odmah iza onih na Cetinju i u Hilandaru.

Tokom boravka u Šibeniku umetnici su uz vođstvo đakona Gorana posetili Saborni hram Uspenja Presvete Bogorodice, središnji hram Srpske pravoslavne eparhije dalmatinske. Crkva je podignuta 1778. godine za potrebe pravoslavnih vernika Šibenika i i danas predstavlja duhovno središte zajednice. Saborni hram je i danas mesto redovnih bogosluženja i okupljanja vernika, ali i važan trag prisustva i kontinuiteta srpske zajednice u srcu Šibenika – svega nekoliko koraka od čuvene kavane „Bono“, gde su nekada sedeli umetnici i pesnici poput Arsena Dedića. Učesnici Privrednikove likovne kolonije posetili su i pravoslavni Hram vaznesenja Hristovog, sagrađen 1778. godine u šibenskom naselju Varoš, kao i ostatke Hrama svetog Julijana, sagrađenog 1569. godine, ali i šibensku katedralu sv. Jakova i brojna druga mesta.

Najstariji pravoslavni manastir u Dalmaciji, podignut 1317. godine podno Velebita, kraj izvora istoimene reke, ostavio je snažan utisak na umetnike. Manastir Krupa kroz istoriju je više puta stradao, najviše u vreme Marije Terezije. Tokom poslednjeg rata nije bio rušen ni paljen, ali je ostao bez monaha sve do 1999. godine, kada su ga oživeli otac Gavrilo i vladika Fotije. Dragocene knjige i rukopisi iz 15. veka sačuvani su tokom 90-ih godina zahvaljujući dvojici rimokatoličkih sveštenika, koji su ih odmah nakon „Oluje“ sklonili u Zadar i kasnije vratili. Posetioci su tako imali priliku da zavire u riznicu u kojoj se danas čuvaju vredne ikone i rukopisi, svedočeći o vekovnoj tradiciji i duhovnoj snazi ovog mesta.

Za Draganu D. Milić, slikarku i pesnikinju iz Beograda, manastir Krupa bio je posebno mesto koje izdvaja od svih znamenitosti sa ovog malog proputovanja. „Manastir Krupa je jedan dragocen spomenik našeg istorijskog postojanja i čuvar kulturnog nasleđa koje osećam da sam nekako lako predala zaboravu, a ovom ukazanom prilikom otrgla od tog istog zaborava. I po mom ličnom osećanju, to je učinio svako od nas“, kaže. „Činjenica da je manastir zadužbina kralja Milutina povezala se sa mnom jer se i moj deda zvao Milutin. Od početka kako nas je otac Pajsije, koji nas je dočekao i gostoljubivo primio u ovaj sveti prostor i sa nama podelio srdačno priču životvorenja između manasirskih zidina, uzbuđenje je raslo a priča je pitko tekla. Gradnju manastira, saznali smo, dovršio je Stefan Dečanski, a njegovi freskopisci  bili su znameniti umetnici svoga vremena. Tu u Krupi nekada je boravio i Dositej Obradović, kao i Simo Matavulj, a arhiepiskop Gerasim Zelić ostavio je za sobom riznicu nabrojanih ikona i predmeta iz raznih perioda naše istorijske zbilje koja vekuje danas daleko od matice. Tu sam po prvi put videla predmete o kojima sam samo ponešto znala iz istorijskih udžbenika“, ističe Dragana Milić.

 

Maleni otok Visovac – smješten usred reke Krke, s franjevačkim samostanom Majke od Milosti i crkvom Gospe Visovačke, okružen vodom i zelenilom koje stvaraju gotovo bajkovit ugođaj, te Vidikovac Kamenjak – s kojeg se pruža spektakularan pogled na Vransko jezero i ostrva zadarskog, šibenskog i kornatskog arhipelaga – bili su samo deo pejzaža koji je umetnike inspirisao. Slovenačka umetnica Tanja Plevnik primećuje kako duh ovih prostora nadilazi običnu religioznost: „Ne znam da sam u životu bila u toliko manastira kao sada. Svidelo mi se što su na dobrim, zanimljivim lokacijama, uz reke, verujem da i to utiče na neku duhovnost koja se tamo neguje. Sve to me podsetilo da različite religije u suštini teže istom: da se izdižu iznad svakodnevnog i teže ka vrednostima koje nas nadilaze.“

Umetnici su, pored obilazaka važnih lokaliteta, uspeli tokom petodnevne Privrednikove likovne kolonije stvoriti zbirku od oko četrdeset radova u tehnici akrila na platnu, različitih formata i motiva. Svako je u svom kutku pronalazio inspiraciju u pejzažima, svetlosti, ljudima i tišini dalmatinskog zaleđa. U vazduhu se osećala posvećenost, ali i radost stvaranja, ona retka vrsta zajedništva koja nastaje kad se umetnost i humanost susretnu. Upravo tu atmosferu najbolje opisuje slikar i pesnik Hrvoje Marko Peruzović. „Na kolonijama se stvara jedna posebna vrsta energije ili je možda bolje reći – sinergije u tom zajedništvu i s domaćinima i s kolegama. Ovo je i neka vrsta specijalizacije ili nadgradnje, jer čovjek uči čitavog života i svi mi radimo na neki svoj način, dolazimo s različitih strana, s različitih akademija. Svako ima neki svoj pristup i to je izrazito inspirativno.“

Po završetku kolonije, početkom iduće godine Privrednik će u svojim prostorijama u Zagrebu organizovati izložbu i aukciju radova, pod brižnim i stručnim vođstvom Nade Beroš, istoričarke umetnosti i članice Privrednika. Sav prihod od prodaje slika namenjen je stipendiraju talentovanih učenika i studenata slabijeg materijalnog stanja. Jubilarna Privrednikova kolonija još jednom je pokazala da umetnost može biti i čin stvaranja i čin davanja. A kako reče jedna od učesnica – Naše je samo ono što drugima damo.