Značajna prestonička kulturna manifestacija sa dugom tradicijom ove godine će od 25. oktobra do 1. novembra podsetiti na svoj šezdeseti jubilej, predstaviti mnoge domaće i inostrane izdavače, ponuditi uzbudljiv prateći program. Počasni gost ovogodišnjeg Sajma knjiga biće Rusija, a Sajam u nedelju u 18 časova svečano otvara filmski reditelj Emir Kusturica.

Šta bi bilo da nije bilo

Bilbordi sa sloganom ovogodišnjeg Sajma Šta bi bilo da nije bilo?, rasuti po gradu u poslednjih mesec dana, podsećaju Beograđane na veliki jesenji kulturni događaj.
Maja Radonić, PR Sajma knjiga, u razgovoru za Privrednik navodi da je ovaj slogan odabran jer postavlja pitanje kako bi izgledala kulturna scena Beograda, Srbije i regiona da nije bilo Sajma knjiga, svojevrsnog praznika knjige i književnosti, ali i umetnosti i kulture u najširem smislu te reči.

– Odgovor na ovo pitanje prepuštamo posetiocima sajma, piscima, izdavačima, čitaocima, kulturnoj i naučnoj javnosti i svim ljubiteljima knjige i umetnosti – navodi Maja Radonić. Ona dodaje i da je povodom sajamskog jubileja objavljena monografija koja se bavi istorijom ove značajne manifestacije.

– Knjiga na srpskom, engleskom i ruskom jeziku predstavlja istorijat Sajma knjiga i njegov razvojni put tokom decenija – od prvih sajmova, preko onih održavanih u vreme sankcija devedesetih godina, do svih sajmova u poslednjoj deceniji koje su otvarali značajni pisci i umetnici. Pored monografije, snimljen je i dokumentarni film o šezdeset godina trajanja Beogradskog sajma knjiga. Film sadrži autentične snimke sa svih dosadašnjih izdanja Sajma knjiga, podseća na istoriju Sajma i sve značajne pisce i autore koji su na njemu gostovali. Film predstavlja popularni beogradski Sajam kao autentično mesto na kome se ukrštaju tradicija, kultura i istorija – predstavlja Maja Radonić.

Osnovni izlagački koncept beogradskog Sajma knjiga je i ove godine predstavljanje savremene svetske i domaće izdavačke produkcije. U tri najveće sajamske hale će svoju produkciju predstaviti više od 450 domaćih i inostranih izlagača. Pored izdavača tu su i knjižari i bibliotekari, a posetioci mogu da očekuju mnoga nova izdanja, promocije, značajne sajamske popuste…

Rusija – počasni gost

Počasni gost ovogodišnjeeg Sajma knjiga je Ruska Federacija. Na štandu u hali 2a Rusija će podsetiti na svoju veliku književnu tradiciju i predstaviti savremene književne tokove. Maja Radonić navodi da će gosti Beograda biti poznati ruski pisci Pavel Basinski, Sergej Beljakov, Viktor Jerofejev, Sergej Lukjanjenko, Boris Jevsejev, Zahar Prilepin, Eduard Verkin…

Najavljujući program Rusije na ovogodišnjem Sajmu knjiga Irina Gnjedkova, savetnik za pitanja kulture ambasade Ruske Federacije u Srbiji, naglasila je da je za Rusiju gostovanje na jubilarnoj beogradskoj manifestaciji posebno značajno jer je 2015. godina proglašena za godinu književnosti u Rusiji. Ona je navela da će na ruskom štandu biti 1.500 knjiga, kao i da će se održati dvadeset prezentacija knjiga i sedamnaest susreta sa piscima. Među zanimljivim izložbama pripremljenim za beogradski Sajam je izložba fotografija „Blaga ruske pismenosti” koja je posvećena istorijatu razvoja ruskog pisma i književne kulture, kao i izložba knjiga „Pravoslavna Rusija”.

Maja Radonić navodi da će za poštovaoce pisane reči iz Srbije biti upriličeni susreti sa najboljim klasičnim izdanjima, novim izdanjima savremenih autora, monografijama i vodičima kroz Rusiju, udžbenicima.

– Tokom Sajma knjiga biće uspostavljen i video most Beograd – Sankt Peterburg, a izdavači, pisci, bibliotekari i svi drugi zainteresovani za popularizaciju čitanja razmatraće niz važnih pitanja iz oblasti književnosti.

Na 60. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga predstaviće se i inostrani izlagači iz Francuske, BiH, Irana, Crne Gore, Republike Srpske, Japana, Belorusije, Hrvatske, Velike Britanije, Španije, Nemačke, Italije, Kine, Brazila, Angole, Indije i, po prvi put, iz Rumunije i Azerbejdžana. Objedinjen nastup na beogradskom sajmu knjiga imaće i ove godine kulturni centri zemalja Evropske Unije – EUNIK (EUNIC / European Union National Institutes for Culture). Na štandu EUNIKa će svoje programe i produkciju predstaviti kulturni centri iz Nemačke, Italije, Francuske, Velike Britanije i Španije.

 

Značajne godišnjice

Najavljujući ovogodišnji Sajam knjiga, urednik programa Dragan Hamović istakao je da će svi ovogodišnji programi biti u znaku obeleževanja 60 godina Sajma knjiga, ali i drugih značajnih godišnjica. Obeležiće se 80 godina od rođenja pisca Danila Kiša, 100 godina od rođenja Branka Ćopića, 120 godina od rođenja Milana Kašanina, 1.200 godina od rođenja slovenskog prosvetitelja Metodija Slovenskog, 140 godina od rođenja filozofa Branislava Petronijevića.

Izdavači će organizovati promocije knjiga posvećene ovim godišnjicama, a organizatori Sajma najavljuju brojne tribine koje će se svakodnevno održavati u sali ”Ivo Andrić”. U razgovoru nazvanom Danilo Kiš u 21. veku – Šta ostaje, a šta nestaje učestvovaće Slobodan Vladušić, Dragan Bošković, Vladimir Kecmanović i Viktor Škorić, a u razgovoru nazvanom Branko Ćopić – jeretik golubijeg srca o velikom književniku će govoriti Svetozar Koljević, Miloš Jevtić, Jovana Delić, Jovana Ljuštanović i Nedeljko Perišić. Održaće se i razgovori posvećeni Metodiju Solunskom i Milanu Kašaninu.

Sto godina od rođenja Branka Ćopića biće posebno obeleženo i u Dečjem paviljonu, deliću manifestacije koji je namenjen najmlađima. Programi u paviljonu podsetiće na značajan segment Ćopićevog književnog opusa, dela namenjena deci.

 

Gosti Sajma knjiga

Organizatori Sajma najavili su i seriju sajamskih razgovora sa istaknutim srpskim autorima iz Srbije i okruženja. Neki od pisaca koji će uzeti ušešće u ovom programu su Drago Kekanović, Goran Petrović, Radivoj Radić, Milena Marković, Nikola Malović, Jasmina Ahmetagić…

Među brojnim inostranim gostima, piscima, prevodiocima, izdavačima beogradskog Sajma knjiga biće i Stiven Votson iz Velike Britanije, Sven Peters iz Holandije, Jan Sonenegor Henrik i Jul Jensen iz Danske, Olga Slavnikova iz Rusije, Joana Prvulesku iz Rumunije, Aleksandar Sekulov iz Bugarske, Dragan Markovina iz Hrvatske, Sergej Lukjanjenko iz Kazahstana, Mihailo Popović iz Austrije, Miha Macini iz Slovenije, Vele Smilevski, Rade Siljan i Blaže Minevski iz Makedonije.

 

Noviteti i nagrade

Na Sajmu knjiga ove godine će se po prvi put održati Festival stvaralaštva mladih autora. Odbor Sajma knjiga pokrenuo je ovaj Festival sa idejom da pruži mogućnost mladim stvaraocima iz različitih umetničkih oblasti da predstave svoja dela nadahnuta književnošću.

Pored gužve, mnogih novih izdanja i izdavačkih popusta, Sajam knjiga će odlikovati uzbudljivi književni susreti, i zgusnuti prateći program. Neki od zanimljivih najavljenih segmenata ovog programa su i tribina o aktuelnoj jezičkoj politici i novom ciklusu akcije „Negujmo srpski jezik“. Održaće se i razgovori o problemu književnosti i subverzivnosti, o marginalizovanom izdavaštvu poezije, o istoriji i savremenosti srpskog stripa, godišnjicima važnim za svetsku književnost….

Završnicu svakog beogradskog Sajma obeležavaju i nagrade koje ocenjuju aktuelnu izdavačku produkciju i dodeljuju se u kategorijama Izdavač godine, Izdavački poduhvat godine, Dečija knjiga godine i Najlepša knjiga. Prvi put ove godine dodeliće se nagrada za najboljeg izdavača iz dijaspore koji objavljuje dela na srpskom jeziku.

Ovogodišnji laureat nagrade Dositej Obradović je izdavačka kuća Acantillado iz Barselone. Ova nagrada se dodeljuje svake godine jednom stranom izdavaču za poseban doprinos prevođenju književnog stvaralaštva i predstavljanju kulture Srbije. Acantilado je od svog osnivanja 1999.godine do danas objavio veliki broj klasika i savremenih pisaca. Objavljivanjem dela Ive Andrića, Aleksandra Tišme i Danila Kiša značajno su doprineli afirmaciji srpske književnosti i kulture u Španiji i svetu.