Jedan od najprestižnijih festivala umetničke igre u svetu svakako je Beogradski festival igre koji se ove godine pod sloganom Velika igra održava od 24. marta do 11. aprila u Beogradu i Novom Sadu. Beogradski festival igre održava se četrnaesti put i postao je važno mesto u biografiji renomiranih baletskih izvođača kao i sasvim mladih igrača željnih afirmacije i priznanja. Petnaest kompanija iz deset različitih zemalja kroz više od trideset koreografskih postavki otkriće nam umetničku igru kroz njene najviše domete. Visoki standardi pri odabiru, kao i aktuelnost samog programa i ove godine unapređuju očekivanja beogradske i novosadske publike. Posebnu pažnju privukla je činjenica da Balet Hrvatskog narodnog kazališta iz Zagreba prvi put nakon 2002. dolazi u glavni grad. Biće to 4. aprila ove godine u Operi Madlenianum. Direktorka BFI Aja Jung boravila je početkom novembra u Zagrebu gde je gledala dve premijere – „Tamne pejzaže“ i „Bolero“ i odlučila da ih uvrsti u program manifestacije.
– Između ostalog i zato sto su u pitanju dve domaće, hrvatske koreografkinje, kao i kompozitori, muzičari, dramaturzi, kostimografi, scenografi – kaže Aja Jung i naglašava jednu veliku promenu u ansamblu baleta HNK – njegov internacionalni karakter.
– Na prvi pogled se može uočiti da se sastav zagrebačkog ansambla sasvim promenio i da preko polovine njegovih igrača čine stranci. Ima tu Kineza, Japanaca, Kubanaca… Pogledom u katalog se otkrivaju i Španci, Italijani, Portugalci, Slovenci…I svi su veoma mladi.
Govoreći o predstavama koje će beogradska publika moći da vidi na proleće, direktorka festivala ističe da je reč o dve hrabre postavke koje potpisuju takođe mlade koreografkinje.
– Prvi komad Marjane Krajač je samo naizgled hladan pokušaj da se otkriju „tamni pejzaži“ duše. Svetlo je prejako, belo platno u pozadini još pojačava njegov intenzitet, sve do razlivanja crne boje… Igrači bledi, skoro goli, na vrhovima prstiju, strogih baletskih frizura, predivnih tela i zanimljive ekspresije, sasvim menjaju svoj ritam i intenzitet pokreta kako odmiče vreme. Marijana je mlada autorka, poznata publici drugih zagrebačkih prostora, i ovo je njeno prvo pojavljivanje na velikoj sceni nacionalnog teatra, pred, reklo bi se – jednom drugačijom publikom – ističe Aja Jung.
Ravelov „Bolero“ je, kaže, u sasvim novom i zanimljivom muzičkom aranžmanu, i, kako naglašava, koreografskom ramu Maše Kolar.
Uzbudljiva i erotična postavka, sa scenografijom koja deluje kao dijamantska kiša koja pada sa krova iznad scene, dok se ravnopravno njiše, sledi ili diktirara ritam igračima, donela je jednu sasvim neočekivanu atmosferu u posve tradicionalan prostor Hrvatskog narodnog kazališta. Igračice u minimalističkim trikoima od crnog pliša, baletski igrači goli do pojasa i neverovatna poezija naizgled jednostavnih pokreta, koji se gradativno pretvaraju u erupciju emocija. Desetomninutne ovacije pratile su završetak ovog hrabrog izvođenja Ravelovog “Bolera”.
[pullquote class=”full”]
Zanimljiva i tubolentna istorija nastanka Bolera
Poznata balerina Ida Rubinštajn zamolila je Ravela da napravi orkestarsku verziju Albenizove klavirske svite „Iberija“ kao muzičku podlogu za jedan njen balet. Ravel je pristao, ali je posle nekog vremena saznao da je svitu već orkestrirao španski dirigent Enrike Arbos i da je zakonom o autorskim pravima zabranjena još jedna orkestracija istog dela. Međutim, kada je Arbos čuo da i Ravel želi da napravi orkestraciju „Iberije“, izjavio je da će se rado odreći svojih prava u Ravelovu korist. To se ipak nije desilo, jer se Ravel predomislio i odlučio da će napraviti orkestarsku verziju nekog svog dela, da bi se posle nekog vremena opet predomislio i odlučio da napravi potpuno novo delo. Rešio je da napravi eksperiment tako što će jednu kratku temu ponavljati neprestano, bez ikakvog daljeg razvoja, ali će zato postepeno povećavati broj instrumenata u orkestru i jačinu zvuka. Rešio je da napravi eksperiment tako što će jednu kratku temu ponavljati neprestano, bez ikakvog daljeg razvoja, ali će zato postepeno povećavati broj instrumenata u orkestru i jačinu zvuka. Balet se u početku zvao „Fandango“ (vrsta igre), ali ga je Ravel ubrzo preimenovao u „Bolero“. Premijerno je izveden 22. novembra 1928. godine u Operi u Parizu i doživeo je neverovatan uspeh. Vrlo brzo, ovo je postalo jedno od Ravelovih najpopularnijih dela, što je kompozitora iznenadilo.
[/pullquote]
Festivalu prethodi revija filmova Dani igre u Kinoteci, brojne radionice, prezentacije i izložbe, a biće upriličeno i gostovanje predstave „Brodski/Barišnjikov“ u režiji Alvisa Haramanisa i u izvođenju slavnog Mihaila Barišnjikova.
