Okrugli sto „60 godina nakon Novosadskog dogovora: Srpska jezička politika danas“ održan je u Kulturnom centru Novog Sada, jer se na taj dan (10. decembar) navršava tačno 60 godina od Novosadskog dogovora, kojim je, između ostalog, u Srbiju uvedena dvoazbučnost
„Oba pisma, latinica i ćirilica, ravnopravna su; zato treba nastojati da i Srbi i Hrvati podjenako nauče oba pisma“ (Tačka 3.)
Hrvati Novosadski dogovor nikada nisu poštovali, a Srbi ga poštuju i danas. Umesto dogovorene dvoazbučnosti, 1954. započelo je jednosmerno širenje latinice, koje i dalje traje.
Do Novosadskog dogovora, latinica je u Srbiji bila u masovnijoj upotrebi samo u vreme austrougarske i ustaške okupacije, a danas je ćirilica u mnogim oblastima opala na manje od 10 odsto zastupljenosti. U Hrvatskoj je devedesetih sproveden „knjigocid“ ćiriličnih knjiga, a danas se i poslednji tragovi ćirilice razbijaju čekićem.
Novosadski dogovor je pogrešnim shvatanjem ravnopravnosti doprineo odumiranju ćirilice – stoji u zaključcima okruglog stola.
Učesnici su pozvali srpsku filologiju i politiku da zajedno sačuvaju ćirilicu i da poštuju Ustav, a ne Novosadski dogovor, čija primena se tokom proteklih šest decenija, kako navode, pokazala štetnom.
Učesnici okruglog stola bili su prof. dr Danko Šipka (uključenje putem video-linka), prof. dr Dragoljub Petrović, prof. dr Milanka Babić, prof. dr Dragiša Bojović, prof. dr Petar Milosavljević, prof. dr Dejan Ivković, prof. dr Ivan Klajn (poslao referat), prof. dr Nenad Krstić, Siniša Stefanović, prof. dr Miloš Kovačević i doc. dr Andrej Fajgelj.
Posle opsežne rasprave, usvojeni su sledeći zaključci:
1) Lingvistička srbistika je negirala ključne tačke Novosadskog dogovora i istakla štetnost njihove primene tokom proteklih šest decenija:
a) termin srpskohrvatski nije lingvistički utemeljen – on predstavlja preimenovani srpski jezik i u srbistici ga treba zadržati samo u podsećanju na vreme dominacije političkih nad lingvističkim kriterijumima;
b) Novosadski dogovor je pogrešnim shvatanjem ravnopravnosti pisama suštinski doprineo odumiranju srpske ćirilice;
v) danas je i u srpskoj filologiji i u institucionalnoj srpskoj politici neophodno poštovati ustavnu odredbu (član 10) o ćirilici kao o jedinom srpskom službenom pismu.
2) Srpska filologija i institucionalna srpska politika moraju se držati triju načela srpskog filološkog programa:
a) srpski jezički i kulturni prostor je nedeljiv, iz čega proističe da je sva štokavska književnost književnost srpskog jezika;
b) ćirilica je identitetska karakteristika srpskog naroda i kao takva mora se sačuvati;
v) ijekavski i ekavski izgovor su podjednako srpska narečja.
Potpisnici: Dragoljub Petrović, Milanka Babić, Dragiša Bojović, Nenad Krstić, Miloš Kovačević i Andrej Fajgelj.
Izvor: Kulturni centar Novog Sada
