Međunarodni dan žena sa sela obeležen je 16. oktobra i u Negoslavcima. Četvrtu godinu zaredom Aktiv žena SDSS-a Vukovarsko-sremske županije organizuje proslavu ovog praznika, koji je ustanovljen još 1995. godine na 4. Svetskoj konferenciji žena u Pekingu.
Ovogodišnji Međunarodni dan žena sa sela okupio je veliki broj žena, članica i simpatizerki SDSS-a iz Vukovara, Negoslavaca, Starih Jankovaca, Bijelog Brda, Dalja, Borova, Markušice i Trpinje koje su prikazale svoje proizvode, rukotvorine, gastro specijalitete i plodove jeseni.
Sa temom Jesen u Negoslavcima predstavile su se članice Aktiva žena SDSS-a opštine Negoslavci.
– Mlađe generacije žena u Negoslavcima se sve više okreću visokom obrazovanju, a sve manje poljoprivredi, koja ostaje u tradiciji davnih vremena. Aktiv žena SDSS-a opštine Negoslavci trenutno okuplja tridesetak članica, a njihov broj se svakim danom povećava. Nismo fokusirane samo na rad u Aktivu žena, već stojimo na raspolaganju za bilo kakav društveni događaj u selu. Kroz rad se trudimo da doprinesemo kvaliteti života ljudi u lokalnoj zajednici, jer smo svedoci svakodnevnog odliva stanovništva. Ovu manifestaciju treba shvatiti kao mogućnost za dobro i kvalitetno druženje, mogućnost da kroz neformalne razgovore dođemo do ideje više, koju možemo realizovati u narednom periodu – kazala je predsednica Aktiva žena SDSS-a opštine Negoslavci Biljana Pejić.
Među ženama koje su izlagale veliki je broj nezaposlenih, pa je ova manifestacija imala za cilj umrežavanje i povezivanje jednih sa drugima.
– Svesni smo da je najveći problem naših žena nezaposlenost. Svi jedva čekamo rezultate programa Zaželi i svi gledamo kada će se naše žene početi zapošljavati i biti od koristi. One su svakodnevno od koristi, ali nažalost ne zarađuju. Nezaposlenost je pre svega problem žena pripadnica srpske nacionalne manjine i to je ono na čemu ćemo mi u SDSS-u intenzivno morati raditi. Ovakve i slične manifestacije su jako dobrodošle jer pomažu ženama da se okupe, edukuju i povežu. Primećujem da je Međunarodni dan žena sa sela iz godine u godinu sve masovnija manifestacija, i svake godine nam se javlja sve više žena koje uvek pozitivno reaguju. Žene vole da budu deo nečega, jer kako kažu, pet dana se pripremaju, a onda još pet dana pričaju o tome. Mislim da je ta jedna usmena predaja o tome kako je bilo, kako je to upravo SDSS okupio žene i pokazao da o ženama ne brine samo tokom izbornog procesa, već tokom sve četiri godine, mislim da je to prava poruka – istakla je podpredsednica SDSS-a Dragana Jeckov.
Jeckov je prva žena zastupnica srpske nacionalne manjine u Hrvatskom saboru. Iako zbog prirode posla često putuje u grad, ipak se opredelila za život na selu.
– Rođena sam i odrasla na selu, udala sam se u selo i selo volim. Mi koji živimo blizu grada ne osećamo izolaciju. Na selu nam je sve dostupno – hrana, plodovi, bašta, vrt sa cvećem. To su sve blagodeti koje žene u stanovima nemaju. Svi koji smo rođeni na selu, volimo tu širinu koju pruža polje, dvorište, sokak. To su sve razlozi zbog kojih sam ja opredeljena za život na selu i sigurna sam da ću ostati na selu, jer ja zaista volim selo, volim zemlju i volim tu seosku prisnost koja još uvek postoji i koju mi u Negoslavcima kroz ovakve manifestacije negujemo – poručila je Jeckov.
U programu obeležavanja Međunarodnog dana žena sa sela učestvovale su i žene koje su svoje hobije pretvorile u male proizvođačke pogone.
Zorana Petković iz Dalja je izložila drvene ukrasne kutije, podmetače, poslužavnike i druge predmete izrađene u dekupaž tehnici, dok je Natalija Staparac iz Dalja prikazala pletene košare takođe napravljene u dekupažu. Mirjana Čupić iz Borova i Aleksandra Sabadoš iz Vukovara su obogatile štandove čitavom paletom prirodnih sapuna, šampona i drugih proizvoda na bazi bilja. Po prvi put izlagale su i predstavnice Avon kompanije koje su promovisale proizvode čijom kupovinom se pomaže borba protiv raka dojke. Na ovaj način, one su pokušale osvestiti žene sa sela o potrebi brige za sopstveno zdravlje.
Sve je više žena koje se okreću prirodnoj kozmetici, a ljubav prema lavandi podstakla je Aleksandru Sabadoš iz Vukovara da krene u preduzetničke vode.
– Proizvodnjom lavande i prirodnih proizvoda koji su bazirane na lavandinom eteričnom ulju, suprug i ja se bavimo poslednjih desetak godina. Lavandom smo se počeli baviti jer smo imali samo jedan hektar zemlje i zato što se na toj površini nije mogla uzgojiti nikakva tradicionalna kultura koja bi imala određene prinose. Pre deset godina lavanda je zbog klimatskih promena bila nešto novo na kontinentu. Danas je to izuzetno skup hobi, kojim se bavim isključivo zato što volim lavandu i zato što je lavanda postala moj stil života. Trenutno proizvodimo širok spektar prirodnih proizvoda – od masti, hidratantnih krema, sapuna, šampona do balzama za usne koji se temelje na lavandinom eteričnom ulju. Ljudi se sve više okreću prirodi, žele znati poreklo onoga što kupuju. Naši proizvodi traju, i za ono što nudimo cene nisu visoke – rekla je Sabadoš.
U Negoslavcima su i ove godine gošće manifestacije bile članice Aktiva žena SDSS-a Grada Vukovara, koje su na svom štandu govorile o ženskom aktivizmu i predstavile prvu ženu i prvu Srpkinju koja je doktorirala – Milicu Bogdanović.
Iz lične perspektive, o tome koliko se njen život promenio od kada je doktorirala, za Privrednikov portal govorila je članica Aktiva žena SDSS-a Grada Vukovara Vesna Vujić.
– Na Filozofskom fakultetu u Osijeku 2014. godine sam doktorirala na temi „Jezik i jezikoslovlje Nikole Andrića“. I pre doktorata bilo je respekta kolega prema meni kako u SDSS-u, tako i u prosveti u kojoj radim već 20 godina, prvo kao učitelj, a sada kao direktor Osnovne škole Trpinja. Oduvek sam bila aktivna, ali primećujem da me sada kolege više uključuju u stručna predavanja, traže od mene savete i pomoć kod lektorisanja. Rekla bih da se moj položaj nije bitno promenio, jer je naše društvo generalno takvo da još uvek ne vrednuje visoko obrazovane ljude na način na koji bi to trebalo. Još uvek imamo stereotipe pogotovo prema visoko obrazovanim ženama. Ono što se zaista promenilo od kada sam doktorirala je povećanje osnovice na platu.
U kulturno-zabavnom delu programa učestvovali su članovi KUD-a „Bekrija“ i pesnikinja Verica Lukić iz Negoslavaca.
Odlučeno je da za sledeću, 2018. godinu, domaćice ove manifestacije budu članice Aktiva žena SDSS-a opštine Trpinja.
