„Po meni, nema promene dok se čovek ne promeni. A čovek je isti! Kakav je bio pre 10 000 godina takav je i danas. Apsolutno isti! Što kaže jedan naš profesor biologije: Možeš miševima seći repove kroz 10 hiljade generacija, oni će se opet rađati sa repovima.“

[pullquote]„Juče sam sreo njenu razrednu starešinu. Ja sam mislio da ta žena ne zna ništa, ali nije tako. Nju ubija njena mala plata, žulja je kao tesna cipela. I znaš šta mi je rekla? ‘Vaša ćerka je pametna devojka, teško njoj u životu.’“[/pullquote]

Kada u knjizi pronađete deo koji vam se dopadne, vi ga podvučete olovkom. Sa željom da mu se ponovo vratite, da ga promislite, upamtite, a možda i u vlastitom životu primenite. Sa filmovima i serijama (osim ako nisu opšte popularni) možete zapamtiti, zapisati deo, pa raznim tehnikama na računaru sačuvati taj deo u mp3 formatu, kao audio zapis. Za potrebe ovog teksta ponovo sam sa uživanjem odgledao jednu od najgenijalnijih jugoslovenskih serija ikada snimljenih „Ceo život za godinu dana“, sa 42 epizode. Beležio sam delove koji su mi kupili dušu, napravio kratke mp3 zapise i prekucao ih u želji da je na najbolji način predstavim, vama, koji je niste gledali ili ste možda mislili da sve što je crno-belo i potiče iz tamo neke 1971. godine ne može da bude pandan savremenoj HD svetskoj hiperprodukciji i zlatnom dobu serija kojem prisustvujemo.

Ukratko, serija „Ceo život za godinu dana“ vanvremenski opisuje živote i sudbine četiri bračna para. Njihove svakodnevice, probleme, radosti, iskušenja, ljubav, brak, porodice, razočarenja, vaspitanja, kroz sve životne periode. Od mladosti do starosti. Svaka polusatna epizoda u podnaslovu nosi naziv koji obrađuje: usamljenost, rivalstva, samoća, uslovi, izbor, novac, prevara itd.

[pullquote class=”full”]

Majka: Pusti dete na miru da živi!

Otac: Pa ja i želim da on živi bolje, da bude što zadovoljniji svojim životom.

Majka: Ali nemoj mu stalno projektovati svoja zadovoljstva kao njegova. Okani se ćoravih poslova. Ti činiš apsolutno istu grešku koju su učinili i tvoji roditelji!

Otac: Ni govora! Ja sam uvek spreman da pomognem Dušku.

Majka: Da, ali ti svoga sina ne želiš da podržiš u njegovim ljubavima, nego mu namećeš svoje, kao što su tebi tvoji roditelji nametnuli. Zar nije tako? Kao da se svetiš na svome detetu…

[/pullquote]

 

Sve što je scenarista serije, veliki dramski pisac Aleksandar Popović napisao, rekao, a što je ostalo zabeleženo tokom njegovog života, vanvremensko je, aktuelno, sveže, sveprožimajuće i proročko. Kako dobro beleži Republika:

Srbin po rođenju i najdubljem poreklu, Sloven po rodu, Jugosloven po užem srodstvu, i da na celom svetu nikog bližeg u krvi nema od Crnogoraca, Slovenaca, Hrvata i Makedonaca, a jedino svojti dužan da progleda kroz prste, dodaje: “Po ubeđenju sam komunista, opredelila me na tu stranu čovečnost”. Pa tako prenosimo samo delić iz intervju sa Aleksandrom Popović koji je radio Feliks Pašić 1993.godine:

„Kad idem kod svoje tetke u bolnicu, ja otkrijem da je bolničarka prema njoj užasno nehumana. I prva moja reakcija je, pošto sam u afektu, da svom drugu, profesoru, kažem kako on drži jedno đubre. Ali, onda pokušavam da se ohladim i da objasnim sebi pojavu. Sad govorim kao pisac. Ona živi na Petlovom brdu, kavaljer je zeza, izgleda da ništa neće biti od venčanja, svaki dan autobusom putuje dva sata do bolnice, dva sata od bolnice, plata joj je bedna… Ispostavi se da su svi prema njoj nehumani, a ja očekujem da ona bude humana prema mojoj tetki. Tako ja pokušavam da mane svog naroda, one najgore osobine na neki način objasnim i da, objašnjavajući, tražim neki bolji put… Još jednu stvar moram reći: čoveka ne smemo potcenjivati, ali ni precenjivati. Čovek ima svoje animalno biće, ne treba se mnogo igrati s njim. Ko pusti zver iz čoveka, taj je veliki zločinac. Taj je veliki đavo. Dugo živim pa sam video… Video sam male, skromne, dobre ljude koji u nekim strašnim, groznim vremenima postanu monstrumi, ubice. Ja sad ne znam ko je ko pored mene… Dva puta sam već to doživeo: jedanput u ratu, drugi put na Golom otoku. Ne bi nas mnogo trebalo izazivati da počnemo da jedemo rukom, da otimamo, da udaramo – da dignemo ruke od salvete, od tanjira, od kašike. Znam kako to izgleda. Ne treba ruže gajiti u podrumu i zalivati ih vrućom vodom da bismo videli koliko su one otporne. Zna se šta s ružama treba raditi. Hoće vrlo brzo ruža da podivlja. Hoće čovek da podivlja.“

Glave uloge serija „Ceo život za godinu dana“ tumače sve legende naše glume: Zoran Radmilović i Ružica Sokić, Milena Dravić i Bora Todorović, Ljubiša Samardžić i Maja Čučković, Slobodan Aligrudić i Tamara Miletić kao parovi i epizodno Branko Cvejić, Josif Tatić, Stanislava Pešić, Srboljub Milin, Mija Aleksić i Živka Matić…
U nastavku vam prenosimo još nekoliko citata iz serije kao i link na video zapis.

[pullquote class=”full”]

O fantaziranju:
– Kad se govori o tom zidanju kula u vazduhu ili u oblacima, onda je po meni to reč o lepšoj budućnosti kojoj svako od nas teži. Jer znate i sami. Kad se govori ili kad se fantazira o budućnosti, onda se obično počne sa: jednom kada bude…

– Nažalost, retko kad šta bude od svega toga.

– Da, ali nešto ipak bude, morate priznati. Istina, od fantazija ne ostane mnogo, ali to je samo dokaz da čovek mora da traži mnogo da bi dobio malo.

– I da bi se takvim dobitkom razočarao?

– Ne! Da bi patio! A to znači da bi težio dalje. I dobro je da čovek nikad ne može da dobije onoliko koliko bi mu bilo dovoljno, jer tu bi bio kraj. Molim vas, nemojte nikad biti zadovoljni. Zadovoljstvo je najveća kočnica napretka. Nastavite da fantazirate!

[/pullquote]

 

[pullquote class=”full”]O ljubavi:
– Jedna je činjenica sa kojim se bračni drugovi najteže mire. A to je činjenica da se sva osećanja menjaju, pa i ljubav.
– Hoću da te volim kao što sam te prvog dana voleo!
– Ali treba shvatiti da taj prirodni proces menjanja osećanja ne znači u isto vreme i smanjnje ljubavi. Naprotiv, ljubav postaje dublja i iskrenija.
– Da jače međusobno povezuje partnere, nego više ili manje erotska ljubav koja je možda dominirala u početku braka.
– I to što takva ljubav poneka duže traje nego što se u mladosti mislilo, predstavlja možda jedno od mnogih prijatnih iznenađenja koje pruža brak.
– Zatim se ona povlači u pozadinu i ustupa mesto novim osećanjima.
– I tako treba da bude. Sama strast nikada ne može biti trajna baza ljubavi, jer ona uvek traži a nikada ne izravnava.
– A izravnavanje među partnerima koje može samo ljubav da stvori, upravo je osnovni doživljaj i osnovna pretpostavka braka.
– Zato su brakovi koje povezuje čista erotika ugroženi.
– Brak možda i može postojati a da među partnerima nema burnih osećaja jedno za drugo. Ali nasuprot tome neće postojati ako među partnerima nema duševne povezanosti.
– Postoje brakovi u kojma se duboka stvarna ljubav pojavila tek posle mnogo godina zajedničkog života.
– Da, ali to ne dolazi samo od sebe kao dar odozgo, nego od uzajamnog brižnog nastojanja.
– U braku ništa samo po sebi nije razumljivo, a ljubav pogotovo.
– E što se ono kaže „potrebno je sedam šaka soli da se partneri dobro upoznaju“.
– Dok ne prođemo vrhunce i padove, dok ne prinesemo žrtve, mi u stvari i ne znamo kakav nam je brak.
– Ljubav, porodica i brak, raspadaju se često zbog toga što se na vlastito pridonošenje zaboravlja. Sve se čeka od partnera. Sam ne daje ništa ili malo daje, jer slabosti i propuste vidi kod drugoga, a kod sebe nikad![/pullquote]

 

[pullquote class=”full”]

O ljubomori:

ON: Po meni je ljubomora strast koja teži za patnjom i mukom.

ONA: A ne! Ljubomora je za mene luda misao da nas partner dovoljno ne voli ili da nas vara.

ON: Ne, ne. Ja bih ljubomoru protumačio kao povređeno samoljublje ili strah pred upoređenjem.

PRETENDENT: A ne, to je već krajnost kada ljubomora postane zavist i bolest!

ON: Ne, ne, za mene su ljubav i ljubomora nespojivi!

ONA: Bogami za mene ljubavi bez ljubomore nema!

PRETENDENT: Mislili mi o ljubomori ovako ili onako, jedno je sigurno. Ljubomora je činjenica i ostaće dok bude ljubavnika.

ON: Ne, ne! Meni je jasno da svaki čovek koji voli je pomalo sebičan, samo nikako tu sebičnost ne bi mogao nazvati vrlinom.

ONA: Nemojte molim vas! Nije svaki čovek u stanju da svoju sebičnost kontorliše. Uostalom, ja ne mogu ljubomoru da poistovetim sa egoizmom.

PRETENDENT: Čekajte, ali tačno je da ljubomora često postaje neprijatelj braka, postaje muka i nevolja i prava nasilnost u želji za apsolutnim posedovanjem koja partnera potpuno onemogućava.

ON: Čekajte! Je li ljubomora bič za one koji ljube?

ONA: Ma molim vas, je li ljubav bez ljubomore ideal?

PRETENDENT: Ja mislim da se tu, kao i u svim ostalim manifestacijama, radi samo o pravoj meri, da ne kažem pravoj dozi ljubomore. Jedna ista stvar može biti i otrov i lek.

ON: Ja znam da mnogi upotrebljavaju ljubomoru kao doping za uzbuđenje. I to u oba slučaja, bilo da su njom zahvaćeni ili je izazivaju.

ONA: Dobro, zašto se uz ljubomoru uvek prišiva i ono „bolesna“. Kao da nema opravdane ljubomore?

PRETENDENT: Ali ne treba zaboraviti da ljudi mogu biti ljubomorni i na druge stvari, ne samo na bračnog partnera.

ON: Ja znam samo da nikad nikom nije uspelo da bračnog partnera vrati pravljenjem ljubomornih scena, pre će ga tim načinom odbiti od sebe.

ONA: Pa dobro, ko je ovde od nas ljubomoran?

PRETENDENT: Pa niko, ili svi pomalo, kako hoćete…

ON: Tek nije bez razloga baš na ovom mestu pokrenut razgovor o tome.

[/pullquote]

 

*****

A ustvari, sve je lepo što čovek radi s ljubavlju. I najznačajniji poslovi ako se rade na silu, ne čine čoveka intimno srećnim i zadovoljnim.