Snovi se ipak ostvaruju, samo treba sanjati – upravo o tom putu, razumljivom istinski samo velikim sanjarima, onima koji veruju, govori njegov single Dreamers s prvog albuma Between the minds iz marta 2007.
Taj sanjar kovrdžave kose, s gitarom u ruci i cvetom iza uveta, ili ga je barem s tim cvetom najbolje zamisliti, jeste niko drugi do Džek Savoreti (Jack Savoretti). Premda je vrlo mali broj slušalaca upoznat s njegovom muzikom, upravo u tom dragulju leži njegova neotrkivena vrednost, koja svetluca onako iz prikrajka. Džek nije mejnstrim. Džek nije cool zato što ga svi slušaju, Džek je istinski cool i faca zato što je romantičarska personifikacija Bob Dilana.
Ovaj tridesetjednogodišnji muzičar koji će vas začarati svojom gitarom i tekstovima, poreklom je, pretpostavićete, Italijan. Detinjstvo je proveo u Londonu i Luganu, malom švajcarskom gradiću na granici s Italijom. Ako vam neko kaže da je prekasno da se latite gitare, batalite to – Džek se je od malena imao privrženost ka poeziji, ali se gitare prihvatio tek kad je napunio 16 godina.
Na scenu se progurao hrapavim glasom uz pesmu Without 2006. godine koja je zauzela 90. mesto na Uk Singles Charts, međutim, drugi singl s albuma Between the Minds, Dreamers, prošao je skoro neopaženo, na stranu što su njegove pesme korišćene u nekim od najpopularnijih serija u to vreme, recimo One Tree Hill i Uvod u Anatomiju. Ne možemo reći – najpopularnije pesme, jer ih maltene malecki broj ljudova, njegovih odanih fanova, preslušava, ali u njihovim playlistama vrte se između ostalog Blackrain, Soldier’s eyes, Noones aware.
Neopaženo je prošao i njegov drugi album Harder Than Easy iz 2009. godine, koji je uzgred budi rečeno jedva uspeo i da izađe. Iako niko ne dovodi u pitanje njegovu tekstopisačku genijalnost, pomenuti album, koji čini se ni malobrojnim fanovima nije „seo“ na svoje kako bi se kaz’lo, prati tiho trenicanje akustične gitare i pokoji ton klavijaturice, bendžo takođe. Zaista preovladava prilično tužno raspoloženje kroz ceo album, što je i samorazumljivo. Brige su se zaređale, momče se oženilo, detence bilo na putu, a nije postigao očekivanu slavu i rezultate – problemima nikad kraja, kao i bitke s inspiracijom, borbe do istrebljenja. Čini se da je najveći problem bio u tome što se borio s tržištem kao samostalni umetnik. Kad ono međutim, kako sreća prati hrabre, u jednom opštem besu i demotivisanosti, uhvatio se u koštac sa problemima i krenuo da piše. Očas posla, sročio je materijal za treći album s kojim je izbio na površinu. Pa sad, dobro… površinu jelte, i dalje nije fejms i febjulus kao tipa Beyonce, ali kapirate poentu.
Tako je nastao mnogo veseliji, vedriji, melodičniji i dakako uzbudljiviji album izdat 2012. godine pod imenom Before the Storm, koji je zapravo suprotnost onome što je do sada stvarao. Ovo je period kad Džek kreće u svojoj karijeri dublje da otkriva i nadograđuje svoj već istesani ukus, koji je između ostalog pokupio od roditelja s obzirom na to da je odrastao slušajući Eaglese, Krozbija (David Crosby), Neša (Graham Nash), zatim italijansku i francusku muziku ’60-ih i ’70-ih.
Možda je ta varijacija zvukova i uticaja, iako nije kič, spoj svih žanrova, najočitija na njegovom nedavno izdatom albumu – Written in the Scars, a jedna od inspiracija mu je bio kanadski bend Half Moon Run (najpoznatiji s pesmom Full Circle), zatim Broken Bells. U biti, ovi muzičari dali su mu ideju šta se sve može izvući iz akustične gitare i hvala im na tome jer upravo s tog novog albuma, koji je dočekao svetlost dan…pardon, zvučnika, februara ove godine, proizlaze pesme kao što je Home, melanholična Broken Glass s pravim mediteranskim prizvukom, kao i srceparajuća o uzaludnoj ljubavi Wasted duet s Lissie (pravim imenom Elisabeth Corrin Maurus), ili recimo The Other Side of Love.
U svojim pesmama pokušava uhvatiti određena sećanja na vredne trenutke i preneti ih nama u svet muzike, a album Written in the Scars, kao i istoimena pesma s albuma, pokušava ocrtati njegove bitke, poraze i na kraju pobede. Na popisu pesama je i jedan, može se slobodno reći, biser koji ne nosi potpis Savoretija. Naime, u album je uvrstio i jednu manje poznatu numeru slavog Dilana, tačnije svoju obradu iste. Radi se o Nobody Cept You.
