Poslednjih meseci i u Hrvatskoj i u Srbiji najavljuje se ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka. Iako je tema u javnom prostoru prisutna već godinama unazad, čini se da se ovog puta ideja zaista kreće u smeru realizacije. Međutim, kao i svaki put kad je bilo ozbiljnijih reči i predloga o ponovnom uvođenju vojnog roka, reakcije javnosti su oštro i nepomirljivo podeljene. Za jedne je to populistički potez dodvoravanja desnom biračkom telu, za druge bezbednosno pitanje od najvećeg značaja. I dok je jednima to gubljenje sredstava i vremena, drugi smatraju da taj period treba značajno produžiti da bi se postigli ikakvi rezultati. Tako je jedina tačka slaganja zapravo ta da je vojni rok u takvom obliku upitan, oko toga se svi slažu ma u kom pravcu dalje razrađivali svoje argumente. A prostora za različite argumentacije i interpretacije ima dosta, jer se za sada zna vrlo malo pouzdanih informacija o tome kako će vojna obuka zapravo izgledati. Analitičari i stručnjaci upozoravaju da treba najpre sprovesti niz administrativnih mera, pripremiti logistiku, da su infrastrukturni troškovi ogromni, ali i da je ogromno znanje i trud potrebno za realizaciju ove zamisli. Mnogo je otvorenih pitanja, a tema jedna od onih koja lako mobiliše različita osećanja, i to ne samo ona antimilitaristička ili patriotska, već i mnoga druga, mnogo racionalnija.

U Hrvatskoj je jedan od najvećih zagovornika vraćanja vojnog roka ministar odbrane Ivan Anušić. On već mesecima najavljuje vraćanje obaveznog vojnog roka za početak 2025. godine za mladiće starije od 18 godina, ali uz napomenu da se detalji još dogovaraju i da nije obavljena politička procedura. Za to je potreban politički dogovor vrha države, kao i usvajanje izmena Zakona o odbrani s obzirom na to da taj zakon propisuje da služenje vojnog roka traje šest meseci, a ne najavljena dva. Takođe je naglasio da se ništa neće raditi dok ne prođu predsednički izbori… A upravo u izborima mnogi vide razlog ponovnog pokretanja ove ideje, 16 godina nakon što je obavezno služenje vojnog roka ukinuto.

Obaveza služenja vojnog roka u Srbiji je ukinuta 1. januara 2011, čime je država prešla na model profesionalnih oružanih snaga, uz mogućnost dobrovoljnog služenja vojske. Nešto više od 13 godina kasnije, krajem ovog septembra, Vlada Srbije usvojila je Zaključak o formiranju Radne grupe za razmatranje aktivnosti i mera u cilju aktiviranja obaveze služenja vojnog roka u trajanju od 75 dana. Premijer Srbije Miloš Vučević, kao najglasniji zagovornik ove ideje, najavio je pune kasarne za septembar 2025. godine. Pre toga bi takođe trebalo usvojiti predlog izmena zakona kojim će to biti omogućeno, odnosno sve u vezi vojnog roka definisano i uređeno. On je istakao da se Srbija ne sprema za rat, već čuva mir jer „što je vojska jača – mir nam je sigurniji“.

U vreme kada mnoge druge evropske države povećavaju budžete za odbranu i razmatraju ili sprovode ponovno služenje vojnog roka, paralelno kretanje u tom smeru i Hrvatske i Srbije, srećom, zaobišlo je tumačenja koja preispituju taj paralelizam i učitavaju uzročno-posledičnu logiku. Previše je nedoumica i pitanja bez odgovora koja preokupiraju i građane i medije. Naposletku, uz prigovor o savesti, koji je po ustavu garantovan i u Srbiji i u Hrvatskoj, pitanje je koliko je ta najavljena vojna obaveza zapravo obavezna, a tek onda kako bi izgledala.

Tako je ono čemu se starija populacija raduje i naslađuje pod velikim znakom pitanja. Naime, za ponovno uvođenje vojnog roka najviše se zalažu oni na koje se ta obaveza ne bi odnosila, oni koji bi mlade da nauče redu i disciplini, famoznom nameštanju kreveta, ranom ustajanju i poštovanju autoriteta. Njima se premijer Srbije i obraćao kada je rekao da će „mame i tate biti suštinski zahvalni jer će vojska njihove sinove još bolje pripremiti za život, da dalje stasaju kao muškarci“. Taj generacijski nesklad u vrednostima trenutno je najveći saveznik i pobornik ideje da se vrati vojni rok. Koji je toliko snažan da će progledati kroz prste brojnim, vrlo izvesnim manjkavostima. Ipak, ako ta lekcija iz discipline i odgovornosti bude izvedena kao i pripreme za nju, slabo se možemo nadati prolaznim ocenama.