Fotografija Čedomira Žarkovića, koja prikazuje bigrene kade Stopića pećine, proglašena je najlepšom fotografijom zaštićenog prirodnog dobra na svetu za ovu godinu na međunarodnom foto-konkursu „Viki voli Zemlju”. Ovaj konkurs je organizovala Zadužbina „Vikimedija”, svetsko neprofitno udruženje koje održava i upravlja „Vikipedijom”, najvećom svetskom onlajn enciklopedijom.

Devet članova internacionalnog žirija biralo je najlepše od 270 fotografija koje su pobedile u 26 zemalja i UNESKO-vom projektu UNESCO Biosphere reserves. U jakoj konkurenciji, fotografija Čedomira Žarkovića izabrana je za najlepši prikaz zaštićenog prirodnog dobra sa objašnjenjem da, pored atraktivnosti i dinamičnosti, ima izuzetnu enciklopedijsku vrednost.

Tragom ove lepe vesti, posetili smo Stopića pećinu, veliki turistički potencijala zlatiborskog kraja.

Tačna starost ove pećine nije utvrđena, ali meštani za nju znaju odvajkada. Utvrđeno je da je nastala produbljivanjem uz pomoć vode, a naziv je dobila po zaseoku Stopići. Sam ulaz u pećinu koja je duga skoro 1700 metara je veličanstven, posebno za ljubitelje epske fantastike.

Dva svoda se izdvajaju na samom ulazu u pećinu, prvi sa 18 metara visine, što ga svrstava u jedan od najvećih u Srbiji i odmah za njima drugi sa 40 metara visine. Po ulasku se može odmah osetiti prijatna temperatura i blago strujanje vazduha. Temperatura u toku proleća je oko 15 stepeni, a tokom zime samo par stepeni toplije nego napolju.
Prvih 250 metara je potpuno uređeno i osvetljeno za turiste, a kroz samu pećinu protiče Trnavski potok, po kome se ova pećina svrstava u rečne pećine.

Pet celina su karakteristične za ovu pećinu „Svetla dvorana“, „Tamna dvorana“, „Velika sala sa kadama“, „Kanal sa kadama“ i „Rečni kanal“, što su potvrdili česki speleolozi koji su je prvi ispitali celu. Odmah iza svetle dvorane koja je na samom ulazu u pećinu nalazi se tamna dvorana u kojoj vlada povoljna klima za stvaranje stalaktita, kojima je za formiranje jednog centimetra potrebno sto godina.

Primetićete naravno i stanovnika svih pećina – slepe miševe, kome društvo prave račići, paukovi, ribice.
Atraktivnost pećine uočljiva je na svakom koraku. Bigrene kade u trećoj celini deluju nestvarno, a ako u trenutku posete budete imali sreće da ih vidite napunjene vodom, doživljaj je još bogatiji. Ima ih preko stotinu sa svojim različitim dubinama od par centimetra do čak 7 metara. Sa posebnog stajališta vidi se sva njihova lepota i posebnost.
Izvor života je naziv vodopada u samoj pećini koji je visok 10 metara. Kada ima vode, osećaj je neverovatan. Zbog buke koju pravi teško je čuti sagovornika, pa nije neobično ako osećate malu dozu straha.

Ovo je jedna od najlepših pećina u Srbiji kojom je oduševljen bio i sam Jovan Cvijić.