„Nema razlike između najlepše slike na zidu i šarenice, i jedno i drugo su izrađivali umetnici – jedno na štafelaju, drugo za tarom. Tkanje je veština duše. U svaki ručni rad uložena je velika ljubav i energija, koja ostaje zauvek u njemu“, istakla je Slavica Srdić, autorka knjige „Neprebol“ i organizatorka izložbe „Izgubljeno nasleđe”, koja predstavlja ličku tradiciju i običaje i koja je 20. aprila predstavljena u Svečanoj sali Opštine Zemun.
Naziv izložbe govori o zauvek u ratnom vihoru devedesetih godina prošlog veka izgubljenim ručnim radovima i nasleđu. Ovo što su posetioci mogli da vide nekim slučajem je preživelo nesrećne godine i zato ima nemerljivu vrednost.
„Tkanje je izuzetno spora i temeljna radionost, a naše majke su tkale nakon teškog rada, žuljevitih ruku, i to obično noću dok smo svi mi u dubokom snu. Samo oni koji vrjednuju ručni rad znaju koliko je bilo potrebno od klupka vune do otkane šarenice ili klupka konca do plahte. Svaka šara je jedna priča, puna cvjetnih vrtova, dječje radosti, kao i sve one otkane ljubavi prema svojoj porodici i domu“, rekla je Slavica Srdić na otvaranju izložbe.
Tara je bila nezaobilazni deo svakog domaćinstva, nema kuće u kojoj se nije tkalo u dugim zimskim noćima i nema žene koja nije znala ovaj zanat. Taj zanat se prenosio s kolena na koleno, tkali su se biljci, šarenice, krpare, ćilimi, zavese, slamarice, plahte, peškiri, stolnjaci, tkanine za izradu odevnih predmeta, torbe i skoro sve što je bilo potrebno jednom domaćinstvu.
Osim vune, za tkanje su se koristili i drugi prirodni materijali: niti konoplje, lan, pamuk, a svaka biljka je zahtevala sprecifičan način prerade i obrade. Uglavnom su se niti prele na preslicama vretenom, na prelima gde bi se okupio sav komšiluk.
„Želja mi je da se danas zajedno bar na trenutak vratimo u naš stari kraj, oživimo naša tkanja, sve one vidljive i nevidljive niti. Smatram da je naša obaveza dok nas ima da našim potomcima prenosimo znanja, sećanja i uspomene na dedovinu i naše poreklo, a na njima je da u budućnosti to nastave i ne daju zaboravu“, zaključila je Slavica Srdić.
Izložbu je pratio prigodan kulturni program, u kojem su nastupile ženska i muška pevačka grupa KUD Krajina, kao i pisci čije stvaralaštvo tematizuje rodnu Liku, sa šaljivim pričama koje govore o duhu naroda, a koje su se nekada prepričavale baš na prelima, na kojima su se i izrađivali ručni radovi.
O poreklu Ličana govorio je predsednik Biblioteke Milutin Bojić i predsednik Društva srpskih rodoslovaca Poreklo Jovica Кrtinić, dok je zdravicu za ličko prelo govorio Dobrivoje Pavlica, pevač, instrumentalista, kompozitor i vrsni poznavalac ličke i krajiške tradicije. On je otpevao i nekoliko numera uz tamburicu.
