fbpx

Hrana za stereotipe

Hrana za stereotipe

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on email
Email
Share on facebook
Share on twitter
Share on telegram
Share on whatsapp
Reklame danas uglavnom podilaze potencijalnim potrošačima. Više nego što oblikuju društveno ponašanje. Stereotipi su duboko ukorenjeni u društvu, a velikim kompanijama, koliko god da se hvale društvenom odgovornošću, osnovni cilj jeste profit

Znak pravih vrednosti – devedesetih je bio slogan Vojvođanske banke. Kao da je najavljivao novo vreme u kojem će se vrednosti meriti u apoenima, a ljudi biti tretirani prvenstveno kao potrošači. Ipak, ta Vojvođanska banka ostala je i danas upamćena po, još za ono vreme, vrlo smeloj i kreativnoj televizijskoj reklami koja je prikazivana na kanalima u Srbiji. Vrhunski glumci – Milorad Mandić Manda kao frizer, Nikola Kojo kao zubar, Dragan Bjelogrlić kao obućar i “klijent” Zoran Cvijanović dočarali su gledaocima horor scene sa različitim pogrešnim izborima koji isto tako mogu da ih snađu ako ne odaberu i “pravu” banku. Da li je ova reklamna kampanja dala rezultate u vidu novih klijenata ne znamo, ali da je odudarala od onovremenih praksi reklamiranja, svakako jeste. Ističe se i danas kreativnošću i hrabrošću da šokira gledaoce, pa čak ih i na trenutke zgrozi.

Danas je Vojvođanska banka u vlasništvu mađarske OTP Grupe i nastupa sa malo konkretnijim vrednostima koje navodno zastupa: “Sport i kultura su vrednosti u koje verujemo”, navode. U skladu s tim sponzorišu brojne sportske i kulturne manifestacije. Jedan od filmova, odnosno serija koje su podržali bila je i popularna serija “Južni vetar”. Čitav niz kratkih inserata iz nje su tako iskoristili za promociju svojih keš i stambenih kredita.

Ako uzmemo u obzir kriminalnu pozadinu likova iz ove serije, šverc i nasilje, uistinu je začuđujuće gledati ih u ovim mini-reklamnim spotovima. Likovi koji na prljav način dolaze do novca nakon kratkih replika u vezi sa tim istim novcem propraćeni su tekstualnim pozivom na akciju: “Radi mira u kući, uzmite naš keš ili stambeni kredit” i slično. Dosetke više izazivaju nelagodu pred izvitoperenošću čitave te kombinacije viđenog. Osećaj da je nešto duboko poremećeno u čitavoj priči i u društvu, kad vam kredite reklamiraju takvi likovi, fiktivni doduše, ali ne manje provokativni.

Čitav ovaj pokušaj da seriju koja beleži nezapamćenu gledanost iskoriste u marketinške svrhe završio je prilično neslavno. Kreativnost i duhovitost, koje su verovali da imaju, skliznuli su u nešto što se, makar u multikulturalnoj Vojvodini, čiji naziv banka nosi, može shvatiti kao politička nekorektnost. I usledilo je oštro negodovanje. Naime, banka je na društvenim mrežama objavila montiranu fotografiju koja prikazuje tri scene iz serije: poznati glumac izgovara jednu od svojih upečatljivih replika svojoj partnerki: “Koliko ćeš Srpčića da mi rodiš?” Nakon što mu ona pokaže tri prsta, njegov odgovor glasi: “Onda nam treba i keš i stambeni kredit.”

vojvođanska banka

Nakon salve komentara i osuda, prozivki za nacionalizam i seksizam, Vojvođanska banka je ovu objavu izbrisala. “Žao nam je ako smo objavom ovog posta nekoga uvredili, to nam nije bila namera. Vojvođanska banka duboko uvažava nacionalnu, versku i jezičku raznolikost naše zemlje poštujući i negujući ljudska i manjinska prava”, naveli su u saopštenju za javnost.

Reklame danas, baš poput ove fotografije, uglavnom podilaze potencijalnim potrošačima. Više nego što oblikuju društveno ponašanje. Stereotipi su duboko ukorenjeni u društvu, a velikim kompanijama, koliko god da se hvale društvenom odgovornošću, osnovni cilj jeste profit. Pa i po cenu da podilaze tim stereotipima i hrane ih. To je začarani i zamršeni lanac za koji se ne može očekivati od banaka i kompanija da ga raspletu. To je zadatak institucija. Da kontrolišu ono što odlazi u eter, ali i da stvore takve socijalne i društvene uslove, da ni jedna banka ni kompanija ne mogu da očekuju da će se gledaoci identifikovati sa ovakvim porukama.

Reklame su, doduše, kroz istoriju umele i da utiču na društvo, a ne samo da mu podilaze i podstiču ono najniže i nagonsko u njemu. Umele su da menjaju navike, nameću razmišljanja. Poster “Vi ken du it” iz vremena Drugog svetskog rata korišćen je najpre da ohrabri u radu radnice u kompaniji koje su pravile šlemove. Više decenija od završetka rata, feministkinje i organizacije koje se bave zaštitom ženskih prava počele su da koriste ovu sliku kao simbol ženske nezavisnosti. Žene su se u tolikoj meri poistovetile sa fiktivnim naslovnim likom, likom snažne žene, da je simbolika borbe za ravnopravnost i danas povezana sa tom slikom.

Sve u svemu, fotografija vrlo malog dosega (objava na društvenim mrežama, daleko od prikazivanja na nacionalnim frekvencijama) navela je banku da promptno reaguje i prizna grešku. Ukratko, propala im fora. A možda nije ni bilo potrebe da se sporna fotografija uklanja. Mogli su samo da joj dodaju epilog: “Izbor banke je kao… izbor partnera/ke.” Odnosno, bar malo kritičkog stava i odmaka, pa da i gledaoci u ovom pojednostavljenom i stereotipnom prikazu odnosa mogu da učitaju horor. Baš kao u reklami iz devedesetih.

Ako imate prijedlog teme za nas, javite se na portal@privrednik.net

Pratite P-portal i na društvenim mrežama: