„Srpski narod na Кosovu i Metohiji nalazi se u veoma teškoj situaciji i od velike je važnosti da im pružimo podršku i pokažemo da nisu sami, izjavio je direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon povodom najnovijih dešavanja na Кosmetu, kao i hibridnog medijskog rata i širenja lažnih vesti na stranim jezicima na društvenim mrežama i internet portalima.

Gujon je istaknuo da se u svetu plasira lažna slika o stanju na Кosovu i Metohiji jer mediji na stranim jezicima izveštavaju pristrasno, zbog čega je potrebno pružiti istinu o brutalnom teroru i ogoljenom nasilju administracije tzv. države Кosovo prema srpskom življu u Zvečanu.

On je predočio zvanične fakte o situaciji na Кosovu i Metohiji, ističući da su u ponedeljak, 29. maja snage КFOR-a u poslepodnevnim časovima razbile nenasilan skup građana koji su bili okupljeni ispred opštine Zvečan, te da su korišćeni suzavac i šok-bombe, a tzv. kosovska policija koristila je bojevu municiju.

Epilog je da je povređeno 52 građana srpske nacionalnosti, troje građana teže je ranjeno, jedan građanin je bio životno ugrožen (ranjen u leđa iz kalašnjikova od kosovske policije), te je povređen 41 pripadnik КFOR-a, naveo je Gujon.

Gujon je objasnio da je poslednja kriza na Кosovu i Metohiji počela održavanjem nelegitimnih izbora 23. aprila u četiri opštine gde živi većinski srpski narod, a situacija je eskalirala nakon što su na izborima u tim opštinama izabrani gradonačelnici iz redova albanskih političkih partija, bez ikakvog učešća srpskih partija, sa svega tri odsto izlaznosti i uz konstantan pritisak premijera tzv. samoproglašenih institucija u Prištini Aljbina Кurtija.

„Кurti je dao nalog novoizabranim predsednicima opština da zauzmu svoja nova radna mesta, uprkos izjavama zapadnih zemalja da to ne čine. Situacija se pogoršala nakon što su specijalne jedinice tzv. Кosova došle na sever Кosova i Metohije, što je u suprotonosti sa svim dosadašnjim sporazumima i zajedno sa КFOR-om stali ispred zgrada opština gde je mirno demonstrirao srpski narod“, naglasio je Gujon.

On je istakao da je veoma važno ukazati na kontekst dešavanja na Кosovu i Metohiji, odakle je 260.000 ljudi prognano u druge delove Srbije, a od 1999. godine potpuno uništeno ili oštećeno ukupno 135 srpskih crkava i manastira od kojih polovinu čine zaštićeni spomenici kulture.

Od 2006. godine, zbog nestabilne bezbednosne situacije i stalnog ugrožavanja manastiri Gračanica, Visoki Dečani, Pećka patrijaršija i crkva Bogorodice Ljeviške upisani su na Listu svetske baštine u opasnosti, na kojoj se nalaze do današnjih dana. Međunarodna organizacija „Evropa nostra“ svrstala je manastir Visoki Dečani na prvo mesto na listi od sedam najugroženijih spomenika kulture u Evropi za 2021. godinu.

Od formiranja tzv. vlade Кurtija od 2021. godine zabeleženo je više od 300 etnički motivisanih napada protiv Srba na severu Кosova i Metohije.

Od 2013. godine, kada je potpisan Briselski sporazum tzv. kosovska administracija odbija da implementira Zajednicu srpskih opština koja predstavlja minimalni traženi institucionalni okvir za zaštitu prava Srba na Кosovu i Metohiji.