Spisak sa podacima oko 5.800 srpske dece spašene iz ustaških logora Nezavisne Države Hrvatske biće izložen narednih deset dana u Narodnom muzeju Srbije, najavio je danas direktor Muzeja žrtva genocida Dejan Ristić.

Na konferenciji za novinare u Narodnom muzeju Srbije, Ristić je rekao da će potom spisak dece, koju je spasla Diana Budisavljević sa svojim saradnicima 1942. godine, biti vraćen u Muzej žrtava genocida.

Ristić je istakao da je spisak Budisavljević autentičan dokument nastao 1942. godine i jedno od najznačajnih otkrića u srpskoj istoriografiji poslednjih decenija u kontekstu Drugog svetskog rata.

„Sadrži sve relevante lične podatke, koji omogućavaju da tadašnja deca, sada ljudi u dubokoj starosti, odnosno njihovi srodnici i potomci mogu doći do saznanja o stvarnom identitetu“, napomenuo je Ristić.

Prema njegovim rečima, spisak sadrži redni broj, ime i prezime deteta, ime oca i majke, mesto rođenja, datum i naziv ustaškog logora iz koga je spašeno, kao i procenu starosne dobi i podatke kome je dete dato na usvajanje i hraniteljstvo.

Ristić je dodao da se Muzeju žrtava genocida od petka, kada su objavili da poseduju do tada nepoznati spisak, javio veliki broj srodnika i potomaka sa molbom da izvrše uvid u spisak.

„Javio se i izuzetno veliki broj institucija iz sveta čestitajući na epohalnom otkriću. Stručnjaci s pravom izveštavaju da je eksplodirala istoriografska bomba i da su Srbi konačno došli do svoje ‘Šindlerove liste’“, napomenuo je Ristić.

Spisak Diane Budisavljević je digitalizovan i zainteresovani građani mogu da koriste njegove podatke zahvaljujući digitalnoj kopiji, mogu se obratiti putem mejla ili telefona, dok će „original biti davan isključivo u opravdane svrhe“, napomenuo je Ristić.

Direktor Muzeja žrtva genocida je istakao da ta ustanova neće prestati da traga za važnim istorijskim dokumentima o žrtvama genocida kog je počinila NDH. Ristić se zahvalio najvišim državnim organima Srbije na pruženoj podršci da Muzej dođe ne samo do spiska Budisavljević, nego i do drugih dokumenata koji omogućavaju da se upotpune saznanja o stradanju Srba tokom Drugog svetskog rata.

Prema njegovim rečima, Muzej je došao u posed ovog spiska prošle godine, izvršene su analize autentičnosti i odlučeno je da bude predstavljen javnosti nedavno povodom Dana Muzeja.

Ristić je napomenuo da je teško reći koliko je još bilo dečjih imena, pošto je kartoteka Diane Budisavljević otuđena u prvim danima nakon rata i još nije pronađena.

„Ali spisak sadrži identične podatke kao i kartoteka. Ona je preuzimala podatke iz ovog spiska za svoju kartoteku i to je ono što je njegova najveća vrednost. Osim činjenice da je potpuno autentičan. Nastao je pre nastanka kartoteke“, rekao je Ristić.

Direktorka Narodnog muzeja Srbije Bojana Borić Brešković je ocenila da je spisak „epohalno otkriće Muzeja žrtava genocida“, čija je vrednost u nemerljivom istorijskom, kulturnom i duboko čovečnom doprinosu kulturi sećanja. Prema njenim rečima, spisak je autentičan dokument, prvorazredan istorijski izvor i „svedočanstvo od neizmerne vrednosti“.

Diana Budisavljević bila je humanitarka austrijskog porekla, udata za lekara srpske nacionalnosti u Zagrebu, koja je tokom Drugog svetskog rata spasila više od 10.000 dece iz ustaških logora smrti u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

Deca koju je pokušavala da spasi su bila uglavnom srpske nacionalnosti sa područja u kojima je Nezavisna Država Hrvatska vršila genocid nad Srbima.

Diana Budisavljević je vodila kartoteku o deci, s nadom da bi jednoga dana ona mogla biti vraćena svojim biološkim porodicama, ali joj je po nalogu Ministarstva socijalne politike Hrvatske 1945. godine ta dokumentacija oduzeta.