U aprilu 2011. godine u Rijeci je otvorena prva socijalna samoposluga u Hrvatskoj. Od tada pa do danas osnovano je gotovo dvadeset novih socijalnih samoposluga, a jedna takva zaživela je i u Vukovaru, kao volonterski projekat humanitarnog udruženja „Duga“ iz Vukovara.

– Duga je simbol povezivanja i spajanja, donosi nadu i radost, pa smo odabrali ovaj naziv jer smo ljudima hteli pružiti veru u bolje sutra – kaže izvršna direktorica udruženja „Duga“ Irena Rajšić.

Irena je kroz „Program pomoći osobama treće životne dobi“ deset godina radila kao gerontodomaćica. Svakodnevno se susretala sa ljudima koji žive na rubu egzistencije. Slike gladnih i siromašnih, koji često hranu traže i po kontejnerima, motivisale su je da se pokrene. Okupila je svoje dve prijateljice Tamaru Mikulić i Jasnu Solin i odlučila osnovati socijalnu samoposlugu.

– Prilikom osnivanja donele smo dugoročni i strateški plan, jer smo znale da nije dovoljno čoveku pružiti samo hranu, već treba i raditi sa njim. Udruženje smo registrovale 31. maja 2013. godine i otvorile žiro račun za donacije. U međuvremenu smo obaveštavale ljude o ovoj ideji i pravile istraživanje o tome kolika je potreba za otvaranjem socijalne samoposluge u Vukovaru. Koristile smo svaku mogućnost javne prezentacije. Oformile smo kreativni klub u kojem smo započele sa izradom ručno rađenih predmeta, koje smo potom izlagale na vukovarskim sajmovima, delile ih ljudima i tako im se predstavljale. Dobile smo pozitivne reakcije od sugrađana. Goran i Gordana Karapandža ustupili su nam prostor u naselju Sajmište na korištenje. Organizovale smo akciju „Jedno dete – jedan proizvod“ u koju su se uključili učenici osnovnih i srednjih škola u Vukovaru kako bismo pribavile namirnice, angažovao se i vukovarsko-sremski župan Božo Galić koji je odobrio novčana sredstva za kupnju dodatnih namirnica. Pomoć nam je pružio i župnik crkve svetog Filipa i Jakova fra Ivica Jagodić, tako što je apelovao na župnike da donose namirnice za vreme mise. Tek nakon toga smo sakupile dovoljno hrane i 4. aprila 2014. godine zvanično otvorile prvu socijalnu samoposlugu u Vukovaru – priseća se Irena Rajšić.

 

Broj gladnih u porastu

Zaključno sa 31.12.2015. godine u bazi podataka registrovano je 1505 korisnika, odnosno oko 600 porodica. Od otvaranja socijalne samoposluge broj korisnika je u stalnom porastu, bez tendencije smanjivanja. U ukupnom broju korisnika najzastupljeniji su građani Vukovara koji čine 92% korisnika, a slede ih građani vukovarskih naselja Sotin sa 2% i Lipovače sa 4%. Iako danas, dve godine nakon otvaranja socijalne samoposluge, pravo na korištenje usluga imaju samo osobe sa područja opštine Vukovar, u bazi podataka zadržani su i oni korisnici koji nisu iz Vukovara, a evidentirani su na samom početku. To su ljudi koji žive u okolnim selima, pa tako po pomoć dolaze meštani Trpinje, Tovarnika, Svinjarevaca, Opatovca, Negoslavaca, Mikluševaca, Ludvinaca, Lovasa, Ilače, Bršadina, Borova, Bogdanovaca i Bapske. U nekim selima postoji tek jedna porodica koja koristi usluge socijalne samoposluge. Ali to nije realno stanje stvari. Stvarna slika je takva da su potrebe mnogo veće, a kapaciteti kojima raspolaže vukovarska socijalna samoposluga daleko manji od potreba korisnika. Zbog toga se vrši selekcija i korisnika i namirnica.

– Kod nas dolaze ljudi različitih životnih dobi. Neki od njih su korisnici Centra za socijalnu skrb, ali to nije preduslov da se postane i korisnikom socijalne samoposluge. Ako je osoba mlađa i prima novčanu naknadu od Centra, smatramo da ta osoba može da se snađe. Ali ako je osoba starija, teže zapošljiva i bolesna, a takođe prima naknadu od Centra, onda ta osoba kod nas ima prednost. Posebno su osetljiva staračka i samačka domaćinstva sa malim penzijama, koja nemaju pravo ni na kakvu naknadu od Centra, ljudi koji su siromašni i u velikoj potrebi. Nalaze se u tzv. vakuumu. Takvi korisnici su nam na listi prioriteta – ističe Rajšić.

Svaki korisnik socijalne samoposluge po namirnice može doći jednom mesečno.

– Delimo osnovne životne namirnice: ulje, šećer, brašno, so, palentu, griz, rižu i testeninu. Od te hrane se može napraviti obrok da se preživi. Takođe delimo i dečju hranu, ali i higijenske potrepštine. Obično podelimo ono što tog trenutka imamo na lageru. Odeću i obuću ne delimo – ističe Rajšić.

Još uvek ne postoje strogo propisani kriterijumi za korištenje usluga socijalne samoposluge. Pravilo je da svaki korisnik mora imati svoj registarski broj pomoću kojeg se upisuje u registar. Samo jedan korisnik može biti nositelj liste u bazi podataka, a onda se po osnovu nositelja upisuju i ostali članovi u kućanstvu. Upis u evidenciju korisnika vrši se na temelju OIB-a, potvrde zavoda za zapošljavanje ukoliko je osoba nezaposlena i rešenja o novčanim primanjima svih članova jednog domaćinstva. Ne postoji imovinski cenzus ali se računa da bi svaka osoba u zajedničkom kućanstvu trebala imati prihod od 500 kuna mesečno. Međutim, to nije pravilo. Takođe, socijalna samoposluga nema uvid u podatke o nekretninama, pokretninama, ušteđevinama ili prihodima od dividendi, poljoprivrede i nekim drugim novčanim prihodima svojih korisnika. Zbog toga je mogućnost zloupotrebe velika. Tek kada se zaprimi prijava o eventualnoj zloupotrebi, traži se rešenje iz porezne uprave i ako se na osnovu toga utvrde nepravilnosti, korisnik se briše iz baze podataka socijalne samoposluge.

Socijalna slika korisnika je vrlo raznolika. Prema razini obrazovanja u 2015. godini najviše nositelja liste je bilo sa srednjom školom, njih 262. Zatim ih slede oni koji imaju završenu osnovnu školu – 222, dok je fakultetski obrazovanih najmanje, tek njih 12. Zanimljivo je da je bez osnovne škole registrovano samo 15 nositelja liste.

U ukupnom broju korisnika najbrojnija su samačka domaćinstva, zatim bračne zajednice, a na poslednjem mestu su nositelji liste koji žive u zajednicama koje nisu bračne (na primer – braća i sestre ili samohrani roditelji). Od toga prema starosnoj strukturi prevladavaju korisnici između 55 i 65 godina (34%), slede ih osobe između 35 i 45 godina (23%), zatim oni između 45 i 55 godina (19%), dok je najmanje korisnika u dobi između 15 i 25 godina (2%). Od svih dobnih skupina kritična je ona između 65 i 85 godina (12%), jer će se ona uvećavati sa odlaskom ljudi iz radnog odnosa u penziju.

Svi ovi podaci variraju i svakodnevno se dopunjuju i ažuriraju, pa ih treba posmatrati kao okvirne smernice za dalju analizu.

U socijalnu samoposlugu dolaze one porodice koje nemaju nikakva novačana primanja, kao i one čija su ukupna primanja iznad 4500 kuna mesečno. Raspon prihoda po jednoj porodici je različit, ali je praksa potvrdila da su najčešći korisnici porodice sa prihodima između 500 i 800 kuna mesečno. Prema rečima Irene Rajšić mnogi korisnici su zaposleni i imaju redovna primanja, ali su pod kreditima i ovrhama pa su primorani doći po pomoć. Svima njima i zajedno i pojedinačno je teško otvoriti vrata socijalne samoposluge i reći da su gladni. Sramota ih je jer su to mahom ljudi koji su nekada dobro živeli.

 

Mrežom hrane protiv gladi

 Humanitarno udruženje „Duga“ nema bazu redovnih donatora, pa se stoga dešavalo da su njihove police danima bivale prazne. Danas je situacija bitno drugačija jer je postignut kontinuitet u donacijama, ali to još uvek nije rešilo problem.

– Zimi imamo više korisnika nego inače, jer ljudi teško dolaze do posla u tom periodu. Leti se zapošljavaju preko javnih radova ili sezonskih poslova u poljoprivredi i turizmu, pa nekako opstaju. Mada ni to nije dovoljno da pokrije njihove troškove egzistencije, jer su režije visoke, a Vukovar je skup grad. Tako da naši korisnici preživljavaju, čak i kada su zaposleni. Kritičan je juni i juli mesec jer su nam tada donacije slabe, dok u avgustu ne izdajemo namirnice već ih samo prikupljamo. Tada se pripremamo za septembar, pravimo planove za dalje aktivnosti, pišemo dopise i molbe uticajnim pojedincima i firmama i molimo ih za donacije – navodi Rajšić.

Najveći donatori socijalne samoposluge su obični građani iz svih delova Hrvatske. Prošle godine su učenici osnovne škole „Alojzije Stepinac“ iz Zagreba prikupili novčana sredstva kojim su kupili 55 metara drva za ogrev. Na taj način obezbeđeno je 14 porodica. Iz glavnog grada dopremljena je i humanitarna pomoć od 6 tona namirnica koju je donirao zagrebački gradonačelnik Milan Bandić kao pravno lice. U 2015-toj godini stigla je i vredna donacija od 5 tona namirnica i higijenskih potrepština iz Požeško-slavonske županije, koju su donirala Dobrovoljna vatrogasna društva „Kaptol“ i „Jakšić“.

Među velike donatore spada i firma DM koja redovno isporučuje donacije u vidu sredstava za ličnu higijenu, trgovina Krk d.d. iz Malinske koja svake godine pripremi veću količinu namirnica, firma Z.P. Trade d.o.o. iz Vukovara koja donira slatkiše, kao i OPG Balić iz Ilače koje redovno donira beli luk.

Donacije su prikupljali učenici osnovnih i srednjih škola iz Vukovara i ostalih mesta, dečji vrtići, razna verska i braniteljska udruženja, firme, Forum žena SDP-a iz Vodica, Ženska inicijativa HNS-a iz Orahovice, vukovarska gradska većnica Biljana Gaća, Zagrebačka banka, Kaufland, Udruženje pčelara „Kornakum“ i Moto klub „Golubica“ iz Vukovara, pa čak i Ured Predsednice Republike.

Ovim se postiglo da korisnici socijalne samoposluge, pored osnovnih životnih namirnica, mogu dobiti i neke druge: voće, povrće, med, slatkiše, konzerviranu hranu, kao i kozmetiku i sredstva za kućnu higijenu. Osim toga, vrši se podela mleka i mlečnih proizvoda preko firme „Dukat“ sa kojom humanitarno udruženje „Duga“ ima ugovor o doniranju namirnica pred istekom roka trajanja.

U decembru 2015. godine na snagu je stupio Pravilnik o uslovima, kriterijumima i načinima doniranja hrane i hrane za životinje po kojem su proizvođači hrane, donatori i trgovački lanci oslobođeni PDV-a na doniranu zdravstveno ispravnu hranu koja je pred istekom roka trajanja. Međutim, ovaj Pravilnik još uvek nije zaživeo u praksi. Donošenje ovog Pravilnika pokrenula je inicijativa „Mreža hrane“ koja okuplja deset srodnih organizacija, među kojima je i vukovarska socijalna samoposluga. Njihov zajednički cilj je iskorenjivanje gladi u Hrvatskoj. Ova inicijativa traži osnivanje centralnog distributivnog tela preko kojeg bi se vršila donacija i distibucija hrane. U registru posrednika Ministarstva poljoprivrede mora biti upisana svaka pravna i fizička osoba koja vrši distribuciju hrane krajnjem korisniku. Za sada su samo tri socijalne samoposluge u ovom registru: vukovarska, varaždinska i riječka.

Zanimljivo je da je jeftinije donirati hranu i namirnice pre isteka roka trajanja nego finansirati njihovo uništavanje nakon isteka roka trajanja.

Onoga trenutka kada ovaj zakon u potpunosti počne funkcionisati, socijalna samoposluga u Vukovaru rešiće problem stalnih donatora i biće u potpunosti opremljena hranom i ostalim potrepštinama.

 

Radom do rezultata

 Jedan od projekata humanitarnog udruženja „Duga“ je i kreativno edukacijski klub, koji je osnovan paralelno sa socijalnom samoposlugom. U ovaj klub uključeno je 17 korisnika kojima je pružena mogućnost da kroz volonterski rad iskažu svoje talente i potencijale, tako da ne budu samo pasivni potraživači hrane. Aktivirali su se na način da crtaju, slikaju i izrađuju rukotvorine i suvenire od različitih sirovina. Te proizvode izlažu na štandovima i poklanjaju ljudima, koji onda u zamenu za to doniraju novac kojim se kasnije ponovo kupuju namirnice za socijalnu samoposlugu. Tako se krug zatvara.

Irena Rajšić je sa svojim timom do sada organizovala brojne humanitarne akcije, koncerte, modne revije, a sve u svrhu prikupljanja novca za kupnju namirnica.

– Ispred Kauflanda smo poticali kupce da kupe minimalno jedan proizvod u skladu sa svojim mogućnostima i doniraju ga u našu košaru. U 2015-toj godini smo imali akciju „Hrvatska volontira“ u koju su se uključili građani zaposleni u javnim službama u Vukovaru, gde je u toku jedne nedelje svaki zaposlenik donirao neki od proizvoda potreban za rad socijalne samoposluge. Ovom akcijom smo nastojali potaknuti lokalnu zajednicu da se uključi u rešavanje problema siromaštva. Zatim smo organizovali akciju „370 osmeha za Božić“ u kojoj smo prikupili slatkiše i od toga napravili paketiće za decu naših korisnika – kaže Rajšić.

Grad Vukovar je konačno počeo vrednovati rad i rezultate socijalne samoposluge pa se i sam gradonačelnik Ivan Penava uključio u ceo projekat. Ne samo što apeluje na donatore, nego i volontira. Pomaže kod istovara i utovara robe, a štandove na kojima „Duga“ izlaže svoje proizvode je oslobodio plaćanja naknade. Takođe, Grad Vukovar je obezbedio novčana sredstva za potrebe režijskih troškova i kupnju materijala za izradu rukotvorina socijalne samoposluge.

Trenutno je u rad udruženja uključeno i nekoliko volontera – studenata vukovarskog Veleučilišta „Lavoslav Ružička“, sa kojim „Duga“ ima potpisan Sporazum o saradnji od 2014. godine. Na ovaj način udruženje je obezbedilo izvor stalnih volontera koji prolaze različite vrste edukacija u radu sa korisnicima.

Potporu za rad udruženju u vidu novčane donacije darovao je i Generalni konzul Republike Srbije u Vukovaru Živorad Simić.

 

U fokusu je čovek

Aktivisti „Duge“ ističu da nije dovoljno čoveku dati namirnice već mu treba i posvetiti pažnju, razgovarati s njim. Zato vukovarska socijalna samoposluga važan segment svog rada posvećuje korisnicima treće životne dobi. Obilaze ih, druže se s njima, zakazuju im preglede kod doktora, donose lekove. Vodi se računa i o tome kako ljudima pomoći na druge načine, a ne samo kroz doniranje hrane.

Ključnim razlozima za siromaštvo u Vukovaru izvršna direktorica udruženja Irena Rajšić smatra posledice rata, nezaposlenost, populaciju ljudi koja stari, uništenu privredu i nepostojanje industrije.

– Razjedinjenost među ljudima je po mom mišljenju neposredan povod siromaštvu. Oni koji imaju treba da pomognu onima koji nemaju. Ljudi su se pomirili sa siromaštvom. Tek kada čoveku pokažete da je vredan pažnje on se počinje boriti za sebe. Siromašni ljudi su isključeni iz zajednice, ne osećaju se korisno i vredno. Mi imamo ljude koji su pokušavali pronaći posao više puta, uvek su bili odbijeni, pa su i izgubili snagu za život. Žive od danas do sutra. Kada čoveku date hranu, vi mu pomognete da preživi, ali ono što ste u tom trenutku napravili za njega je to da ste ga primetili. Time ste mu pokazali da vam je važan. Smatram da nam čovek mora postati prioritet i da se kao zajednica trebamo ujediniti. Rešenje problema siromaštva vidim pre svega u otvaranju novih radnih mesta, ali i u umrežavanju institucija koje brinu o siromašnima – naglašava Rajšić.

Humanitarno udruženje „Duga“ u budućnosti planira pokrenuti nekoliko novih projekata, a time bi se stvorili preduslovi za zapošljavanja novih ljudi unutar samog udruženja. Jedan od planova je razviti gerontologiju na profesionalnom nivou, tj. pratiti proces starenja osobe 365 dana u godini. U planu je i realizacija projekta „Cipelice šetalice“, pomoću kojeg bi pronalazili porodice koje žive na rubnim delovima grada, detektovali njihove probleme i pružali im direktnu pomoć. U planu je i uključivanje asistenata antropološke medicine koji bi provodili mikro i makro terapije sa ljudima, odnosno otkrivali uzroke i probleme njihove patnje. Ovaj bi projekat radili volonterski u saradnji sa stručnjacima.

I pored toga što je projekat socijalne samoposluge zaživeo u praksi i pomogao brojnim siromašnim građanima Vukovara da prežive, on ima i svoje manjkavosti. Nije sasvim jasno zašto se korisnici socijalne samoposluge detaljno ne proveravaju pre nego što se upišu u registar. Niti zbog čega se od nadležnih institucija odmah ne zatraže podaci o kompletnom imovinskom statusu korisnika i, ukoliko se otkrije da je osoba koristila usluge socijalne samoposluge, a na to nije imala pravo, ne zatraži povrat donacija i nadoknada štete. Nije poznato ni to da li nezaposleni korisnik koji donosi potvrdu sa zavoda za zapošljavanje uopšte traži posao ni ko to proverava. Da li je korisnik odbijen na razgovoru za posao, da li se javlja za posao putem konkursa koje raspisuje zavod ili na neki drugi način,… Široka lepeza ovih otvorenih pitanja stvara mogućnosti za igre bez granica, kojih u Vukovaru nikada nije nedostajalo.

 

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta “Uzroci siromaštva u Vukovaru” koji je podržalo Ministarstvo kulture temeljem Programa ugovaranja novinarskih radova u neprofitnim medijima.