Nakon što je Nikola Jokić prošlog meseca proglašen MVP-jem finala NBA lige, među mnoštvom reakcija i komentara provukla se i ona episkopa dizeldorfskog Grigorija, koji je artikulisao nešto što mnogi drugi tek intuitivno i retko prepoznaju. „Pomalo me nervira što se mnogi pitaju kako jedna mala zemlja od sedam miliona stanovnika može da iznedri vanserijske sportiste“, napisao je vladika Grigorije na društvenim mrežama i, pored ostalog, pojasnio da Srba koji ne žive u Srbiji ima makar duplo više. Dijaspora, rasejanje, emigracija… nazovimo tu populaciju kako hoćemo, a i definicije samog pojma, koji god da odaberemo, vrlo su razuđene. Ali jedna je konstanta – osećaj pripadnosti iz kojeg se granaju neraskidive veze, spone i relacije.
Upravo ta vrsta zajedništva bila je povod za veliko okupljanje u Domu Narodne skupštine u Beogradu, koje je organizovalo Ministarstvo bez portfelja zaduženo za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa s dijasporom. „Vidovdanski sabor“ 1. i 2. jula okupio je više od 250 predstavnika udruženja i organizacija iz dijaspore širom sveta, kao i iz zemalja regiona. U okviru dvodnevnog Sabora organizovane su panel diskusije na temu privrednog povezivanja matice i dijaspore, unapređenja saradnje u oblasti kulture i obrazovanja, izneti su predlozi i očekivanja predstavnika dijaspore i regiona iz gotovo 30 zemalja. I gotovo svi delegati na skupu istakli su značaj i potrebu da u sledećoj vladi Srbije dijaspora ponovo dobije svoj resor. Naime, u periodu od 2004. do 2012. Srbija je u sastavu Vlade imala Ministarstvo za dijasporu. U toku 2012. godine novoimenovana Vlada transformisala je to ministarstvo u Kancelariju za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, da bi poslove Kancelarije 2014. godine preuzela Uprava za saradnju sa dijasporom pri Ministarstvu spoljnih poslova.
Ministar bez portfelja zadužen za koordinaciju Srbije sa dijasporom Đorđe Milićević, koji je bio i domaćin Sabora, istaknuo je da ovaj skup treba da oblikuje budućnost odnosa Srbije i njene dijaspore i postavi temelje za dugoročnu saradnju i najavio je novi zakon o dijaspori, za koji će radna grupa uzeti u obzir sve sugestije i ideje predstavnika dijaspore iznete na ovom skupu. I premijerka Ana Brnabić, naglasivši da je ovo prvo ovakvo okupljanje nakon 10 godina, poručila je okupljenima: „Ogromna nam je želja da svima vama koji želite da se vratite to omogućimo, kao i da vam omogućimo da investirate u zemlju ako želite, ali i da čujemo sve vaše ideje koje imate.“
I dok institucionalne mehanizme za razne oblike saradnje tek treba unaprediti, emocionalna povezanost sa zemljom i mestom porekla, lokalnom kulturom, sa Maticom, složiće se mnogi učesnici skupa, postoji i postojaće i uprkos i zahvaljući svim drugim vezama, kakve god one bile.
Šta je to, osim zajedničkog jezika, kulture, različitih veza sa maticom, glavni poriv i suštinska emocija koja je okupljene dovela prošlog vikenda u Beograd? Aleksandra Branković, predsednik i osnivač Srpskog kulturnog centra u Dubaiju smatra da je reč o – pripadnosti. „Kad nečemu pripadate, i sve ostalo proizilazi iz toga – zajedništvo, radost, želja da se nešto napravi, stvori, organizuje, možda čak i da nastane neki kritički sukob mišljenja za neko bolje sutra“, objasnila je za Privrednik. A u dalekom svetu, pored nacionalne pripadnosti i zajedništva, mnogo lakše i lepše ističu se i druga zajedništva i bliskosti. „Što se tiče Ujedinjenih arapskih emirata, mi smo svi veoma bliski, sa prostora celokupne bivše Jugoslavije. Imamo ljude iz Hrvatske koji su u našem folklornom ansamblu ili u orkestru, diskutujemo i o tome da bismo mogli i nešto zajedno da napravimo“, kaže Aleksandra Branković. I nešto bliže, u švajcarskom Luganu, po rečima Marije Miladinović iz Srpskog kulturnog udruženja „Desanka Maksimović“, koje broji oko 100 članova, a na pojedinim manifestacijama okuplja i više stotina posetilaca, pored negovanja identiteta, kulture i tradicije, neguju se prijateljstva po sličnom ključu. „Ljudi iz celog regiona su svi deo našeg udruženja i osećaju se svoji među svojima.“
