Prošlo je dvadeset i dve godine od potpisivanja Erdutskog sporazuma kojim je srpskoj zajednici omogućena, između ostalog, prosvetna autonomija, i dvadeset godina od dovršetka mirne reintegracije istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. Iako se i pre godinu dana na Privrednikovoj tribini govoriilo o ovoj temi, uz prisustvo raznih gostiju iz ministarstva obrazovanja, problem registracije škola na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu još uvek nije rešen, upozorio je na ovonedeljnoj tribini moderator Saša Kosanović. Tribina pod nazivom „Registracija srpskih škola u Hrvatskoj – 22 godine praznih obećanja“ održana je bez prisustva pozvane ministarke obrazovanja.
Dragana Jeckov, zastupnica SDSS-a u Saboru, kao fokus svog rada istakla je upravo obrazovanje na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, a samim tim i nezadovoljstvo dinamikom rešavanja tog problema koji je uvršten u operativni plan rada Vlade, dodavši da će Klub zastupnika SDSS-a na tom pitanju i dalje insistirati.
– Svaki roditelj ima pravo da školuje svoje dete onako kako misli da je najispravnije i da mu se taj izbor potpuno osigura. Ukoliko želi da mu se dete školuje po tzv. modelu A, tad ministarstvo, županija i škola moraju tu volju da poštuju. Po A modelu u istočnoj Slavoniji školuje se 1490 učenika u osnovnim i 603 u srednjim školama, što je garantovano Ustavnim zakonom o pravima nacionalnih manjina i Zakonom o obrazovanju nacionalnih manjina. Deca školovana po modelu A postižu odlične rezultate te nastavljaju školovanje u Hrvatskoj ili Srbiji. Samo na osječkom univerzitetu su četiri doktora nauka školovana na srpskom jeziku i pismu te se sigurno ne može govoriti o bilo kakvoj odvojenosti i ograničavanju – rekla je Dragana Jeckov.
O registraciji srpskih škola, ali i o drugim problemima Srba, prvenstveno u vezi s participacijom u zapošljavanju u državnim telima koja je danas manja od dva posto, govorio je Srđan Jeremić, predsednik Zajedničkog veća opština. Tom prilikom naglasio je kako je upravo jedan od primera nepoštovanja Ustava i zakona o pravima nacionalnih manjina situacija pri zapošljavanju. Iako Ustav i zakon o pravima nacionalnih manjina garantuju zapošljavanje u državnim institucijama, sva istraživanja idu u prilog tome da broj zaposlenih rapidno opada. Govoreći o Zajedničkom veću opština kao o organizaciji sa posebnim legitimitetom koja, pored ostalih, ima i pravo da imenuje četiri pomoćnika u ministarstvu Republike Hrvatske kao i da se bar jednom u četiri meseca sastane s predsednikom, odnosno predsednicom Republike Hrvatske, Jeremić je istaknuo da ZVO nailazi na problem pri samom pomenu registracije srpshih skola.
– Dete se izgrađuje tokom školovanja. Kako ćemo zaštiti nacionalni identitet ako nemamo naše škole, ako naša deca ne nauče srpski jezik i ćirilicu, ako se u njima ne govori o našoj kulturi i običajima? Kada bi naša deca išla u škole u kojima se nastava izvodi isključivo na hrvatskom jeziku ne bi ništa učila o svom identitetu. To bi onda bio korak ka asimilaciji.
Jeremić je objasnio i kako je biti pripadnik srpske manjine u Vukovaru.
– Jako je to teško i inače, a pogotovo u dane oko 18. novembra. Niti jednu žrtvu ne treba zaboraviti i potrebno je kazniti zločince, ali od čitavog naroda ne sme se praviti čudovište. Mi smo građani Republike Hrvatske, priznajemo hrvatske zakone i očekujemo da se država na taj način jednako ponaša prema nama, da se ljudi ne osećaju ugroženo i da ne žive u strahu. Poštovanje žrtava treba se obavljati na grobljima uz prigodne sveće, cveće i službe, a ne na način koji okuplja ekstremiste – ustanovio je Jeremić.
Ambasadorka Republike Srbije u Zagrebu Mira Nikolić naglasila je da Srbija daje i čini mnogo za Srbe u Hrvatskoj i, kako je položaj Srba koji žive u zemljama izvan matice jedan od prioriteta Srbije, izvdvajaju se i velika materijalna sredstva. Podsetivši na nedavnu materijalnu pomoć koju je Srbija izdvojila za srpske centre u Vukovaru i Kninu, ali i na različita projektna sredstva koja se izdvajaju preko ministarstava, naglasila je da se pomoć Srbije ne svodi samo na nivo materijalnih davanja.
– Srbija čini puno da srpska manjina ostane vidljiva u Savetu Evrope. Savet Evrope insistira na obrazovanju nacionalnih manjina, a na njihovom sajtu moguće je videti zaključke za Hrvatsku iz maja ove godine, u kojima su navedeni i problemi oko registracija škola, podsetila je ambasadorka.
– Niko nije više nego mi iz Slavonije zainteresovan da se reši problem srpskih škola – istaknula je na kraju tribine Dragana Jeckov. Ali činjenica ostaje – niko nije manje zainteresovan za rešavanje tog problema od Vlade Republike Hrvatske.
Tribina je završena u mirnom ali vrlo jasnom raspoloženju zaključkom da, iako je zakonom, još pre 22 godine, zagarantovana registracija srpskih škola, taj zakon se evidentno ne sprovodi. Ostaje da vidimo da li, kako je neko iz publike primetio, Hrvatska odlaže sprovođenje zakona kako bi se dovršio process asimilacije.
