Legenda kaže da je britanski muzičar Bob Geldof jedne večeri oktobra 1984. godine gledao na BBC-ju dokumentarni film o suši koja je uništila useve u Etiopiji. Harala je glad, umrlo je više od milion ljudi. Duboko potresen, Geldof je telefonirao Midžu Juru, tada članu grupe Ultravoksa. Pokazalo se da je i Jur gledao istu emisiju i da je i on ostao potresen. Sutradan su se našli i dogovorili da napišu pesmu, pozovu najveće britanske muzičke zvezde tog vremena da je zajedno otpevaju i sav prihod od prodaje singla pošalju u Etiopiju. Za tu priliku nazvali bi se Bend Ejd. Pesma „Do They Know It’s Christmas?“ snimljena je 25. i 26. novembra, a objavljena 7. decembra 1984. godine. Već prve sedmice prodato je milion kopija.

Singl je izazvao razumljivu pažnju širom sveta. Valjda takvo uzbuđenje nije vladalo još od objavljivanja singla „Bohemian Rhapsody“ grupe Kvin, 1975. Amerikanci su se uključili 7. marta 1985, pesmom „We Are The World“, koja će poneti epitet jedne od najvećih pesama u istoriji muzike. Nije bilo druge nego da i Jugoslavija da svoj doprinos.

Mesto Boba Geldofa u našoj verziji zauzeo je Mladen Popović, urednik „Hita meseca“, popularne muzičke emisije napravljene po uzoru na britansku „Top of the Pops“. Popović je inicirao akciju tako što je otišao u uredničku sobu pored svoje. Tamo je sedeo Dragan Ilić, i sam jedan od urednika na Televiziji Beograd. „Hajde da uradimo nešto“, rekao je.

Ilić je već imao jednu himničnu melodiju koja nije išla uz njegovu rokersku Generaciju 5. Uzeo je da je doradi i pripremi za snimanje. Popović se primio da složi reči. Ilić je sastavio jednu veliku, skladnu i gotovo euforičnu muzičku temu, Popović je pak odvukao stihove u patetiku. Ali dobro, takva je bila prilika, niko mu nije zamerio.

Onda je trebalo inspirisati najveće jugoslovenske pop i rok zvezde da dođu da učestvuju. Išlo je lakše nego što su Ilić i Popović očekivali. Čak je i Zdravko Čolić, koji nikada nije učestvovao u „zajedničkim akcijama“, lako rekao: „Da“. Na kraju, nisu učestvovali samo Goran Bregović i Bora Đorđević. Bregović je bio na turneji s Bijelim dugmetom, a Bori se isto nešto „preklopilo“. Nije doduše učestvovao ni Đorđe Balašević, ali njega nisu ni zvali.

Snimanje pesme „Za milion godina“ proteklo je u spontanosti i dobrom raspoloženju. Oliver Mandić se ponudio da otpeva prvi stih, a onda je dalje sve išlo prirodno: Serđo Blažić, Željko Bebek, Marina Perazić, Bajaga i Vesna Vrandečić, Zorica Kondža i Aki Rahimovski, Slađana Milošević, Dado Topić, Masimo Savić i Zdravko Čolić otpevali su po jedan stih. Mnogi od pozvanih pevali su samo u refrenu, među njima Idoli, Zoran Predin, Jura Stublić i drugi. I niko se nije naljutio.

Kad je sve bilo gotovo, Ilić i Popović su otišli u PGP RTB. Tadašnji direktor Stanko Terzić nije bio oduševljen idejom da štampa singl čiji bi prihod išao u humanitarne svrhe. Uostalom, neki tiraž nije se ni mogao očekivati jer su tržištem već ovladale audio kasete. Tu je uskočio Peca Popović, glavni i odgovorni urednik muzičkog mesečnika „Rok“. On je predložio da „Rok“ otkupi tiraž od sto hiljada primeraka singla i podeli ga kao poklon svojim čitaocima u majskom broju. Terzić je na kraju pristao da PGP naplati samo granulat od kojeg je štampana ploča, ali ne i uslugu štampanja. UNICEF je prihvatio da bude generalni sponzor, pa je cela stvar dignuta na stepenicu više.

U međuvremenu su snimljene dve verzije spota i pesma „Za milion godina“ predstavljena je u aprilu, u specijalnoj emisiji „Hita meseca“. Tu je i otkriveno da se cela akcija zove Ju rok misija. U jednoj verziji učestvovali su oni koji su pevali na ploči i gosti koji su došli za slikanje, a u drugoj verziji pridružila su im se deca službenika ambasada raznih zemalja. Na bini su bila sva trojica pevača Bijelog dugmeta: bivši, tadašnji i budući. Realizator programa za trenutak je pobrkao Masima i Akija. Snimanje druge verzije umalo je prekinuto jer je devojčica koju je držala Marina Perazić krenula da se otima. Na kraju se sve dobro završilo žurkom na jednom beogradskom splavu.

Singl „Za milion godina“ objavio je magazin „Rok“ 8. maja. Usledilo je mesec dana intenzivne medijske kampanje. Na kraju, koncert Ju rok misije održan je 15. juna na stadionu Crvene zvezde u Beogradu, mesec dana pre spektakularnih Bеnd Ejd koncerata u Londonu i Filadelfiji. Nažalost, koncert u Beogradu nije ni počeo ni završio se spektakularno. U organizaciji Televizije Beograd i Pece Popovića, više od osam sati smenjivali su se na bini muzičari iz cele zemlje. Međutim, sa bine je dolazio toliko haotičan zvuk da se teško razabiralo šta se svira. Na bini pak uopšte nije bilo zvučne kontrole, pa je Mića Vukašinović prekinuo nastup svog Vatrenog poljupca i još nešto opsovao u direktnom prenosu. Publika je koliko-toliko zapamtila Videoseks i Bajagu i Instruktore. Ozvučavao je Braca Radović.

Bila je to poslednja velika stvar u kojoj je učestvovala cela Jugoslavija. Neki od aktera više nisu s nama, ali pesma je ispala toliko dobra da živi i danas.