Nije sve u muzici

Piše: Olivera Radović

Druge se pesme pevaju, očito, u ovim gradovima. Na različitim tumačenjima prošlosti odrastaju generacije, pa kako ne bi i na različitim pesmama. I druge se pesme zabranjuju. Ili pokušavaju zabraniti. Ali to je najmanje stvar muzike.

Najava koncerta (foto: Štark arena)

Nakon što se početkom godine iz Pule i Osijeka zakotrljao trend zabranjivanja nastupa pevača narodne muzike, ovog leta čini se da se taj trend razlio i na susedne zemlje u regionu u kojima se na razne načine i u razne svrhe pribegava instrumentalizaciji nekih popularnih vidova muzičkog izražaja. Neki donosioci odluka kao da su bukvalno shvatili tumačenja delovanja muzike po društvo koja se pripisuju Platonu. „Što je u državi bolja muzika, bolja će biti i država“, verovatno bi naveli. Nije teško nazreti emocije i namere koje se kriju iza zvaničnih obrazloženja, ali nije ni zahvalno porediti ih, iako nekoliko još uvek aktuelnih primera vrlo slikovito ilustruju specifičnosti i gradaciju u ovoj vrsti intervencija. Tri različita žanra (u nedostatku boljeg termina), tri različita grada, države, tri različita pristupa.

Jedan od najekstremnijih primera, čak i za Hrvatsku u kojoj je su se u proteklih nekoliko decenija vrlo agresivno i zabranjivali i prećutkivali pojedini „nepodobni“ autori, jeste nedavno hapšenje Rajka Lalića u Kninu zbog, kako se navodi u saopštenju, povrede ugleda Republike Hrvatske.

„Osumnjičeni je predan pritvorskom nadzorniku Policijske uprave šibensko-kninske dok je kaznena prijava dostavljena Općinskom državnom odvjetništvu u Šibeniku i protiv njega bit će podnesen i optužni prijedlog”, objavila je policija. Policija je, kako je navedeno na stranicama Policijske uprave šibensko-kninske, na osnovu istrage ustanovila da je osumnjičeni izvodio pesme iz 1995. godine u kojima se Republika Hrvatska izvrće ruglu, preziru i javno omalovažava, kao i da je prilikom nastupa „nosio određena znakovlja i odjevne predmete koji prikazuju pripadnost nepostojećoj teritorijalnoj tvorevini, a što je javno objavljeno na društvenim mrežama čime je počinio i prekršaj iz čl. 5. Zakona o prekršajima protiv javnog reda i mira“.

S obzirom na to da se radi o izvođaču čiji nastupi nisu masovno posećeni i nije previše poznat široj javnosti, iako navodno ima čak 20 albuma, ovaj slučaj nije ni dospeo u istaknutiji medijski plan. A zanimljiv je jer pokazuje posvećenost i pedantnost nadležnih tela u detektovanju ovakvih primera, koji, izgleda, ne zastarevaju ni nakon 30 godina od nastanka i izvođenja nekih pesama.

Malo dalje, u Banjaluci, problematičan je bio nešto drugačiji muzički repertoar, ali ovoga puta u „ovovremenom“ aranžmanu.

„Naša dužnost je da pratimo koje se to vrednosti plasiraju našoj deci, omladini i sugrađanima“, piše u zvaničnoj objavi gradonačelnika Banjaluke Draška Stanivukovića podeljenoj na svim društvenim mrežama. „Pljugice, desingerice, voćkice i breskvice i kako već sebe nazivaju ovi ’umetnici’ više neće moći da nastupaju u našoj Banjaluci. Moramo da sačuvamo sistem vrednosti i poruke koje se šalju kroz svaki vid javnog događaja. Siguran sam da smo doneli pravu odluku, ali bih voleo da se svi mladi ljudi koji ovo gledaju odluče da ne idu na takve događaje i pre bilo kakvih zabrana. U bašti će da nikne ono što posadite u glavama mladih ljudi, upravo će da budu one misli koje im šaljete ovako javno, kroz događaje, koncerte, predstave i sve vidove javnih manifestacija“, poručio je Stanivuković i proglasio „trep“ muziku i izvođače koji pevaju o narkoticima, bludu, novcu i sličnim temama, nepoželjnim u Banjaluci. On je izdao naredbu svim preduzećima kao i nadležnim odeljenjima da prilikom dobijanja zahteva za davanje u zakup javne površine analiziraju sam događaj i upoznaju se sa sadržajem istog koji se planira izvoditi na javnim površinama na teritoriji Banjaluke. Događaji i manifestacije koje se ocene kao neprimereni – neće dobiti dozvole Grada.

A još malo dalje, u Beogradu, protiv nastupa izvođača kojeg je jedan deo građana smatrao „neprimerenim“, pokrenuta je onlajn peticija. Dino Merlin, već tradicionalno pred svoje koncerte u Beogradu nailazi na negodovanje jednog dela građana. Drugi, brojniji, satima su čekali u redu da bi kupili karte za koncert najavljen za novembar. Kao razlog za zabranu pominjale su se navodne izjave Dina Merlina protiv Srba tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije. Merlin je u više navrata negirao mnoge od tih navoda i izjava koje su mu se pripisivale, neke čak i na sudu. U svakom slučaju, epilog je obustavljena peticija i rasprodat trostruki koncert u beogradskoj Areni, a trenutno su u prodaji karte i za četvrti nastup.

Druge se pesme pevaju, očito, u ovim gradovima. Na različitim tumačenjima prošlosti odrastaju generacije, pa kako ne bi i na različitim pesmama. I druge se pesme zabranjuju. Ili pokušavaju zabraniti. Ali to je najmanje stvar muzike.

 


Ako imate prijedlog teme za nas, javite se na portal@privrednik.net

Pratite P-portal i na društvenim mrežama: