Razgovor s Milošem Bugarinom, predsjednikom Privredne komore Srbije

Kako je privreda Srbije dočekala ovu novu krizu? U kojim razmjerima i kako će ova kriza utjecati na privredna kretanja u Srbiji?

Privreda u Srbiji je i pre prenošenja uticaja krize 2008. godine bila suočena s nelikvidnošću koja se pod uticajem posle¬dica krize dodatno povećala.

Godina na izmaku obeležena je nestabilnim oporavkom od prethodne finansijske i ekonomske krize, a predstojeća, 2012. biće puna izazova, ograničenja i nepoznanica. Vlada i sve ostale institucije moraju usmeriti svoje aktivnosti na zaustavljanje negativnih trendova u prioritetnim sektorima, smanjivanje javne potrošnje i održanje makroekonomske stabilnosti. Srpska ekonomija se nalazi u drugoj fazi tranzicije koju karakte¬riše okončanje vlasničke transformacije, strukturno prilagođavanje, transformacija ekonomskog sistema zemlje, integracije u evropske i svetske tokove.
Investicije i proizvodnja.

Poznato je da je Grčka važan igrač u srpskoj ekonomiji, koliko ekonomska i socijalna dešavanja u toj zemlji utječu na njene investitore, firme i banke u Srbiji?

Prema podacima Narodne banke Srbije, Grčka je s ukupno uloženih oko neto 1,8 milijarde dolara u periodu od 2000. do 2010. godine, jedan od vodećih investitora u srpsku privredu. Skoro polovina te sume su grinfild investicije. U osam meseci godine koja je na izmaku, grčki investitori uložili su neto oko 6,74 miliona dolara, čime je Grčka rangirana na 16. mesto najvažnijih investitora. Kao posledica najozbiljnije finansijske krize u novijoj grčkoj istoriji, grčki državni kapital neće se usmeravati prema inostranstvu, pa prema tome ni prema Srbiji. Privatni kapital će tražiti način da se oplodi, tragajući za pogodnim destinacijama sa stabilnim uslovima poslovanja. Zakonsko uređenje oblasti javno-privatnog partnerstva u Republici Srbiji takođe je otvorilo mogućnost za zajedničke projekte srpskog javnog i grčkog privatnog kapitala na projektima izgradnje i osposobljavanja prateće infrastrukture duž Koridora X (restorani, moteli, šoping molovi i dr.). Preferencijalni status Srbije u trgovini s Ruskom Federacijom i zemljama Carinske unije (RF, Belorusija i Kazahstan) i dalje je vrlo privlačan za privatne investitore iz Grčke u proizvodnom sektoru, koji žele da prodaju robu u tim zemljama. I pored aktuelne ekonomske krize, Grčka ostaje jedan od najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije. Naime, rastući trend razmene s ovom zemljom je nepromenjen.

Velik problem hrvatske privrede je nelikvidnost i zaduženost. Kakvo je stanje u srpskoj privredi i tko je najveći dužnik?
Kriza je pokazala da moramo promeniti model ponašanja, da možemo trošiti samo onoliko koliko proizvodimo. Zato je jedan od ključnih zahteva privrede prilagođavanje nivoa javne potrošnje realnim mogućnostima. To predstavlja veliki izazov jer zahteva sveobuhvatnu reformu javnog sektora. Drugi ključni izazov koji je ekonomska kriza samo dodatno potencirala je likvidnost privrede. Nelikvidnost je u najvećoj meri posledica nepoštovanja rokova plaćanja, odnosno odsustva finansijske discipline između javnog i privatnog sektora, ali i unutar privatnog sektora. Vlada Srbije usvojila je Uredbu kojom se ograničava rok plaćanja po ispostavljanju faktura za isporuku robe i obavljanje usluga na rok od 60 dana. Uredba se odnosi samo na direktne budžetske korisnike i ne primenjuje se na javna preduzeća. Najavljeno je donošenje i posebnog zakona koji bi regulisao i dugovanja javnih preduzeća i indirektnih korisnika budžeta prema privatnom sektoru, kao i međusobne obaveze unutar privatnog sektora.
Izbijanje krize i njen drugi talas, razotkrili su sve slabosti ekonomskih politika, kako na globalnom tako i na nivou EU, a posebno na nivou Srbije. Osnova budućeg modela rasta i razvoja treba da se zasniva na investicijama i proizvodnji, umesto na potrošnji finansiranoj spoljnim zaduživanjem. To znači, potrebno je obezbediti ambijent poslovanja koji će biti efikasan i s minimalnim troškovima. Veliki proizvođači i velike kompanije obično su i veliki dužnici. Ne treba zaboraviti da je naša privreda prezadužena, da je najveći broj uzetih kredita indeksiran u evrima i svaki rast kursa direktno povećava troškove servisiranja kredita, što u krajnjoj instanci dovodi do kašnjenja u otplati kredita i produbljivanja problema nelikvidnosti preduzeća.  Najbolji primer je da je u blokadi oko 63.000 firmi. Dakle, ako ovo pogledamo onda je situacija katastrofalna.

Nova industrijalizacija

Koliko je sadašnja srpska privreda bazirana na izvozu i industrijskoj proizvodnji?
Srbija je u prvih deset meseci 2011. godine ostvarila robnu razmenu sa svetom u vrednosti od oko 26 milijardi dolara. Izvoz je imperativ našeg budućeg rasta. Pored finansiranja proizvodnje namenjene izvozu, važan preduslov je podizanje kvaliteta proizvoda i usaglašavanje sa zahtevima međunarodnih standarda. Nužno je hitno usklađivanje s tehničkim propisima EU i unapređenje celokupnog sistema infrastrukture kvaliteta. Sektor u kojem Srbija i danas ostvaruje suficit u izvozu i ima značajan izvozni potencijal jeste poljoprivreda i industrija hrane. Veoma je važno unaprediti izvoz proizvoda iz viših faza prerade, umesto sirovina za proizvodnju hrane. Za to je potrebno definisanje dugoročne agrarne politike s jasnim instrumentima finansijske i nefinansijske podrške uz razvoj mehanizama za regulisanje tržišta poljoprivrednih proizvoda. Uporedo s ovim poslom Srbiji je potrebna i nova industrijalizacija, jer se sada ostvaruje samo 40 odsto industrijske proizvodnje koja je postojala daleke 1989. godine. Međutim, za to su potrebna nova, velika ulaganja. Zato Srbija i stvara ambijent koji bi stalno privlačio direktne strane investicije (koje su u 2011. godine iznosile oko tri milijarde dolara). Jer, samo s njima i uz pomoć dijaspore mogu se očekivati rezultati u novoj industrijalizaciji Srbije. U prethodnom periodu imali smo deindustrijalizaciju i najveći deo investicija je dolazio u nerazmenjiv sektor, zbog čega izvoz i proizvodnja nisu mogli dovoljno da rastu. Dakle, struktura srpske proizvodnje treba da odgovara strukturi uvozne tražnje ciljnih  tržišta. Moramo stvoriti potpuno novu politiku industrijskog razvoja zemlje i dati instrumente podrške, kao što je formiranje srpske razvojne banke, po ugledu na Nemačku, jer je fond za razvoj nedovoljan za ozbiljne razvojne projekte.

Kako se u doba krize drži nekada jak rudarski sektor?

U sektoru rudarstva prisutan je stalni rast proizvodnje u 2011., a prognoze su da će se rast nastaviti i u 2012. Nedavno je usvojen Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima koji će omogućiti dalji napredak, pod istim krovom i rudarstva i geologije. Očekuje se plan za povećanje učešća prihoda od rudarske industrije sa 2 na 5 odsto BDP-a, a najavljuje se i nova strategija Srbije u upravljanju mineralnim sirovinama. U najskorije vreme planira se usvajanje seta zakona koji će za cilj imati bolje snabdevanje industrijskih kapaciteta, primenu najboljih savremenih tehnologija, primenu evropskih direktiva, bolje uslove za investicije, decentralizaciju u odlučivanju u sprovođenju strategije. Predviđa se da će novom strategijom Vlada isto tretirati i domaće kao i strane investitore. Najveći projekti o kojima Vlada Srbije trenutno razmišlja u sferi rudarstva su uljni škriljci u Aleksincu i iskorišćenje Borskog basena i prerada bakra.

Komplicirana procedura

Nejaka privreda potiče nezaposlenost. Kakvo je stanje u Srbiji?
Nezaposlenost je dosta visoka, kreće  se oko 22,2 odsto, prema poslednjoj raspoloživoj anketi o radnoj snazi iz aprila ove godine. U odnosu na septembar 2008., koji se može smatrati početkom krize, broj nezaposlenih povećan je za 17.000, odnosno za 2,3 odsto. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, struktura nezaposlenih je veoma nepovoljna, jer 63 odsto ljudi na tržištu rada posao traži duže od godinu dana, što ih svrstava u dogoročno nezaposlene. Procenat radno aktivnog stanovništva u odnosu na radno sposobno i dalje opada i iznosi oko 45 odsto. Posebno je nepovoljno što se ukupan pad zaposlenosti odvija u privatnom sektoru, dok je zaposlenost u javnom gotovo nepromenjena. Da bi se rešili ovi problemi, neophodna je strukturna rekonstrukcija tržišta radne snage.

Koliko je srpsko tržište, s obzirom na političko stanje, administrativnu proceduru i ekonomsku situaciju, prihvatljivo za ulaganja stranih investitora?
Rast priliva po osnovu stranih direktnih investicija (SDI) je pozitivan, a procenjuje se da će neto priliv SDI u 2011. iznositi oko 2 milijarde dolara, jer je u prvih 8 meseci registrovan priliv od 1,5 milijarde dolara. Poslovni ambijent u Srbiji odlikuje dosta suvišnih, komplikovanih procedura, zbog čega je loše plasirana na svetskim listama konkurentnosti zemalja. Strani investitori i dalje smatraju Srbiju rizičnom zemljom za investiranje. Na najnovijoj listi Svetskog ekonomskog foruma, početkom septembra, Srbija se po konkurentnosti nalazi tek na 95. mestu među 142 rangirane zemlje, odnosno za samo jedno mesto je bolje plasirana nego prošle godine, kada se na listi našlo 139 zemalja. Ovaj rezultat ukazuje na pravac neophodnih daljih reformi koji bi trebalo da dovede do povećanja indikatora konkurentnosti zemlje. Očekuje se i da zaključeni stend baj aranžman sa MMF-om, koji podržava ekonomski program Srbije, doprinese poboljšanju investicione klime i predstavlja dodatnu zaštitu od negativnih spoljnih uticaja krize na privredu zemlje.

Kakav je trenutno ekonomski trend u Srbiji i kada građani mogu očekivati poboljšanje životnog standarda, odnosno izlazak iz krize? Kakva 2012. godina očekuje Srbiju i njenu privredu?
Naredna godina za Srbiju neće biti laka, biće puno izazova pa Vlada Srbije i sve druge instititucije moraju da usmere svoje napore na zaustavljanje negativnih trendova svetske ekonomske krize. Dakle da bi se što brže i efikasnije pronašla prihvatljiva rešenja neophodan je stalan strateški dijalog privrede i predstavnika vlasti. Ključni pravci ekonomske politike do 2016. godine treba da budu usmereni na otklanjanje disbalansa između zaposlenih u privredi i državnom sektoru, zaposlenih i nezaposlenih, zaposlenih i penzionera, kao i razvijenih i nerazvijenih regiona. Suština novog razvojnog programa Srbije je da se moramo okrenuti novom modelu privrednog razvoja koji se zasniva na proizvodnji i izvozu razmenjivih dobara, a ne na potrošnji i zaduživanju. Privrednici očekuju i pomoć bankarskog sektora koji se pokazao vitalnim u ovim uslovima krize. Primera radi, dobit banaka u Srbiji od početka godine iznosi 25,1 milijardu dinara i veća je nego u istom periodu prošle godine, objavila je Centralna banka. Od 33 banke, gubitke je na kraju septembra 2011. godine zabeležilo 10 banaka. Banke koje imaju najveću dobit treba i najviše novca da usmere ka privredi koja će im to vratiti, ali ne po zelenaškim kamatama. To će biti i najveća pomoć privredi u novom talasu krize koji će biti teži od one koju smo prošli. Moramo biti spremni, jer najnovije vesti iz SAD ukazuju da stroge mere štednje u Evrozoni vode u novi krug krize – recesiju, što može dovesti i do depresije! Kriza nas neće zaobići, ali stvaramo mere kojima se možemo odupreti. Dakle, bez odlučne strategije zaokreta ne može se računati na promenu postojećeg ekonomskog položaja zemlje.

Povećati suradnju

Koliko približavanje Srbije Evropskoj uniji utječe na privredu Srbije? I što će srpska privreda doživjeti u Evropskoj uniji kada bude njen dio? Kako to može utjecati na suradnju s Rusijom?

Poseban rizik predstavlja eventualna politička nestabilnost usled produbljenja kosovske krize, izborne kampanje i nedobijanje statusa kandidata za članstvo u EU. Jedan od najvećih izazova predstavlja vraćanje poverenja u evropske integracije i stavljanja u prvi plan pitanja reformi, tranzicije, otvaranja novih radnih mesta, ekonomske stabilnosti i oporavka. Srbija ne može da izbegne uticaj ekonomske krize, ali je izazov pred državnim strukturama i privrednim asocijacijama, da kroz dijalog pronađu zajedničko rešenje.

Prema podacima Hrvatske gospodarske komore, Privredne komore Srbije i  Ambasade Republike Srbije u Zagrebu, u Srbiji posluje nešto više od 200 hrvatskih firmi kćerki i predstavništava, a u Hrvatskoj nešto više od deset srpskih. Zašto vrata hrvatskog tržišta nisu otvorena za investicije iz Srbije?

Siguran sam da će uskoro doći do ozbiljnih investicija srpskih kompanija u Hrvatsku, ali i do zajedničkog nastupa na trećim tržištima. Sada su i privrednici i političari s obe strane granice svesni da jeneophodno jačanje regionalne ekonomije, jer samo udruženi možemo da ublažimo posledice krize i da budemo konkurentni. U ukupno ostvarenoj robnoj razmeni Republike Srbije sa svetom, Hrvatska se u 2010. godini nalazila na 10. mestu, s ukupnim obimom prometa od 707,3 miliona dolara. Hrvatska privreda je veoma zainteresovana za srpsko tržište, tome u prilog ide i podatak da su hrvatske investicije u Srbiji, prema podacima Hrvatske narodne banke, u periodu od 1999. do 2010. godine (zaključno sa 3. kvartalom) iznosila  523,8 mil. evra, što čini oko 12,9 odsto ukupnih hrvatskih ulaganja u inostranstvu. Razloge za slabije prisustvo srpskih investicija kao i proizvoda na tržištu Hrvatske treba tražiti u nezavršenim procesima privatizacije srpske privrede (Hrvatska je te procese okončala uz snažniju podršku države i banaka), brojne necarinske barijere: neblagonaklonost prema robi i investicijama iz Srbije, nelojalna konkurencija domaćih firmi, slučajevi diskriminacije srpskih preduzeća u privatizaciji hrvatskih firmi. Potrebno je obezbediti prohodnost za srpski kapital u Hrvatskoj.To se, očigledno ne može ostvariti na nivou pojedinačnih pokušaja već, izgleda, jedino na visokom državnom nivou. Ukoliko bi se striktno uveo princip reciprociteta, koji neki zagovaraju, to bi vodilo izbalansiranim ekonomskim odnosima, ali na nižem ukupnom nivou, što bi zaštitilo naše kompanije. Imajući ovo u vidu srpska strana ne treba da sužava međusobnu privrednu saradnju, već da je obostranim naporima što više povećamo. Prepreke jačem razvoju ekonomskih odnosa s Hrvatskom predstavljaju, rešavanje imovinsko-pravnih pitanja preduzeća, dosledno sprovođenje zakona Hrvatske (Zakon o javnim nabavkama, Zakon o stranim ulaganjima, Zakon o zaštiti konkurencije…), aktivnosti za stvaranje uslova za plasman kapitala srpskih firmi u Hrvatskoj, ugovorno regulisanje preostalih važnih oblasti saradnje (standardizacija, saobraćaj itd.), brže otklanjanje necarinskih i drugih prepreka u međusobnoj trgovini. Pri uspostavljanju poslovnih veza između privrednika dve zemlje značajnu ulogu imaju privredne komore Hrvatske i Srbije, koje već dugi niz godina beleže uspešnu saradnju.

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email