Patrijarh konstantinopoljski Josif II umro je u Firenci desetog juna 1439, za vreme koncila na kome su se Zapadna i Istočna hrišćanska crkva poslednji put ujedinile. Umro je srećan, jer je ispunio životnu želju, okupio Vizantiju i Rimsko carstvo nemačkih careva u crkvenom i vojno-političkom projektu velike Evrope. Unija je istina umrla pre nego što su se učesnici sabora vratili kućama, ali patrijarh Josif to nije znao. On je ostao u Firenci, u zidnom grobu Crkve Santa Maria Novela, transept desno, iza portreta u stilskom hibridu Istoka i Zapada. „Sada se Firenca brine o meni“, stoji uklesano na kamenoj ploči. Josifov grob je znak pored puta svih izneverenih evropskih unija.

Prva stvar koju su najavili deklamatori poetske politike, naša pametna deca, jeste podizanje sajta za zviždače www.denuncijacije_whistleblowing.com. Držali su pobedničku konferenciju za novinare na osvojenoj teritoriji Pionirskog parka, da svi vide kako je egzorcizam nad genium loci bio uspešan. Pozvali su sve poštene da prijave grešne. Prijavite mamu i dedu. Prijavite profesora jer je rekao da ste neozbiljna dečurlija. Ohrabrujte zaposlene da se špijuniraju i uhode, da pišu anonimne prijave. Ko zna, jedna od sto će verovatno biti utemeljena, uz malo sreće i dve. Ostalo će biti osvete, stari računi, ukratko prihvatljiva kolaterala.

„Nigde kod savremenih evropskih naroda nisam srela takav prezir prema vlastitoj državi. I ovde u EU se mrze političari, stranke i protivnici – ali niko zbog toga ne dovodi u pitanje nacionalnu državnost.“

Kad se sve sabere, profesorka sociologije Marija Vasić i teolog Vukašin Milićević su tragične osobe. Bog ih je smestio u pogrešno vreme. Mogao je da ih pošalje na Nikejski vaseljenski sabor 787 da se bore protiv lažnih idola. Ili pola veka ranije u Konstantinopolj kod Lava III, da mu ojačaju partijski tim ikonoklasta. I kasnije bi im Bog učinio milost, da ih je kao kalviniste pustio na Delft 1566 da razbijaju inventar po crkvama. Ili u Pariz 1789 kad je masa trpala  pozlaćene statuice Majke Božje u džepove. Ovako, mnogo su okasneli. Sve su drugi već razbili i razvukli što se moglo. Ono što je ostalo, predano čuvaju katoličke i pravoslavne crkve.   

Koncerti Marka Perkovića Tompsona, održani u Zagrebu (5.7.) i Sinju (4.8.) dominantna su tema ovog leta u hrvatskoj javnosti. Reakcije na reakcije na te rok koncerte posebnog tipa dominiraju na naslovnicama čak i preko tema kao što su mirovni pregovori oko Ukrajine, ili neredi u Srbiji.

Blokada Autokomande na 24 sata je izgledala, barem ličila, na klimaks studentske pobune u Srbiji. Tenzija je istina nakratko pala, ali je suspense brzo vratio izgubljene teritorije unutar javnog prostora. Srbija gori u revoluciji. Srpski politički mentalitet jako voli revolucije. Istorijski gledano, nasilne smene vlasti su droga za srpski politički mentalitet. Ko god podržava srpsko političko telo u revolucionarnom besu i zaobilaženju demokratske procedure, taj samo pruža heroinsku špricu jednom narkomanu.