U beogradskom Domu omladine se od 27. do 30. maja po prvi put održava Festival subverzivnog filma Plan B. Publika će imati priliku da pogleda uzbudljiva i provokativna ostvarenja, da promeni vizuru i sagleda probleme današnjeg sveta na drugačiji način, da čuje zanimljive govornike na tribinama pratećeg programa festivala. O novoj beogradskoj filmskoj smotri za P-portal govori Marko Popović, urednik filmskog programa Doma omladine Beograda.

– Festival subverzivnog filma Plan B je nastao kao želja Doma omladine da pokrene diskusiju, odnosno da uključi Beograd u globalnu diskusiju koja se vodi, a to je – da li je drugačiji svet moguć, najuopštenije rečeno. Hteli smo da pokrenemo program koji bi publici ponudio, kroz filmove, kroz tribine i kroz art instalacije neku vrstu preispitivanja trenutnog svetskog poretka koji karakteriše i neoliberalni kapitalizam, globalizacija, kao i sve dobro i loše što ti procesi donose. Hteli smo da razne društvene aktere u Beogradu, kao i festivalsku publiku, uključimo u svetsku diskusiju koja se sada vodi, diskusiju o tome da li postoje alternative, odnosno šta su prave, autentične alternative, a šta nisu.

[youtube]14BnoCQIpco[/youtube]

Kako ste odabrali filmove, igrane i dokumentarne, koji će biti prikazani na festivalu Plan B ?

– Filmovi pokrivaju širok spektar tema koje su danas, po našem mišljenju, najaktuelnije – i globalno i lokalno. Ti filmovi, bez obzira na to što se odigravaju u Austriji, Rusiji, Francuskoj, Japanu… direktno se vezuju i za nas, naše iskustvo i živote koje živimo. To su teme koje su svima nama zajedničke. Filmovi su birani po nekoliko osnova. Najpre, oni na radikalan način preispituju neke ustaljene stavove o određenim temama, bilo da je to terorizam, bilo da je to globalni kapitalizam, društvene alternative. Filmovi su radikalni u formalnom i sadržinskom smislu, subverzivni, jer postavljaju drugačija pitanja, stvari posmatraju iz drugačijeg ugla – ne onako kako bi mi to gledali u nekim mejnstrim medijima (koji predstavljaju uvrežena mišljenja). S druge strane, filmovi imaju umetnički kvalitet koji je potvrđen kroz njihova prikazivanja na velikim svetskim festivalima i dolaze od autora koji su svojim dosadašnjim radom stekli neki renome u filmskom umetničkom svetu.

Da li biste izdvojili neka ostvarenja?

–Na programu festivala je devet filmova. Ja bih možda izdvojio film o Sirizi Ovo je državni udar grčko-britanske rediteljke Teopi Skarijatos. Ona je provela prvih 100 dana vladavine Sirize (ujedinjena grčka levica – prim) uz Ciprasa i pratila tok njihovih pregovora sa trojkom (sa EU, MMF-om i Evropskom bankom). To je jedan drugačiji, insajderski pogled na sve ono šo se dešavalo i što je u jednom trenutku pretilo da dovede ne samo do izlaska Grčke iz Evrozone, nego do izlaska Grčke iz EU. To su dramatični događaji koji su se ticali, i još uvek se tiču, i nas.

Izdvojio bih kao posebno zanimljiv i jedan dosta kontroverzni film, Made in France reditelja Nikolasa Bukrifa. To je francuski igrani film koji je premijeru trebalo da ima baš na dan kada su se dogodili teroristički napadi u Parizu. Film je priča o jednom novinaru koji se, radeći svoj novinarski posao, ubacuje u islamsku radikalnu terorističku ćeliju u Parizu koja priprema napad na Pariz. Taj film je, na neki način, anticipirao te pariske napade. Zbog samih napada premijera tog filma u Francuskoj je odložena, održana je nakon terorističkih napada, u februaru ove godine. Mi sada na festivalu premijerno i ekskluzivno predstavljamo taj film. On tretira temu koja se na neki način tiče i nas, a svakako se tiče Evrope i sveta u kom živimo i gde na neka mala vrata, čini nam se, ulazi jedan prilično ozbiljan rat. Takođe ćemo imati na programu austrijski dokumentarac koji se bavi radnicima tekstilne fabrike u jednom malom austrijskom gradiću. Zbog globalne konkurencije ta fabrika je zatvorena, ceo grad je živeo od te fabrike i sada ti ljudi pokušavaju da organizuju svoj život drugačije s obzirom na činjenicu da su izgubili posao. To je tema koja je i nama bliska, i koja nije samo negativna i pesimistična nego pruža neku vrstu ohrabrenja i utehe i otvara diskusiju šta da radimo s tim realnim problemom – da s obzirom na globalnu konkurenciju i globalni kapitalizam sve više malih lokalnih fabrika i poslova se gubi.

[pullquote class=”full”]Na programu festivala Plan B naći će i film Sklonište, švajcarsko ostvarenje iz 2015. godine. Film je priča o imigrantima, beskućnicima koji hladne zimske dane provode u prihvatilištu u Lozani, ako imaju sreće da budu primljeni u prihvatilište u kom nema mesta za sve. Neobično japansko ostvarene Seks igra je retrospektiva rada umetnika Adači Misaoa koji je poznat po radikalnom aktivizmu. Film prepliće seks i radikalnu politiku i smešten je u uzburkani Japan šezdesetih godina prošlog veka. Publika će imati priliku da vidi i još dva japanska filma – o tamošnjoj Crvenoj armiji, kao i o revolucionarnom studentskom pokretu u XX veku. Festival Plan B predstaviće i ruski film Nema mesta za budale iz 2015, reditelja Olega Mavromatija. Priča o gej muškarcu koji je preobražen u tvrdokornog pro-Putinovog aktivistu predstavlja radikalan pogled na današnju Rusiju i njene ideološke sukobe. Na programu je i zanimljivo ostvarenje Demokratija Dejvida Berneta iz 2015. godine. Ovaj film otkriva mistični svet političkih zakulisnih radnji, lobiranja i nadmetanja oko novog zakona Evropske Unije o prikupljanju i čuvanju ličnih podataka.

Raspored svih projekcija i prateći program možete pogledati na stranici Doma omladine Beograda.

[/pullquote]

Šta će obuhvatiti prateći program festivala?

– Imaćemo tri tribine i jednu umetničku instalaciju. Tribinu Radikalizacija i terorizam – uzroci i posledice organizujemo u saradnji sa Francuskim Institutom u Beogradu. Ona će se održati uoči projekcije filma Made in France, a na njoj će govoriti stručnjaci iz Belgije i Francuske, iz belgijskog odeljenja Federalne antiterorističke policije i sa Francuskog univerziteta – gostovaće profesor iz Tuluza koji se bavi Islamom i politikom. Imaćemo i goste iz Novog Pazara i Beograda, iz Centra za bezbedonosnu politiku, koji će iz naše lokalne perspektive govoriti o potencijalnim izazovima radikalizacije našeg društva (koja ne mora da bude nužno islamska ili religijska). Imamo u programu i tribinu o novom društvenom i političkom pokretu koji su osnovali Varufakis, bivši grčki ministar finansija i Srećko Horvat, zagrebački filozof. Ta tribina će se baviti pitanjem da li je alternativni društveni politički pokret u Evropi moguć i šta on zapravo znači. Uoči projekcije filma o Sirizi, koji otvara festival, održaće se tribina Da li je u regionu moguća nova Siriza. U okviru festivala održaće se i zanimljiva umetnička instalacija mladih beogradskih umetnika Sanje Stojkov i Vanje Vikala (Neon i Linch).

[pullquote class=”full”]Na programu Doma omladine
U beogradskom Domu omladine se mogu pogledati drugačiji filmovi, drugačijih autora i poetika, alternativna ostvarenja, mnogi angažovani filmovi. U toku godine Dom omladine organizuje mnoge manje filmske festivale i revije koji imaju vernu publiku. Redovno se održavaju festivali evropskog filma, frankofonog filma, podvodnog filma, savremenog i eksperimentalnog filma… Tu su i festivali japanske kulture, američkog nezavisnog filma, novog britanskog filma. Ovog maja veoma posećen je bio Festival izraelskog filma. Predstavljeno je šest igranih filmova koji su umetnički potvrđeni kroz nagrade Izraelske filmske akademije, ili su prikazivani i nagrađivani na velikim svetskim festivalima (Venecija, Toromto, Palm Springs, Karlovi Vari).
Nakon zanimljivog novog festivala Plan B u planu su i mnoge projekcije tokom leta. Za 2. jun je zakazana projekcija dokumentarnog filma Bicikli protiv automobila. Film se bavi globalnom saobraćajnom krizom i njenim posledicama, a akteri su aktivisti i intelektualci koji širom sveta promovišu alternativni vid prevoza (bicikl), zalažu se za sigurnost biciklista i bore za čistije i zdravije gradove.[/pullquote]