Šira publika ga pamti po ulogama u filmovima i serijama “Šišanje”, “Montevideo”, “Senke nad Balkanom”… Trenutno ga na malim ekranima gledamo u glavnoj ulozi krimi-trilera “12 reči” gde sa Tihomirom Stanićem razotkriva prljave sveze kapitala i sudstva, ali i kao domaćina serijala “Veslom kroz Srbiju” gde se odlično snašao u ulozi voditelja, iako kaže da mu to nije bilo nimalo lako. Viktor Savić, jedan od najpopularnijih glumaca mlađe generacije, pored Pozorišta “Boško Buha”, čiji je stalni član, redovno nastupa i u Teatru na brdu. Ovo pozorište simboličnog naziva jedno je od najmlađih u Beogradu, a pokrenuo ga je pre tri godine upravo on sa kolegama glumcima. Podarili su tako beogradskom kvartu Banovo brdo prvu pozorišnu scenu. Od komedija, sa kojima su počeli kako bi privukli publiku, došli su do širokog repertoara i predstava koje progovaraju o vrlo važnim društvenim pojavama, poput najnovije “Mačka pečena” koja se bavi rodno zasnovanim nasiljem. Viktor Savić bavi se i muzikom, ali se ne ustručava da javno progovori o aktuelnim temama i podrži akcije za koje veruje da su važne. Poslednja u nizu je ona koja je trenutno podelila čitavu Srbiju i bukvalno je izvela na ulice.

Zašto ste odlučili da podržite borbu protiv Rio Tinta?

Ja ne podržavam borbu protiv Rio Tinta, već podržavam borbu za prirodu, za vodu i za vazduh i za Srbiju. Mislim da je to moja dužnost. Kada neko hoće da ugrozi moju zemlju, na bilo koji način, meni je dužnost da se nađem u odbrani svega toga. Ova borba nije upućena ni protiv koga, ko to tako doživljava – to je njegov problem. Ukoliko se neko tu nađe i uključi se u tu borbu i stane na stranu ovih ljudi koji žele da ugroze našu prirodu, onda borba može da postane i protiv njih, ali to je njihovom voljom, ne mojom. Ja nisam nikakav aktivista, ja sam glumac i jednostavno svoje lice koristim da bih skrenuo pažnju. Jer slušajući stručne ljude koji znaju više o tome šta je litijum i šta je sve to o čemu se tu radi, ja jednostavno mogu samo da skrenem pažnju da slušaju njih i da stanemo u odbranu naše zemlje. Jer ono što nam se zauzvrat nudi jesu pare, a materijalno je prašina koja ne ostaje.

Koristite svoje lice i ne štedite ni vreme ni trud za stvari koje prepoznajete kao vredne.

Mislim da ovaj moj posao i ta popularnost nije sama sebi svrha. Jer ukoliko se ne usmeri u pravom smeru, može i mene da pogrdi i da me odvuče u nekom pogrešnom pravcu. Mislim da se sve to dešava zbog toga da bih u jednom trenutku stao i uticao možda na neke ljude. Danas je takvo vreme da se, nažalost, više pitaju glumci i neka estradna lica nego stručnjaci, da im se više veruje. Ne kažem da je bilo šta tu moja zasluga, ali jednostavno idem po osećaju. Naravno, čak ni u ovom slučaju nisam ni za kakvu anarhiju, nisam ni za kakvu mržnju i agresiju, a vrlo lako to može da se pretvori u to. To ne odobravam i ograđujem se u startu odmah od svega toga, kao što sam i kad sam se pojavio na televiziji rekao da to nije politička borba.

Kako uspevate da se zaštitite da vas ne zloupotrebe u političke svrhe?

Ne uspevam, ja kažem transparentno šta mislim i mislim da je ljudima uglavnom jasno. Ako neko bude hteo da to zloupotrebi, sigurno će i uspeti u tome. Danas je takvo vreme, vreme fotošopova i lažnih izjava, tako da mislim da im to neće biti problem. Možda im još uvek nisam na radaru. Ko god to bio, da ne upirem prstom, jer ovde je sve nekako crno-belo, pa ukoliko nisi ovde, znači – onde si, ukoliko nisi tamo, znači – ovamo si. To uopšte nije tačno, ja sam iznad svega toga, što bi vladika Nikolaj rekao – iznad Istoka i Zapada.

Podržavate stvari koje nisu popularne. Bavite se i humanitarnim radom. Da li uspevate ljude da senzibilizujete, ipak su teška vremena?

Ne treba tu očajavati, sama reč “humanitarno” govori, svi smo mi ljudi i to su međuljudski odnosi i međuljudski rad, pomaganje jedni drugima. Sve što imam na ovoj zemlji gde se nalazim – ništa nisam zaslužio, sve sam dobio, sve je ovo dar što imam. Da li je to talenat, da li je to zdravlje, da li je to bilo kakvo umiljenje. Tako da ne smatram da sam ja nešto zavredio, zbog toga se i ponašam u skladu sa tim, radim minimalno koliko mogu, a mogao bih i mnogo, mnogo više… A rezultati, i to je opet volja Božja.

Poznati ste po svojim patriotskim stavovima. Je li lako danas imati patriotski stav, a da vas ne svrstaju u nacionaliste?

U Srbiji verovatno nije. Ne znam kako je u drugim zemljama, ali ovde su uvek najglasniji ovi koji se stide svog porekla i svoje braće i sestara. Koliko god da nemam isto mišljenje sa nekim, to je moj brat i ne mogu od njega, nemam mač da sečem, niti treba to raditi na taj način. Bitno je razumevanje. Mogu da razgovaram i s ljudima s kojima nemam isto mišljenje, čak se i družim sa ljudima koji nisu baš oduševljeni time što žive u Srbiji, što su Srbi poreklom i našom istorijom, politikom, šta god to bilo. Ali ne odbacujem takve ljude i ne delim ih po njihovim mišljenjima, nego na dobre i loše. Ali čak ne ni to, nego jednostavno na ljude koji greše, a onda mogu da mrzim greh kod čoveka, a ne mogu da mrzim čoveka.