Ove sedmice je u Beogradu održana sedma po redu Konferencija novinara i medija dijaspore i Srba u regionu. Jednodnevni skup je 27. decembra u prostorijama pres centra Udruženja novinara Srbije privukao mnoge novinare iz Beograda i regiona, kao i kolege iz dijaspore. Govorilo se o ulaganju u srpske medije u dijaspori, o različitim oblicima medijske saradnje, predstavljena je i zanimljiva analiza veb prisustva organizacija i medija Srba u regionu. Konferenciju je organizovalo Udruženje novinara Srbije u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova Republike Srbije i Upravom za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, a učesnike je najpre pozdravila Ljiljana Smajlović, predsednica UNS-a.

Nakon nje se prisutnima obratio Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade Srbije i Ministar spoljnih poslova, istaknuvši značaj ove prilike da se predstavnici medija okupe, pruže jedni drugima podršku, razmene iskustva.

– Očuvanje srpskog jezika i nacionalnog identiteta je danas od izuzetnog značaja kada su integracioni procesi u zemljama prijema toliko snažni da pripadnici najmlađih generacija često ne znaju svoj maternji jezik. Ministarstvo inostranih poslova sprovodi konkurs za finansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u rasejanju, a koje sprovodi uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, te doprinosi očuvanju srpskog jezika i čiriličnog pisma. Samo udruženim naporima sa resorima kulture i obrazovanja, medijima, SPC-om, nevladinim organizacijama i udruženjima dijaspore i Srba iz regiona moguće je napraviti određene pomake. U domenu medijskog delovanja udruženja i organizacija pokazali smo da uporni i kontinuirani rad i ciljana uložena sredstva u edukaciju daju rezultate – posebno među mladim ljudima i pripadnicima onlajn zajednice u dijaspori – naveo je ministar Dačić u svom uvodnom obraćanju.

 

Učesnike Konferencije, polaznike decembarske novinarske prakse, kao i predstavnike srpskih organizacija i udruženja iz regiona pozdravio je i Nino Brajović, državni sekretar za informisanje i medije u Ministarstvu kulture i informisanja. On je podsetio da je ranijih godina Udruženje novinara Srbije u saradnji sa Upravom za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu (a pre toga sa Kancelarijom za dijasporu) intenzivno radilo na konferencijama novinara iz dijaspore.

– Uspeli smo da u poslednjih deset godina u saradnji sa Ministarstvom kulture razvijemo i projekte finansiranja medija Srba iz regiona. To desetogodišnje iskustvo nam je pomoglo da poslednjih godina uvedemo i stalnu studijsku praksu novinara medija iz regiona u našim nacionalnim medijima, i to je dalo veoma dobar rezultat – istaknuo je Brajović.

Brajović je posebno pozdravio sedmoro novinara iz regiona koji su tokom decembra boravili u beogradskim redakcijama. Podsetio je i da je ranijih godina devetnaestoro novinara prošlo tu vrstu edukacije.

– Uspeli smo da edukujemo i 25 polaznika škola na daljinu, škole veb novinarstva koje pohađaju naši novinari iz dijaspore. To je rezultiralo popravljanjem kapaciteta naše medijske zajednice u regionu i dijaspori. Podaci govore da je Srbija zemlja koja van teritorije Kosova ima oko 7,5 miliona stanovnika, a da je skoro 4 miliona Srba van granica Srbije. Medijska globalizacija nam daje dobre mogućnosti da medijsku politiku Srbija prilagođava tim činjenicama. Ministarstvo kulture i informisanja ove godine radi novu strategiju razvoja medija i nameravamo da ovoj oblasti posvetimo dužnu pažnju. Konkurs za finansiranje srpskih medija u regionu biće objavljen u februaru, a za to bi trebalo da bude izdvojeno najmanje onoliko novca koliko je bilo prošle godine, a to je 20 miliona dinara.

Brajović je naveo i da će se pomagati projekti sufinansiranja i drugih srpskih medija u dijaspori.

– Od toga ćemo imati veliku korist. Od tog velikog broja naših ljudi koji žive u inostranstvu procenjuje se da u 24 zemlje imamo između 1000 i 70.000 pripadnika našeg naroda, i to je broj koji predstavja medijsku zajednicu kojoj treba da budu posvećeni naši mediji u dijaspori i regionu. Saradnja onlajn medija i pružanje edukacije trebalo bi da donesu dobre rezultate. Ova konferencija je mesto gde se razmenjuju iskustva predstavnika različitih medija i stavovi o tome kako se Vlada Srbije odnosi prema medijima u dijaspori. Ono što je važno je da su Ministarsvo kulture i Uprava za dijasporu otvoreni za saradnju i da mediji mogu da računaju na nacionalnu pomoć, kao što je do sada bio slučaj.

– Primetili smo da se poslednjih godina razvijaju onlajn platforme u regionu, i da u tome Hrvatska malo kasni gde je dosta starijeg stanovništva i dominiraju štampani mediji. Za Srbe u Hrvatskoj treba da podstaknemo razvoj onlajn medija i da na taj način popravimo medijsku sliku – zaključio je Brajović.

O srpskom jeziku

U delu konferencije naslovljenom Podrška iz matice – Jezik i pismo najpre je govorio Dragan Hamović, specijlani savetnik ministra kulture i informisanja, koji je predstavio akciju “Negujmo srpski jezik”.

Akciju čini predstavljanje kratkih filmova u kojima se duhovito, plastično i prijemčivo objašnjava koje su najčešće jezičke dileme i zabune. Navode se najčešće greške u pisanju i izgovaranju i precizira šta je pravilno. Više kratkih igranih formi predstavljaju različite govorne situacije, nedoumice i tipčne jezičke greške. Do sada su ovi filmovi predstavljeni u različitim medijima. Pripremaju se i nove forme u kojima će, pored jezičkih nedoumica, biti predstavljeni i citati o jeziku iz prostora srpske kulture – poslovice, kao i citati velikih književnika. Takođe, biće predstavljeni plakati i bilbordi na kojima će prepoznatljivi ljudi iz javnog života apelovati na ljude da razmišljaju o jeziku. U planu su i razni programi koji će se odvijati u osnovnim školama u Srbiji, kao i organizovanje akreditovanih stručnih seminara za nastavnike srpskog jezika.

Dragan Hamović je naveo da će kampanja “Negujmo srpski jezik” od kraja januara biti predstavljena u više gradova u Srbiji.

– Mislim da je ova akcija važna i za maticu i za Srbe u regionu i za Srbe u rasejanju. Ova akcija će se širiti kroz centre u Srbiji, a već je predstavljena i u Republici Srpskoj. Nastojaćemo da se pozabavimo bitnim stvarima u matici, a Srbi u regionu i Srbi u dijaspori, odnosno njihove organizacije, dobrodošli su da u saradnji sa Odborom ove akcije krenu dalje u njenoj realizaciji.

Predstavljen je i projekat “Učimo ćirilicu” koji zajedno realizuju Frankfurtske vesti i Zavod za udžbenike iz Beograda.

Jelena Petković, novinarka Frankfurtskih vesti i autorka ovog projekta navela je da je on osmišljen kako bi deca u rasejanju mogla lako i na zabavan način da uče ćirilicu, zavole ovo pismo i nauče ponešto o istoriji i kulturi svog naroda.

Na konferenciji je bilo reči i o radijskom programu za Srbe u regionu i dijaspori, važnim za informisanje, ali i za očuvanje kontakta sa maternjim jezikom. Milada Popović, glavna i odgovorna urednica Prvog programa RTV Vojvodina govorila je o sadržaju ovog programa, njegovom značaju i slušanosti. Ona je navela da pored dnevnih informativnih programa postoje i posebne, veoma slušane emisije koje se emituju petkom od 20 do 22 sata, gde o svojim iskustvima govore istaknute ličnosti iz dijaspore. Program nazvan  Naše priče čine reportaže o ljudima iz dijaspore, a posebno je zanimljiva emisija Via Vojvodina Via regija koja se emituje svakog dana iz različitih studija u dijaspori – iz Pečuja, Zagreba, Banjaluke, Podgorice i Budve.

Jačanje medija

Deo konferencije bio je posvećen jačanju onlajn kapaciteta medija, organizacija i udruženja Srba u dijaspori i regionu. Govorilo se i o ulozi medija u informisanju srpske zajednice u inostranstvu, kao i u njenom promovisanju, te o dosadašnjoj podršci medijima dijaspore i Srba iz regiona.

Posebno zanimljivo je bilo predstavljanje analize veb prisustva organizacija i medija Srba u regionu. Analiza je obuhvatila 13 veb sajtova, a na njoj su radili Pavle Zlatić i Veroljub Zmijanac, predavači Škole veb novinarstva Udruženja novinara Srbije. Oni su istakli da su se trudili da se u ovoj analizi fokusiraju na rešenje izazova, kao i da navedu opšte preporuke za svaki od analiziranih sajtova.

Analiza je obuhvatila sajtove koji predstavljaju određene organizacije (Samouprava Srba u Mađarskoj, Matica Srpska Crna Gora, Prosvjeta Banja Luka, Srpsko narodno vijeće iz Hrvatske), zatim portale organizacija (Savez Srba u Rumuniji, Udruženje srpskocrnogorske manjine u Skadru Morača-Rozafa iz Albanije, Zajedničko veće opština Vukovar), kao i informativne portale (Srpske nedeljne novine, Mađarska; Spona, Makedonija; SrbTel, Makedonija; Identitet, Albanija; Srpske novine, Crna Gora; P-portal, Hrvatska).

Opšti zaključci ove analize su da informativni portali najviše prate tehnološke trendove, a da su portali organizacija tehnički manje napredni. Samo pet sajtova je prilagođeno mobilnim uređajima (imaju takozvani responsive design koji omogućava lako čitanje sajta na pametnim telefonima i tabletima). Analizirano je i koliko su jasno postavljeni ciljevi i misije portala, njihov sadržaj, frekventnost objavljivanja informacija, prisutnost na društvenim mrežima, kao i postojanje dvojezičnosti, odnosno mogućnosti izbora između dva pisma. Analiza objašnajva i kako jednostavno promeniti dizajn portala, privući redovnu publiku, kako se obratiti mlađoj publici, kako angažovati pripadnike određene zajednice u zajedničke delatnosti…

Autori analize naveli su da je opšta preporuka za sve autore i urednike portala da opremaju članke multimedijalnim sadržajima (fotografije i video zapisi), te da predvide postojanje komentara koji mogu da budu korisne smernice uredništvu. Pored ostalih preporuka posebno je naglašena važnost upotrebe društvenih mreža za promovisanje portala i njegovog sadržaja.

Na samom kraju jednodnevne konferencije održana je i korisna radionica pod nazivom – Upotreba fejsbuka – kako da organizacije i udruženja iskoriste ovu družtvenu mrežu za afirmaciju i aktivaciju.

[pullquote class=”full”]

Iskustva iz dijaspore

Na Konferenciji u Medija centru UNS-a govorili su i predstavnici organizacija i udruženja Srba u dijaspori i u regionu. Oni su predstavili svoj rad, rezultate, izazove sa kojima se suočavaju. Govorili su predstavnici štampanih i elektronskih medija iz Mađarske, Francuske, Makedonije, Crne Gore, Republike Srpske, SAD.

Ovaj deo konferencije doneo je zanimljive priče iz rasejanja, i preneo raznolika iskustva.

Organizacijama i udruženjima iz dijaspore i regiona, medijima i drugim zainteresovanima bilo je omogućeno da predstave svoje medijske projekte namenjene dijaspori i Srbima u regionu. Tako su u nastavku panela govorili Diana Kondić Đurić, Srpske nedeljne novine i Kulturni i dokumentacioni centar Srba, Mađarska; Saša Pešić, svisrbiuparizu.com, Francuska; Žarko Nikolić, srbtel.mk, Makedonija; Đorđe Brujuć, srpskenovinecg.com, Crna Gora; Dragan Krošnjar, Krajiški kulturni centar „Sveti Sava“ Republika Srpska BiH; Predrag Karasović, Teslina naučna fondacija, SAD; Ivan Zeljković, nasbiro.com , UAE.

[/pullquote]