Ima pisac Robert Perišić jedan odličan naslov koji glasi „Svi tečajevi počinju u jesen“. I zaista, u ljudskim društvima na Zapadu nekakav je običaj da je jesen početak nove „sezone“ u oblasti kulture u najširem smislu. U jesen počinje školska godina, u osnovnom i u srednjem, i u visokom obrazovanju, a u skladu s tim se ponašaju i pozorišta, televizije, izdavačke kuće i tako dalje. Već decenijama u Beogradu je rana jesen vrijeme kad se održava međunarodni pozorišni festival Bitef, kao i čuveni Sajam knjiga, koji je bez premca južno od Frankfurta. Likovne umjetnosti se fokusiraju na Oktobarski salon. Jesen je i vrijeme kad se u Beogradu posljednjih godina održava i vrlo značajan Festival autorskog filma, ali ipak glavni beogradski filmski „punkt“ FEST tradicionalno se održavao krajem zime, otprilike u vrijeme oko dodjele Oskara.

Podjele koje se osjećaju u srpskom društvu posljednjih godina osjećaju se i na festivalima. Naravno, nisu tu bez uticaja i pandemija od prije nekoliko godina, kao i recentne blokade. Stoga neko vrijeme nije bilo pravog FEST-a i to se definitivno osjetilo među publikom. Ove godine je, međutim, FEST najavljen za prvu polovinu oktobra, a filmovi predviđeni na otvaranju i zatvaranju privlače veliku pažnju.

Prije nego se okrenemo FEST-u, fokusirajmo se na Bitef. Ovaj festival prošle godine nije održan, a nesuđeni autorski tim organizovao je dosta zapažen „alternativni“ Ne:Bitef. Dio kulturne javnosti koji je snažno suprotstavljen aktuelnoj vlasti kao da je pozdravio takav razvoj događaja. Rijetki su bili pomirljivi glasovi. Jedan od takvih je glas istaknutog glumca Svetozara Cvetkovića koji je nedavno u jednom intervjuu izjavio: „Ja sam oduvek bio protiv toga da se predstave ne igraju, ne bi li se time eventualno vlasti ukazalo da postoje nepravilnosti u društvu. Ne verujem da je to imalo efekta. Nikad nisam mislio da umetnost treba da stane kao protest protiv vlasti, bilo koje, bilo gde. Pogotovo ne treba da stanu pozorišta. To je jedino mesto sa kojeg nešto može da se izrazi, da se kaže.“

Ovogodišnji Bitef na programu je od 13. do 20. septembra. Program je zanimljiv i međunarodni, mada mnogo drukčiji od onog koji je prvobitno najavljen. Naime, praktično sve prvoselektovane predstave iz inostranstva su naknadno otkazane jer su pomenuta pozorišta odbila da dođu iz neke vrste protesta, a ta otkazivanja su suštinski indukovana time što su iz Srbije pozvani na solidarnost sa ovdašnjom „umjetničkom zajednicom“. Organzitori su uspjeli da naknadno pozovu trupe iz Bugarske, Ruske Federacije, Gruzije, Turske, Moldavije i Tunisa. Tako je silom prilika srpska publika dobila šansu da se upozna s teatrom iz zemalja koje u Beogradu rjeđe gostuju nego pozorišta iz zapadnoevropskih zemalja. Selektor ovogodišnjeg Bitefa Spasoje Ž. Milovanović izjavio je ovih dana: „Pozorište ne može biti brže od istorije. Njegova vrednost je u tome što može da prepozna promene koje se tek naslućuju i da ih prevede u umetničko iskustvo. Zato je Bitef i dalje prostor u kojem različiti pozorišni jezici, različita društvena iskustva i različita mišljenja mogu da se sretnu. Nit koja ih povezuje jeste znatiželja i spremnost da se suočimo sa trenutkom. A pitanje koje ostaje jeste kakvo društvo nastaje, kakav je njegov dramski potencijal i kako pozorište može da utiče na njega. (…) Nije teško osuditi čoveka koji traži funtu mesa. Mnogo je teže sagledati svet u kojem je takav zahtev postao moguć.“

Na dan završetka Bitefa, održaće se Ne:Bitef zamišljen, po riječima organizatora, „kao zajednički, pobunjenički i slobodarski čin građanske neposlušni i kreativnosti, kao Užička republika dok je kultura pod okupacijom“. Organizatori preciziraju da ovogodišnje izdanje donosi kolektivni, horizontalno organizovan festival mikro-scena, koje će širom grada dočekivati posjetioce 20. septembra od 12 do 18 časova te dodaju: „Ulaz na svih šezdeset lokacija biće besplatan. Svaku od ovih mikro-scena kuriraće po jedan lokalni kulturni radnik/radnica, nominovan/a od strane zajednice, koji će na svojoj sceni predstaviti jednog umetnika, kolektiv ili delo koje je obeležilo 60 godina dugu istoriju Bitefa. Za ovu priliku posebno osmišljeni performansi, izložbe, radionice, razgovori o predstavama i druženja sa umetnicima i kulturnim radnicima održavaće se na brojnim adresama izvan institucionalnog sistema pozorišta – u nezavisnim društvenim i kulturnim centrima, knjižarama, kafićima, poslastičarnicama, stanovima i drugim prostorima slobode,“

FEST je na programu od 2. do 11. oktobra. U centru pažnje su domaći filmovi predviđeni za noć otvaranja odnosno zatvaranja. Ta dva filma su tematski povezana. Prvi je magnum opus doajena Lordana Zafranovića: dugo očekivana „Djeca Кozare“. Drugi je žanrovski film, snimljen u Argentini, o atentatu koji je Blagoje Jovović izvršio na Antu Pavelića, pod naslovom „Ruka pravde“, a koji je snimio mladi Nemanja Ćeranić.

Vrijedi makar na kraju pomenuti i Sajam knjiga koji je na programu od 23. do 31. oktobra. Ovo je posljednji Sajam planiran na dosad uobičajenoj lokaciji, dok je od iduće godine nova lokacija u Surčinu. Iako mnogi izdavači ove godine najavljuju bojkot, ovo izdanje Sajma barem po nečemu će, eto, biti posebno i specifično. Dan uoči završetka Sajma knjiga, otvara se likovna manifestacija Oktobarski salon. Tako da su septembar i oktobar u znaku kulture i umjetnosti, a paralelno sa predizbornom kampanjom.