Najpopularnija zagrebačka pečenjara nosi neverovatno ime  – „Kod Srbina“, a situacija je još simpatičnija ako se zna da je to jedno od omiljenih okupljališta Dinamovih navijača.

Nedavno, na stadionu u Maksimiru igrao se najveći hrvatski derbi, Dinamo je ugostio Hajduk. Nervozni Splićani, koji svoju fudbalsku zadovoljštinu traže više od decenije, probijali su se do Maksimira. Za to vreme, iza policijskih kordona, „Bed blu bojsi“, najvatreniji navijači Dinama, poznati po čestim incidentima koje izazivaju, već po navici su umakali lepinju u leskovačke voziće, uz hrvatsko pivo i srpsku rakiju, u pečenjari „Kod Srbina“.

Razne kockice morale su da se spoje i razdvoje da bi priča danas došla baš dovde. Milan Labus je svoju prvu pečenjaru u Zagrebu otvorio još davne 1983. godine, a tri godine nakon toga preko oglasa mu se pridružio i glavni kuvar Voja Milićević iz Kruševca. Iako je Milan u zasluženoj penziji i posao vodi njegov sin Zoran, Voja i dalje šefuje kuhinjom, samo ga odmilja već godinama zovu Vinko.

– Svašta smo prošli, ali već godinama nam je što kažu pesma. Kada je počeo rat, 1991. godine, zapalili su nam lokal. Otac i Voja su otišli u Sloveniju da rade, mi smo ostali ovde. Ali, nisu mogli bez Zagreba, a verovatno ni Zagreb bez njih. Otac je skupio hrabrosti i posle rata, 2002. godine, ovde prvi otvorio restoran sa leskovačkim roštiljem, ovaj put blizu stadiona u Maksimiru – priča Zoran Labus.

[pullquote]

Ako je pre možda i bilo pokušaja nekih navijača da prave probleme, našli su se drugi navijači da ih spreče, jer nas je uvek neko znao

Zoran Labus, vlasnik pečenjare

[/pullquote]

Iako je ideja bila da se pečenjara zove „Bistro MZ“, čim je otvorena, Zagrepčani su je prozvali „Kod Srbina“. Labusima nije ostalo ništa nego da naziv prihvate, pa i kad su ubrzo širili poslovanje na drugi lokal, znali su kako će ga sugrađani prozvati. Njihova originalna receptura pripremanja mesa ubrzo je „Srbina“ pretvorila u omiljeni zagrebački restoran koji neguje tešku hranu. Sve namirnice nabavljaju iz Hrvatske, jedino rakija stiže iz Srbije.

– Nema više negativne konotacije, sada vam ovde pre utakmice svi dolaze na klopu i cugu. Ako je pre možda i bilo pokušaja nekih navijača da prave probleme, našli su se drugi navijači da ih spreče, jer nas je uvek neko znao. Iako sada u Zagrebu postoji barem 50 lokala sa leskovačkim roštiljem, mi smo zbog dobrog mesa i imena postali turistička atrakcija i van Hrvatske, pogotovo za ljude iz Srbije. Dođu ovde pa im sve deluje nemoguće. Lepo sarađujemo i sa Srpskom pravoslavnom crkvom i Srpskim narodnim većem – dodaje naš sagovornik.

Zoran ima dvoje dece, Nikolu i Sofiju, njegov otac Milan, iako je u penziji, i dalje svakog jutra obavezno navraća „Kod Srbina“, barem na kafu.

Izvor: Blic, autor: Aleksandar Latas