Srpska pravoslavna crkva proslavlja danas praznik posvećen Svetom Trifunu, velikomučeniku koji je stradao za hrišćansku veru.
Sveti Trifun, zaštitnik vinogradara i vinara, kog neke porodice slave i kao krsnu slavu, rođen je u trećem veku, u selu Kampsadi u Frigiji. Njegova porodica bila je siromašna i veoma pobožna, a legenda kaže da je on još kao dete imao isceliteljske moći. Ljudi su verovali da ima dar od Boga da tera zle duhove i isceljuje bolesne.
Trifun je živeo u vreme vladavine cara Gordijana III, koji je imao ćerku koja je bolovala od, tada nepoznate, duševne bolesti. Lekari su pokušali da joj pomognu, ali nisu uspevali, a onda je, prema predanju, iz nje progovorio zli duh koji je rekao da njega može da otera samo Trifun. Car je tada naredio da se u dvor dovedu svi muškarci u carstvu koji nose to ime. Tada je, danas sveti, Trifun uspeo da izleči carevu ćerku i za to je bio bogato nagrađen. Međutim, Trifun je svoje darove podelio siromašnima i nastavio da živi skromno, u molitvi.
Trifun je umro mučeničkom smrću sa svega 18 godina. Decijan Trajan koji je došao na vlast, zahtevao je od njega da se odrekne Hrista, što je Trifun odbio. Tada su ga vojnici vezali za konja i bosonogog vukli preko trnja i kamenja – međutim, Trifun je izdržao sva mučenja. Tada je car naredio da ga poseku mačem.
Sveti Trifun sahranjen je 250. godine u Kampsadi, gde je i rođen.
Narodna verovanja
Na ovaj dan vinogradari izlaze u vinograd da orežu barem jedan čokot vinove loze i poliju ga vinom. Veruje se da će grožđe tako dobro roditi. Ako na svetog Trifuna pada kiša, veruje se da će uspešno roditi šljiva i da će biti dobra godina.
Jedno od verovanja u narodu je da sa ovim danom stiže proleće, da se budi priroda i najuzvišenije osećanje kod ljudi, ljubav.
U nekim selima Šumadije slavi se kao zavetan dan, jer se smatra da on štiti sela od grada i poplave.
Dan zaljubljenih
Sveti Trifun, praznik pravoslavnih vernika, i praznik zapadne tradicije Sveti Valentin obeležavaju se istovremeno, pa se pod uticajem zapadne kulture ovaj datum sve više proslavlja kao „dan ljubavi“. Tako se Svetom Trifunu dodeljuje i titula zaštitnika ljubavi i brakova.
Od kako je pre tridesetak godina sa Zapada pristigao običaj da se 14. februar proslavlja kao „Dan zaljubljenih“ u spomen na Svetog Valentina, rimokatoličkog zaštitnika ljubavi, u Srbiji neprekidno traju polemike da li se na ovaj način izneverava tradicija. Mnogi u pravoslavnom svetu odbacuju proslavu „Dana zaljubljenih“ smatrajući je paganizmom, dok ima, naravno, i onih koji samo traže izgovor za izjavljivanje ljubavi.
