Mediteranska komedija Igla ispod praga mladog crnogorskog reditelja Ivana Marinovića okupila je sjajnu glumačku ekipu, prenela na filmsko platno predivne pejzaže Boke Kotorske i duhovitu priču o mentalitetu, malim ljudima, ličnoj pobuni, današnjem vremenu… Film, koji je i crnogorski kandidat za nagradu Oskar, od svoje letošnje premijere na Filmskom festivalu u Sarajevu šarmirao je publiku i na mnogim drugim festivalima i osvojio brojne nagrade. Igla ispod praga je prošle nedelje imala i svoju beogradsku premijeru i počela da se prikazuje i u bioskopima širom Srbije. Uskoro se očekuje distribucija u Sloveniji i Hrvatskoj.

O svom debi ostvarenju, o tome kako je nastao scenario (i kako je u njemu svom glavnom junaku poklonio vlastitu mizantropiju), šta odlikuje mentalitet Bokelja, šta je u filmskoj priči ( i u životu) gorko, a šta pozitivno, kako je pridobio poverenje velikih glumačkih imena sa kojima je sarađivao, zbog čega publika reaguje emotivno na film… Ivan Marinović govori za P-portal.

Kako ste došli na ideju za scenario filma Igla ispod praga?

– Čuo sam za incident na jednoj sahrani na Luštici. Stanovništvo se sukobilo sa sveštenikom koji ih je nervirao, iskoristili su gradsku muziku da izazovu pometnju, a sve se to dešavalo u veoma idiličnom pejzažu, na vrhu brda sa pogledom na zaliv. Bilo mi je uzbudljivo da zamišljam život tog sveštenika, kome sam poklonio sopstvenu mizantropiju i da ga od scene do scene maltretiram istražujući teme koje mene intimno najviše okupiraju.

Zbog čega ste odabrali poluostrvo Luštica u Boki kao mesto na kom se radnja filma odvija?

– Pa to je moj zavičaj, krenuo sam od sebe i onoga što najbolje poznajem, i od prostora koji vidim kao filmičan, a neiskorišćen.
Uloge u filmu tumače glumci iz čitavog regiona – glavnu ulogu, popa Petra, tumači makedonski glumac Nikola Ristanovski. U podeli su i Jelisaveta Seka Sabljić, Leon Lučev, Bogdan Diklić, Ljubomir Bandović, Dragana Dabović. Ristanovski je za svoju rolu nedavno dobio i nagradu za najboljeg glumca (Zlatni delfin) na Bosforus Film festivalu u Istanbulu.

[pullquote]Ivan Marinović rođen je 1984. godine. U Pragu je završio studije filmske režije, a potom i magistrirao na tamošnjoj Akademiji The Film and Television School of the Academy of Performing Arts. Tokom studija je napisao i režirao nekoliko kratkih filmova. Pobednik je Crossroads koprodukcija – foruma 2009. u sklopu Međunarodnog filmskog festivala u Solunu, gdje mu je pripala i nagrada za prvonagrađeni scenario filma “Paskva”.
Koscenarista je filma „The Berlin Project”, a na ovom projektu je radio i kao asistent režije. Film je bio u selekciji više internacionalih festivala uključujući i prestižni Cameraimage u Poljskoj. Njegov prvi dokumentarac „Fali more, drž se kraja” osvojio je drugo mjesto na Supetar Super film festivalu u Hrvatskoj.
Prošle godine osnovao je nezavisnu filmsku kompaniju Adriatic Western u Crnoj Gori, koju vodi sa ciljem da, pored sopstvenih, producira i razvija projekte lokalnih i regionalnih talenata.  „Igla ispod praga” prvi je dugometražni projekat te kompanije.
Od prošle godine Marinović je i gostujući predavač na FAMU u Pragu. Član je Saveta hercegnovskog filmskog festivala.[/pullquote]

Kako je bilo raditi sa velikim velikim glumačkim imenima?

– To je bilo čisto zadovoljstvo i uživanje. Svi su zavoljeli te likove koje su igrali i bili su spremni da mi daju svoje povjerenje jer su po scenariju vjerovali da znam šta radim. Samo snimanje filma je proteklo u idealnoj radnoj atmosferi, u kojoj sam sve vrijeme bio svjestan sopstvene sreće, i to se prenosilo i na ekipu.

Film ima više slojeva i ravni, zanima me šta je vama bilo najvažnije da podvučete u ovoj komediji?

– Tragao sam za artikulacijom pitanja koje me uznemiravaju. Moj povratak iz Praga gdje sam studirao me je sa jednom novom percepcijom doveo do suočavanja sa našim mentalitetom i duhom vremena koji živimo. U tom suočavanju sam morao da izgubim mnogo iluzija, i u tom gubljenju iluzija sam pokušavao da shvatim šta su dobre, a šta loše strane našeg mentaliteta, i šta se dobija a šta gubi ako se sa istim pomirimo i prestanemo da mu se opiremo.

Koje su glavne mentalitetske odlike regiona u kom se film odvija? Šta je pozitivno, a šta negativno? Šta prevladava?

– Jedan poznanik je nakon gledanja filma uz mnogo tuge konstatovao da je film o tome kako kod nas „i dobri ljudi čine loše stvari“. I to je strašna pomisao. Ono što je pozitivno je jedna velika solidarnost koja zna da se probudi. Čini mi se da smo još uvijek mnogo solidarniji nego ljudi na zapadu u razvijenom svijetu. Da znamo da priskočimo jedni drugima u pomoć kad je najteže. Turisti mi često Crnu Goru opišu kao zemlju u kojoj ništa ne funkcioniše kad su u pitanju sistemi, ali se sve na kraju nekim čudom razriješi na dobro zahvaljujući ljudima koji ti ponude pomoć.

Kritičari su naveli da vaše ostvarenje asocira na radove Živka Nikolića i da ima felinijevske prizvuke. Kako komentarišete te utiske?

– To su veliki komplimenti jer oba autora veoma poštujem i volim. Mislim da moj film gaji mediteransku atmosferu i estetiku koja je prisutna kod tih velikana i da gaji jednu vrstu humora koji proističe iz likova i situacija, pa ta poređenja nisu u potpunosti neprirodna.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=_QusnOSuKZs[/youtube]

 

Film je imao uspešnu premijeru na filmskom festivalu u Sarajevu, prošlog leta, uspešno je predstavljen i na drugim festivalima, nedavno je imao beogradsku premijeru u Sava centru i počeo da se prikazuje u ovdašnjim bioskopima. Kako ste zadovoljni dosadašnjim prijemom filma i reakcijama publike?

– Dobili smo već dvije nagrade publike na festivalima, što dovoljno govori o njihovim reakcijama. Nisam pretpostavljao da će ljudi sa toliko emotivnosti doživjeti ovaj film, ali očigledno je da su im teme kojima se film bavi bliske i da se kroz film otvaraju neki novi uvidi i spoznaje.

Kada će film početi da se prikazuje u bioskopima u Hrvatskoj i Sloveniji? Koji su naredni festivali na kojima će film biti predstavljen?

– Još uvijek nemamo datume za Hrvatsku i Sloveniju, a iz dana u dan dobijam upite od gledalaca koji prate regionalni film, nadam se da će se uskoro neka saradnja konkretizovati. Mislim da bi film posebno bio zanimljiv Dalmaciji, a Leon Lučev igra drugu po veličini ulogu, što bi Hrvatskoj takođe moralo biti zanimljivo, pogotovo jer je Leon fantastičan u filmu.
Čeka nas niz internacionalnih festivala, za sada su potvđeni Tromso, Trst, Vilnius, a prije par dana je stigao poziv i iz Indije.

Koliko vam znači kandidatura filma za nagradu Oskar? Šta od nje očekujete?

– To je velika stvar, i kroz skromnu kampanju koju smo mogli da priuštimo se mnogo toga dobrog desilo. Od sjajne kritike u časopisu The Hollywood Reporter, pa do nekih veoma zanimljivih i korisnih poznanstava koja su se kroz taj proces desila. Članovi Akademije koji su vidjeli film su sjajno reagovali i sada žalim što nismo imali malo više vremena i budžeta da napravimo još nekoliko dodatnih projekcija. Stekao sam utisak da smo za shortlistu imali šanse.

Da li već imate ideju za naredni projekat? Šta je sledeće što biste voleli da snimite?

– Imam u planu jednu mini seriju, i dva filma koja polako pišem. Moram malo i da se rasteretim od posla oko distribucije i festivala, kako bih mogao sa punom snagom da se posvetim tome.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=Rp5NHQHSQtI[/youtube]