Jugoslav Pantelić: Nastavljamo da tragamo za filmovima

Piše: Jelena Jovanović

Jugoslav Pantelić je godinu dana na poziciji direktora Jugoslovenske kinoteke, značajne kulturne institucije koja baštini ogromno filmsko nasleđe i deluje na radost svih ljubitelja sedme umetnosti. Pantelić je dugogodišnji novinar, ...

Jugoslav Pantelić je godinu dana na poziciji direktora Jugoslovenske kinoteke, značajne kulturne institucije koja baštini ogromno filmsko nasleđe i deluje na radost svih ljubitelja sedme umetnosti. Pantelić je dugogodišnji novinar, nekadašnji urednik filmskog progrаmа i filmski kritičаr TV Studio B. On je i aktuelni umetnički direktor FEST-a, najznačajnijeg beogradskog filmskog festivala. U razgovoru za P-portal Pantelić najpre izdvaja najznačajnije delatnosti Jugoslovenske Kinoteke iz prethodne godine. Govori i o magazinu Kinoteka koji je nedavno predstavljen, o brojnim planovima… I najavljuje najzanimljivije delove predstojećeg, 45. FEST-a, koji se u Beogradu održava od 24. februara do 4. marta.

[pullquote class=”full”]

Novine u Jugoslovenskoj kinoteci

U priči o delatnosti Jugoslovenske kinoteke u protekloj godini Jugoslav Pantelić ističe listu 100 najboljih srpskih filmova koji su proglašeni za kulturno dobro. Ova lista je objavljena u decembru, a za najbolje filmove glasali su mnogi renomirani filmski stručnjaci. U Kinoteci su u 2016. godini pokrenuti i novi programi – Filmski maraton i Moj izbor, održani su mnogi zapaženi i posećeni filmski ciklusi i retrospektive. Priređene su i mnoge zanimljive izložbe, a na samom početku 2017. godine predstavljen je i magazin Kinoteka, koji donosi mnoge zanimljive tekstove o filmu.
Pantelić ističe da magazin Kinoteka, koji izlazi jednom mesečno, predstavlja publikaciju za koju pišu renomirani stručnjaci – filmski stvaraoci, kritičari i teoretičari filma. Novi časopis tu da informiše i plasira značajne, često i manje poznate informacije o filmu, kao i da za film zainteresuje sve one koji tek ulaze u svet pokretnih slika.

[/pullquote]

 

Šta Kinoteka planira za 2017. godinu?

[pullquote]Jugoslav Pantelić je član Evropske filmske аkаdemije od 2012. godine. Kao novinar uradio je veliki broj televizijskih i rаdio аutorskih emisijа (Cinema Club, Tаčno u podne, Pop Corn, Hronikа Festа, Hronikа Festivаlа аutorskog filmа…), specijаlа i intervjuа iz svetа sedme umetnosti. Izveštavao je sа nаjznаčаjnijih svetskih filmskih mаnifestаcijа. Autor je na stotine ekskluzivnih TV intervjuа sа nаjznаčаjnijim domаćim i svetskim filmskim аutorimа. U dvа mаndаtа bio je člаn Sаvetа Festа, а 2005. predsedаvа Sаvetom Beogrаdskog međunаrodnog filmskog festivаlа. Bio je selektor filmskih festivаlа u Pаrizu, Novom Sаdu i nа Pаliću, kаo i člаn žirijа nа domаćim filmskim festivаlimа.
Dobitnik je Nаgrаde grаdа Beogrаdа u oblаsti novinаrstvа zа 2012. godinu kаo i srebrne plаkete Direkcije FEST-a. Pаntelić je inicijаtor i pokretаč nаgrаde „Nebojšа Đukelić“, koju filmski kritičаri dodeljuju zа nаjbolji film Festа.[/pullquote]

Velika izložba jednog od naših najpoznatijih scenografa, Veljka Despotovića, je nešto što će po mom mišljenju obojiti ovu 2017. godinu. Ona će biti propraćena velikom retrospektivom filmova u kojima je gospodin Despotović radio scenografiju. Mislim da se radi o jednoj evropskoj veličini, toga su svesni ljudi iz sveta filma. Takođe bih voleo da najavim i letnju reviju Sto najboljih srpskih filmova (koje smo krajem 2016. proglasili za kulturno dobro od velikog značaja). Pred nama je novi Festival nitratnog filma koji će biti veći i bogatiji no ikada. Zanimljivo je da ćemo, pored domaće i regionalne, ovog puta pokušati da animiramo inostranu publiku koja je dosta verna kada je ova vrsta filma u pitanju. Zanimljivo je da Kinoteka u 2017. počinje sa uočljivim prikazivanjima restaurisanih kopija svetskih klasika. Ono što mi je izuzetno drago, a to će već publika FEST-a biti u prilici da vidi, jeste da je restaurisana verzija jednog od najboljih filmova Nikite MihalkovaOči čornije. Taj film će biti prikazan u okviru programa Fest klasik koji se održava u Kinoteci. Predstavićemo i film Beograd – prestonica Kraljevine Jugoslavije, koji je prikazan na nedavno završenom festival u Pordanoneu. Predstavićemo publici i novoizgrađenu kopiju filma koji ove godine obeležava 50 godina od premijernog prikazivanja i nagrade u Kanu, u pitanju je klasik Skupljači perja Aleksandra Saše Petrovića. Nastavljamo da radimo na pronalaženju filmova za koje znamo da su snimljeni, i za koje ne želimo da prihvatimo da su izgubljeni. Podsetiću da je 2003. upravnik našeg Arhiva, Aleksandar Saša Erdeljanović, pronašao film Karađorđe. To nam daje snagu da istrajemo u nastavku traganja za filmovima poput Kralj Čarlstona za koji se zna da je snimljen i za koji se smatra da je izgubljen.

Približavamo se FEST-u, najznačajnijem beogradskom filmskom festivalu. Kako će izgledati ovogodišnji festival?

Moja prva profesionalna aktivnost bila je praćenje FEST-a (To je bilo sredinom osamdesetih, još sam išao u srednju školu). Mislim da je ova godina bila dobra godina za film. Reagovali smo na vreme, a FEST je programski ove godine na nivou kvaliteta onih najboljih izdanja festivala iz osamdesetih godina. Dugo programski nismo imali ovako jak FEST. Trebalo bi se zahvaliti rediteljima koji su snimili te filmove.

Kako izgleda proces odabira filmova za FEST?

Neophodno je videti film na svetskoj premijeri, pre no što distributer za ovu teritoriju prepozna potencijal filma u bioskopima i odmah ga uzmeti za prikazivanje na festivalu, a pri tom ne napraviti grešku. Treba prepoznati filmove kao što su Manchester by the sea, Moonlight, La la land, Jackie… To su filmovi bez kojih ne možete da pravite jedan festival koji se zove FEST. Treba se izboriti za sve to i doći pred publiku sa naslovima koji su sveži, koji su novi, ali i sa onima koji već imaju neku afirmaciju, tako da bi i neko ko se profesionalno ne bavi filmom znao da je u pitanju dobar FEST. To nije lak posao, ali nije ni težak. Pre se publika zadovoljavala kada može da vidi na festivalu dobitnika Zlatne palme. Ova nagrada se dodeljuje devet meseci pre FEST-a. Danas je devet meseci kao nekad devet godina. Sada filmofile interesuje da im donesete filmove sa festivala u Berlinu koji se završava šest dana pre FEST-a. Beograd treba da bude za te filmove druga stanica na planeti, a beogradska publika druga u svetu koja će pogledati te filmove. To već nije lak posao. Jako je teško, ali ne i neizvodljivo, ubediti producente i reditelje da je Beograd dobra stanica, odnosno da Srbija ima premijeru nekog filma pre premijere na njihovoj matičnoj teritoriji.

[pullquote class=”full”]

Magazin Kinoteka

Na naslovnoj strani prvog broja je portret Stanislava Ivana Petrovića, glumca sa ovih prostora koji je bio velika međunarodna zvezda u period između dva rata. Prvi broj Kinoteke donosi i tekst o njemu, kao i niz drugih zanimljivih tekstova – intervju sa rediteljem Goranom Markovićem i njegovu listu filmova koji su na njega najviše uticali, tekst Poslednji pozdrav komandantu Dimitrija Vojinova objašnjava kako je Kubanska revolucija inspirisala nastanak mnogih filmskih klasika, tu je i tekst o slavnom reditelju Robertu Altmanu. Prvi broj donsi i intervju sa rediteljem Fransoa Ozonom, autorke Sandre Perović, kao i tekstove o mnogim drugim velikanima filma.
U februarskom broju Kinoteke, najavljuje Jugoslav Pantelić, čitaoci će moći da pročitaju tekst o filmskom opusu Žan Lik Godara, tekst o istorijatu FEST-a, kao i ekskluzivni intervju koji je za Kinoteku dala francuska glumica Izabel Iper, nominovana ove godine za Oskara. U rubrici Moj izbor predstaviće se hrvatski filozof Srećko Horvat – biće objavljen intervju sa njim, kao i lista filmova koji su uticali na njega.

Časopis Kinoteka se može naći u Puli, u Srpskom kulturnom centru, kao i u Zagrebu, u kinu Arena.

[/pullquote]

 

Šta biste izdvojili iz programa ovogodišnjeg FEST-a?

Meni je najbitniji međunarodni takmičarski program. On ove godine podrazumeva čak tri nacionalne kinematografije koje imaju dva predstavnika. To su ruska, hrvatska i iranska kinematografija. Dolaze dva hrvatska filma, autorke Hane Jušić i Nevija Marasovića. Od 15 filmova u konkurenciji za nagradu Beogradski pobednik, u Beograd dolazi 14 ekipa filmova.

Iz vrlo nestabilnog područja nam dolazi reditelj iračko-sirijskog filma Dark Wind, Husein Hasan Ali, koji je snimao svoj film na prostorima u koje, nažalost, često upadaju teroristi, članovi ISIS-a. Veliko mi je zadovoljstvo što ovaj reditelj dolazi u Beograd. Njegov dolazak nije bilo lako organizovati.

Skrenuo bih pažnju i na dve neobične komedije koje su se našle u takmičarskom programu. Jedna dolazi iz Grčke, Toplotni udar reditelja Argirisa Paramitropulosa. Ako kao umetnički direktor mogu da imam favorite, ovo je jedan od njih. Druga, uslovno rečeno komedija, jeste film Učiteljka iz slovačko-češke koprodukcije, koji zadire duboko u portretisanje ljudi i društva. Dosta je filmova o kojima bih mogao da pričam i koje bih preporučio, a koji će biti prikazani na ovogodišnjem FEST-u. Izdvojio bih i novi film Anga Lija Bili Li, koji če na FEST-u biti prikazan u udarnom terminu. Za ovaj film veliki broj ljudi nije čuo. A kada budu pogledali film ovog velikana svetskog filma, biće im jasno zbog čega je on stavljen u drugi plan. To je Lijev najličniji i najangažovaniji film u kom je napravio svojevrsnu subverziju i rekao ono što mu je na duši.

 

[pullquote class=”full”]

Sto najboljih srpskih filmova

– Svi filmovi zavedeni u registru Jugoslovenske kinoteke jesu kulturna dobra nad kojima se sprovodi Zakonom predviđen način čuvanja, korišćenja i održavanja. Zakon o kulturnim dobrima omogućava Kinoteci da pokretna kulturna dobra, dakle, filmove, proglasi kulturnim dobrima od velikog značaja, te da to predloži resornom ministarstvu, a ono, ukoliko se saglasi, podnese parlamentu na usvajanje odluku da filmovi koji ispunjavaju zakonom predviđene standarde postanu kulturno dobro od izuzetnog značaja, objašnjava Jugoslav Pantelić.

Do decembarske liste filmovi koji su kulturno dobro bili su samo: S verom u Boga, Nevinost bez zaštite, Rudareva sreća i Grešnica bez greha. Najstariji srpski igrani film Karađorđe (1911) nije proglašen za kulturno dobro 1991. godine, jer je pronađen znatno kasnije. Od 1992. do 2016. Jugoslovenska kinoteka nije iskoristila svoje pravo da proglasi filmove kulturnim dobrom od velikog značaja (na šta ima pravo), niti da predloži filmove koje bi parlament proglasio kulturnim dobrom od izuzetnog značaja. Negde u to vreme desila se privatizacija velikih srpskih filmskih produkcijskih kuća.

U proleće 2016. Jugoslovenska kinoteka započela je pripremu proglašenja prvih sto domaćih filmova kulturnim dobrom od velikog značaja. Najpre je ustanovljen pravilnik, preispitivan svaki naslov snimljen od 1911. do 1999. i sačinjena lista onih filmova koji po zakonu mogu biti tretirani kao srpski. To su filmovi koje su proizvele srpske filmske produkcije, filmovi u kojima su te produkcijske kuće manjinski participirale, kao i oni koji su snimani bez novca iz Srbije, ali u kojima su značajno učešće uzeli profesionalci iz Srbije, i u tim slučajevima primenjuje se sistem bodovanja.

Odabrani su filmski kritičari, publicisti, profesori FDU-a, koji nisu učestvovali u nastanku domaćih filmova u označenom periodu. Glasove je prema pravilniku prebrojala komisija i ustanovljena je lista od prvih 100 filmova. Činjenica da mnogi filmovi nisu ušli u prvu grupu proglašenih samo je dokaz kvaliteta srpske kinematografije, ali oni će se naći zajedno sa onim nastalim posle 2000. u narednom izboru za kulturno dobro od velikog značaja. Cilj akcije nije bio praviti top-listu, već načiniti prvi korak ka restauraciji domaćih filmova. Takve restaurisane kopije bi, dok vlasnik filmskih prava ne bude u mogućnosti da nadoknadi uložena sredstva, bile prikazivane u dvoranama Kinoteke, te u dogovoru s nosiocima prava na festivalskim retrospektivama u zemlji i inostranstvu.
Izbor je tekao po planu i pravilniku, a kriterijum je bio prepušten glasačima. Među onima koji su se odazvali glasanju bili su: Steva Jovičić, Tomislav Gavrić, Nevena Daković, Miroljub Stojanović, Ivan Velisavljević, Aleksandar S. Janković, Nikola Lorencin, Srđan Vučinić, Aleksandar Erdeljanović, Dragan Jeličić. U obzir su uzeti svi filmovi koji se na osnovu zakona mogu podvesti pod naš nacionalni film bez obzira na to da li su bili nagrađivani, osporavani, prikazivani na međunarodnim i domaćim festivalima ili jednostavno bunkerisani.

Jugoslav Pantelić kaže da je zadovoljan ovim izborom, kao i da se neki njemu draži filmovi nisu našli na ovoj listi. On kaže i da Kinoteka ide dalje, te da je sasvim očekivano da će u budućnosti i filmovi čijeg smo nastanka savremenici imati najviši status, status koji omogućava Zakon o kulturnim dobrima Republike Srbije.

[/pullquote]


Ako imate prijedlog teme za nas, javite se na portal@privrednik.net

Pratite P-portal i na društvenim mrežama: